„Nervoza u Beogradu prenosi se u agresivnost prema Kosovu, pošto ga više ne kontroliše“, kazao je danas kosovski premijer Aljbin Kurti u Zagrebu.
Kurti je u poseti hrvatskoj prestonici, gde ga je dočekao tamošnji premijer, Andrej Plenković. Nakon sastanka koji su održali, zajedno su se obratili na konferenciji.
Prethodno – potpisali su šest sporazuma, od kojih su dva iz domena ministarstva rada na temu socijalne sigurnosti.
Plenković: Hrvatska podržava Briselski dijalog
Među temama o, kako je rečeno, odličnoj ekonomskoj saradnji i razmeni između Kosova i Hrvatske, položaju hrvatske manjinske zajednice koja živi na Kosovu, prisustvu više od 150 njihovih vojnika u okviru KFOR-a, Plenković, koji je prvi na konferenciji govorio, dotakao se i onoga što su dvojica zvaničnika govorila o odnosu Prištine i Beograda.
Dijalog koji između ove dve strane postoji, kazao je, Hrvatska podržava.
Upoznat je, dodaje, da je u tom smislu, jedna od ključnih tema opštine na Severu Kosova.
„To je ključno pitanje o kojima govore sagovornici u Briselu, sa evropskim posrednicima. Važno je da se ovi razgovori nastave“.
Poručio je da smatra da je najvažnije da se odnosi u regionu, naročito onih država koje su nastajale raspadom Jugoslavije, urede – bez sukoba, kroz uzajamno poštovanje i fokusirano na saradnju i proces evropske integracije:
„Zato je i sporazum iz Brisela kvalifikovan od strane brojnih aktera, kao jedan korak ka de fakto priznanju, ne de jure ali de fakto. Proces bez incidenata, sa više razgovora i više pragmatičnosti je ono za šta se mi snažno zalažemo“.
Kurti ga je danas, sa druge strane, detaljno upoznao sa incidentima koji su se u poslednje dve godine dogodili na Kosovu, odnosno Severu, na šta mu se Plenković zahvalio.
Uz slične poruke na albanskom obratio se i Kurti, govorivši takođe o odnosima i saradnji Prištine i Zagreba, pohvalivši je.
Pitanje albanske novinarke o „terorističkom napadu“ na kanal u Zubinom Potoku
U nastavku se hrvatski premijer ponovo dotakao poslednjeg incidenta na Severu Kosova, napad na kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, nakon što je obojicu premijera o tome upitala albanska novinarka.
Plenković kaže da je dobro što je pokrenuta istraga o tom „možemo ga slobodno nazvati terorističkom napadu“, dok sa druge strane veruje:
„Da će istraga dovesti do pouzdanijih i sadržajnih informacija“.
Nakon toga će svima biti jasno o čemu se radi
I Kurti čeka istragu za taj „profesionalni teroristički napad“, i takođe i danas kaže da:
„Sve pokazuje da to nisu uradili obični građani i to nas navodi da verujemo da takav napad podržava i orkestrira Beograd“.
Tu misli na ono što je Kosovska policija do sada zaplenila, spomenuvši tu vojne uniforme, ambleme (ruske i srpske), oružje, ali i hapšenje i pritvaranje dvojice osumnjičenih.
Nervoza u Beogradu prenosi se u agresivnost prema Kosovu, pošto ga više ne kontroliše
Kurti: Srbija paravojna država, Kosovo normalna
A kako su odnosi Kosova i Hrvatske dobri, što je slobodno ocenio novinar Al Džazire, upitao je na ovoj konferenciji Kurtija o situaciji u Srbiji, nakon masovnih protesta poslednjih dana, odnosno kako to može uticati na odnose između Beograda i Prištine.
Kurti je tu na hrvatskom jeziku odgovorio:
„Za vek i po u Srbiji je bilo samo dve i po godine demokratije. Srbija nije demokratska država. Ne poštuju se ljudska prava i manjine. Establišment u Srbiji ne veruje u politički pluralizam, nema vladavine prava i zato ima ovakvih žestokih studentskih protesta. Srbija je samo formalno Republika, a nemoguće je da postane kraljevina i sadržinski. Zato, u ovom jazu, oni su se pretvorili u ono što znamo, u paravojnu državu. Pošalju nam Milana Radoičića da preduzima terorističke akcije, a u Beogradu biju studente. Iz istorijskog iskustva znamo kako se ovo završava, ali izgleda da Beograd nije naučio ništa iz svoje prošlosti“.
Priština, kaže dalje, želi „dobrosusedske odnose“ i zato i postoji Briselski sporazum koji je modelovan kao „dve Nemačke iz ’72 godine i de fakto međusobno priznavanje“.
Ali, požalio se u Zagrebu, Beograd to krši:
„Mi imamo sporazum i sporazum o primeni, ali svake nedelje Beograd krši taj sporazum i ne dozvoljava primenu istog. Mi mislimo da imamo i više od dijaloga. Insistiramo da Brisel izvrši pritisak na Beograd da bi oni poštovali sporazum i da ga što pre implementirano. I na taj način bi imali i normalizaciju“.
I dok je Srbija „paravojna država“, Kosovo je, kaže – normalna, a za demokratski proces potrebne su dve normalne.
„E tu može Brisel da pomogne mnogo više nego što je slučaj danas“, kaže dalje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
