Neprekidna nenormalnost

Piše: Iljir (Ilir) Deda

Dragi Saša,

Čitajući Vaše pismo, setio sam se prvog i nažalost poslednjeg razgovora sa pokojnom Latinkom Perović, pre negde 18-19 godina, u Prištini. Jedna njena rečenica je ostala da odzvanja od tada, da su naša društva u biti nezrela i neemancipovana društva.

Ali, iz današnje perspektive, da li bismo to mogli reći isto i za ostale zapadne zemlje povodom njihovih izbora? Živimo u vremenu sloma mainstream politike, gde političke elite izgleda nemaju odgovor na ogromne probleme koje opterećuju ljude, te „nenormalnost“ postaje popularno i u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom.

Naše zemlje nemaju dugu demokratsku tradiciju. Bez obzira na Vaš i nekadašnji moj angažman ka unapređenju celokupnog demokratskog sistema, jačanju institucija i ravnopravnosti ljudi, svedočimo ogromnim nazadovanjem i unutrašnjim nezadovoljstvom društva kako u Kosovu, tako i u Srbiji. Ali to nezadovoljstvo i društveno-politička kriza ne vode ka „normalnosti“.

Jaz između naših društava je prevelik, a u javnoj sferi je dominantan nacional-populizam koji u srži želi sukob. Zbog toga nam trebaju svi ti procesi – briselski, berlinski, evropski – jer bez njih mi bismo sada bili u rovovima. Uzajamne probleme rešavaju države, a ljudi dobre volje su tu da podržavaju sve moguće korake ka normalnosti.

Dotakli ste se malo u Vašem pismu situacije pre tridesetak godina. Iskreno da Vam kažem, ne volim da razmišljam o mračnim devedestim godinama kada su kolektivno svi Albanci bili diskrimisani tadašnjom državnom politikom Srbije. I, uopšte ne volim da mislim o prošlosti, sem ako nam služi za nauk, inspiraciju ili lekciji šta treba a šta nikako ne treba činiti.

Znam kako se osećaju Srbi na Kosovu, naročito oni na Severu. Sadašnji premijer je, nažalost, prokockao mogućnost pružanja ruke Srbima i pokretanjem unutrašnjeg dijaloga sa njima oko rešavanja onih problema koje kosovska Vlada može rešiti.

Zaprepašćuje me arbitrarnost odluka kosovskih institucija, pogrešno korišćenje „vladavine prava“ gde se čak pokušava vratiti već zaboravljeni „verbalni delikt“, koje se vidi privođenjima i hapšenjem Srba zbog parola, majica ili natpisa. Sadašnja vladajuća stranka ne razume, ili namerno ne želi da razume, značenje ravnopravnosti, ali to njihovo „nerazumevanje“ ostavlja teške, duboke i negativne posledice kako u međuetničkim odnosima, tako i za samo Kosovo.

Od 2008. godine sam jedan od promotera dijaloga vlasti i kosovskih Srba. Taj dijalog je preko potreban naročito sada, i verujem da ima mogućnosti da se počne posle izbora 9. februara, sa jednom novom kosovskom Vladom.

Sem, ako kojim slučajem, ne dođe do nekih incidenata na severu Kosova, koji bi osigurali da i ostatak nas „normalnih“ postanemo „nenormalni“.

Veliki pozdrav,
Iljir (Ilir)