Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden s albanskog; sinoćno izdanje)
Tokom 2023. godine, flotacioni rudnik „Kopaonik“ u Leposaviću ostvario je prihod od oko 9 miliona evra od prodaje koncentrata olova i cinka. Ova količina je veća nego što su ostvarili drugi rudnici Trepče. Carina je odbila da pruži podatke o ovoj prodaji, pozivajući se na obavezu poštovanja standarda poverljivosti. Sa druge strane, vladine institucije nisu saopštile da li imaju kontrolu nad flotacionim rudnikom „Kopaonik“ u Leposaviću, piše Koha.
Približno 9 miliona evra prihoda ostvareno je od prodaje koncentrata olova i cinka koji je izvučen u rudniku „Kopaonik“ u Leposaviću tokom 2023. godine.
Prema izveštajima kompanije Trepča, rudnici u Starom Trgu i Kišnici zajedno su ostvarili prodaju za 1,5 miliona evra manju od onog na Severu.
Rudar koji radi u Starom Trgu rekao je da rudnik koji radi na Severu Kosova, pretežno naseljen Srbima, izvozi više rude.
„Tamo je drugačije nego ovde, tako da se upravljanje obavlja drugačije. Kod njih je lakše za rad. Na Severu se vadi više rude, ovde se vade olovo i cink. Prodaja se obavlja na slobodnom tržištu. Cink se redovno šalje u Bugarsku ili Poljsku preko granice na Merdaru“, naglasio je on.
Zvaničnici kosovske carine odbili su da kažu koliko minerala izvozi flotacija u Leposaviću, objašnjavajući da su obavezani da poštuju standarde poverljivosti i zaštite podataka.
„To nam onemogućava da podelimo detaljne informacije o količini rude koja se izvozi za svaku kompaniju pojedinačno, budući da bi takva akcija prekršila zaštitu podataka i pravila trgovinske tajne“, rekli su iz carine.
Direktor, Dejan Krstić, odbio je da pruži informacije o radu rudnika u Leposaviću.
Različiti faktori utiču na povećanje prihoda
Besart Zuja (Zhuja), istraživač u Institutu GAP, rekao je da postoje različiti faktori koji utiču na povećanje prihoda u rudniku u Leposaviću.
„Ovde mogu uticati različiti faktori, kao što su investicije u održavanje i rad fabrika za preradu rude, upravljanje, kao i drugi delovi poslovanja kompanije“, istakao je Zuja.
Direktor rudnika Stari Trg, Šikeri (Shikeri) Sadiku, rekao je da nedostatak radnika utiče na proizvodnju.
„U poslednje vreme smo proizvodili na isti način, ali imamo nedostatak radne snage. Stoga što više radnika u rudnicima za povećanje proizvodnje i mi kao kompanija radićemo intenzivno“, rekao je Sadiku.
Bivši direktor kompanije Trepča, Ferat Šalja (Shala), koji je trenutno predstavnik Demokratske partije (PDK), rekao je da kosovske institucije nemaju pristup i kontrolu nad rudnicima na Severu.
„Nikada nisu bile pod upravom kosovskih institucija, njima su upravljale druge paralelne institucije i upravljanje se nastavlja na isti način“, rekao je on.
Ni vlada ni Ministarstvo ekonomije nisu odgovorili na pitanja Kohe o kontroli rudnika kojim upravljaju Srbi.
Međutim, direktor rudnika Stari Trg izvestio je da komunikacija postoji.
„Imamo periodične sastanke i verujem da smo na pravom putu da održimo kontakte s njima, da razmenjujemo sredstva za rad, ali i ono što nam je potrebno“, rekao je direktor Sadiku.
2016. godine vlada je promenila status tri glavne jedinice Trepče. Time, u okviru akcionarskog društva funkcionišu rudnici flotacije u Starom Trgu, kao i rudnici u Kišnici i Leposaviću, gde je 80 procenata vlasništva u vlasništvu kosovske vlade, a 20 procenata u vlasništvu radnika.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
