Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran)
Zahtevi i mere predsednika Srbije izazvale su brojne reakcije. Govoreći o Vučićevom zahtevu za povratak na „status quo ante“ na severu, američki kongresmen Riči Tores (Ritchie Torres) istakao je da je Kosovo „nezavisna država“ i da neće predati svoj suverenitet. Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala zatražila je od međunarodnih faktora da osude oštru retoriku predsednika Srbije. Stručnjaci za bezbednost i pravna pitanja naglasili su da su ovi zahtevi neostvarivi, ali nisu isključili mogućnost međunarodnog pritiska za njihovo ispunjenje.
Zahtevi i mere koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo u petak u vezi sa situacijom Srba na severu izazvale su reakcije u i van Kosova.
Kao meru za sever, Vučić je pomenuo povratak na „status quo ante“ ili na prethodno stanje, kao način za prevazilaženje, kako je rekao, „cilja Kosova da protera Srbe“.
Američki kongresmen Riči Tores istakao je da se ovaj povratak, koji Vučić traži, neće dogoditi, jer je Kosovo, kao nezavisna država, u pravu.
„Srbija traži da Kosovo preda svoj suverenitet i da se vrati na ‘status quo ante’. Takvog povratka neće biti. Kosovo je nezavisna država i takva će ostati zauvek, uz podršku svog najvećeg prijatelja – Sjedinjenih Američkih Država. Istorija je na strani nezavisnosti Kosova. Aleksandar Vučić je na pogrešnoj strani istorije“, istakao je kongresmen Tores.
Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala naglasila je da Vučićevi zahtevi pokazuju da on nema nameru da prestane da instrumentalizuje kosovske Srbe, koristeći ih za dnevnu politiku i finansijsku korist.
Ona je pozvala međunarodne saveznike da osude Vučićevu neprijateljsku retoriku.
„Kosovo, kao suverena i nezavisna država, sa zaštićenim teritorijalnim integritetom i nepovredivim granicama, kao zemlja sa najkonsolidovanijom demokratijom u regionu i najvišim ekonomskim rastom, kao država svojih građana, danas je jača nego ikad. Pozivamo međunarodne faktore da jasno i odlučno osude pristup, ponašanje i agresivnu i neprijateljsku retoriku Aleksandra Vučića prema Republici Kosovo“, naglasila je ministarka Gervala.
Govoreći o situaciji na severu, predsednik AAK, Ramuš Haradinaj, izjavio je da je za pogoršanu situaciju na severu glavni krivac predsednik Srbije. On je rekao da je Vučić sabotirao svaki pokušaj uspostavljanja normalnosti i integracije Srba u kosovske institucije.
Kritikovao je i Vladu Kosova.
„Bolno je, ali nažalost, teren za ove anti-kosovske poteze Srbije, podržane od strane nekih međunarodnih krugova, stvorila je kratkovida politika Kurtijeve vlade. To je dovelo do toga da fašistička politika Srbije prema Kosovu ne izgleda tako loše. Postoji samo jedno rešenje sa Srbijom, a to je međusobno priznanje postojećih granice“, rekao je Haradinaj.
Sedam zahteva Srbije su dokaz da je Vučić priznao poraz, tvrde stručnjaci za bezbednost. Nuredin Ibiši (Nuredin Ibishi) smatra da Vučiću sada nedostaje uticaj na Kosovu putem ekstremističkih grupa koje su, prema njegovim rečima, razbijene.
„On pokušava retrogradno da vrati sistem iz prošlosti i negira sve pozitivne promene na Kosovu. Nedostaje samo tačka osam, gde je najavio da će proglasiti Kosovo okupiranom državom, ali to nije pomenuo jer ga je neko posavetovao da to ne učini“, rekao je Ibiši.
„Vučiću nedostaju ekstremisti koji bi mogli da naruše red i mir, ali i sigurnost Kosova iznutra“.
Vučićevi zahtevi za Kosovo uključuju održavanje novih izbora na severu, povlačenje specijalnih jedinica sa severa i paralelnih institucija, formiranje Zajednice srpskih opština, oslobađanje zatvorenika, obavljanje uplata u poštanskim uslugama u dinarima, kao i povratak srpskih policajaca, sudija i tužilaca koji su podneli ostavke.
Više od godinu dana kasnije, Sudski i Tužilački savet još nisu odobrili ostavke sudija i tužilaca Srba.
Međutim, stručnjak za pravna i politička pitanja, Mazlum Baraljiju (Mazllum Baraliu) smatra da njihov povratak nije moguć bez sprovođenja procedura zapošljavanja.
„Zakon nalaže da, da bi ponovo postali članovi relevantnih institucija, moraju se pridržavati pravila i procedura radnog prava, a to je konkurs, glavni mehanizam kojem moraju da se podvrgnu“, rekao je Baraljiju.
„I u pravosuđu moraju da konkurišu, inače, iako su Sudski i Tužilački savet ostavili otvorenu tu mogućnost, pogrešno su to uradili, jer se oni ne mogu vratiti bez sprovođenja pravnih i ustavnih procedura i kriterijuma“.
I Ibiši smatra da sedam Vučićevih zahteva nisu ostvarivi.
„Ovde apsolutno ne govorimo o tome da on može da ostvari te zahteve. To nije obaveza nikoga, to je samo njegova fontana želja, a realnost je da je on sam doveo do toga da se ove tačke nađu na dnevnom redu“, rekao je on.
Međutim, Baraliju kaže da, iako su zahtevi nerazumni, može doći do međunarodnog pritiska na Kosovo da ih ispuni.
„Postoji rizik i spremnost zapada, kako država Kvinte, tako i EU i drugih zemalja Evropske unije i van nje, dakle iz zapadne zone, da se ispune svi razumni i nerazumni zahtevi Srbije“, naglasio je on.
Na zahtev zvaničnog Beograda, pre skoro dve godine na severu, poslanici, gradonačelnici, administrativni službenici, policajci, sudije i tužioci Srbi, koji su radili u kosovskim institucijama, podneli su ostavke na svoje funkcije, na koje Vučić sada traži da se vrate.
Pročitajte još:
Gervala o Vučićevim zahtevima: Stare stvari
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
