U novoj epizodi emisije „Naše heroine“ Radio Goraždevac donosi priču o istrajnosti, hrabrosti i ljubavi prema obrazovanju i zajednici kroz razgovor sa Dobrilom Vitošević, direktorkom gimnazije u Orahovcu. Sa više od tri decenije rada u prosveti, Vitošević je postala simbol predanosti svom pozivu i zajednici, navodi ovaj medij. Kao profesorka srpskog jezika i književnosti, a danas direktorka gimnazije, ona je svedok mnogih promena u životima svojih učenika i ovog grada.
Na samom početku, Dobrila se osvrće na svoju bogatu karijeru.
„Radim od 1987, tako da je to već 37 godina radnog staža. Različite generacije, različiti uslovi života, različite potrebe, ali mogu reći da su nam deca super. Oduševljena sam njima, mada bi, po mom savetu, mogla da koriguju mnoge stvari, a da li ćemo uspeti u tome ili ne, videćemo“, kaže Vitošević.
Govoreći o nekadašnjem Orahovcu, s toplinom opisuje prošle dane.
„Ranije je bilo lepo, danas je tužno. Sloboda, pesma, vinogradi, deca idu srećna u školu, bez pratnje roditelja, bez ikakve strepnje da će se nešto nekome desiti. Opušteno, smireno, relaksirano… Sve je to bilo zdravo, odmereno, lepo“, dodaje Dobrila Vitošević.
Danas, kako kaže, situacija je znatno drugačija.
„Žive ograničeno. Koliko spoljnim svetom i spoljnim nevidljivim granicama, tako i unutrašnjim strahom koji se povremeno pojavljuje. Inače, deca su hrabra i zbog toga sam ponosna. Ali ne želim da budu hrabra i luda, nego hrabra zato što su sputali ludo hrabre u sebi“, ističe.
Pored izazova s kojima se suočavaju mladi, Vitošević ukazuje i na promene u svakodnevnom životu odraslih.
„Mnoge su porodice razdvojene, mnoge su porodice na pola puta odlaska i dolaska ili ostanka. Mnoge porodice kriju u sebi bol, koja je ogromna, zbog opšteg stanja u čitavom gradu.“
Ipak, vera u bolje sutra opstaje: „Naravno, Bog. Ali Bog daje nadu i osećaj da će se nešto prevazići, da dolaze nova i bolja vremena“, rekla je.
Vitošević je zadovoljna zdravstvenim uslugama koje se pružaju u Orahovcu.
„S obzirom na iskustva moje porodice i lečenja u drugim sredinama, van Kosova i Metohije, kažem da je ovo efikasno i dobro. Naravno, postoji nedostatak lekova, nedostatak određenih sredstava, nedostatak specijalističkih pregleda i ostalog. Ali to rešavamo uz savete naših lekara, koji su ovde prisutni i koji nam zaista daju mnogo nade i osećaj da smo bitni u životu i ponašaju se prema nama kao umni ljudi koji osećaju naš bol“, kaže Dobrila.
Dolazak turista i vernika u Orahovac i Veliku Hoču pruža nam dodatnu snagu, kaže.
„Dugi niz godina, od ’99. pa, ja mislim, do 2008, bili smo mnogo usamljeni, prepušteni sami sebi, potpuno. Nebo, zemlja, i to je to. I mi u toj sredini koja nas i odozgo i odozdo pritiska, ali i oslobađa. Ali, s druge strane, dolazak novih ljudi čini da se i mi promenimo, da smo drugačiji, da osećamo, da ih pitamo da li smo normalni. Jer ta komunikacija čini da nas uverava da nije uzalud i da nismo sami“.
Vitošević s optimizmom gleda na budućnost. Nada se otvaranju novih radnih mesta i dolasku novih đaka u školi u Orahovcu.
„Ja sam uvek optimista. I uvek kažem da će biti bolje i da ćemo opstati, bez obzira na pritiske, na razna dešavanja na svetskom nivou, ne samo na našem lokalnom. Bez obzira koliko izgledalo beznadežno, uvek se nađe način da se prevaziđe to beznađe u bilo kom momentu. I ja mislim da će biti otvaranja novih radnih mesta, da ćemo moći da širimo zajednicu kroz nove bračne parove, novorođene bebe, kroz decu i smeh, upis u Gimnaziju, perspektivu zaposlenih, da je bolja i temeljnija za sve nas. Ne mislim samo za našu zajednicu, Orahovac, Veliku Hoču, Zočište, nego mislim kompletno na ceo Balkan, ali i na evropsku zajednicu, jer mi pripadamo. Bez obzira da li nas prihvataju ili ne, mi smo ipak evropska zajednica“, zaklučila je Dobrila Vitošević.
Ostale priče iz serijala Radio Goraždevca pod nazivom „Naše heroine“ pogledajte u:
Život u Osojanu nije lak, borimo se za bolju budućnost
Savić: Uz podršku Eparhije raško-prizrenske otvaramo krojačku radionicu u Velikoj Hoči
„Teško je objasniti deci zašto nemamo struju, vodu i pravo na jezik“
„Želimo da nam deca budu pošteni i dobri ljudi“
Muž nestao, sin sahranjen – ostajem ovde zbog groba i uspomena
Kako izgleda svakodnevni život u šestočlanoj porodici sa četvoro dece u Goraždevcu
Od Goraždevca do Mitrovice: Naporno putovanje za sportske snove dece
Priča o baki Kati Grujić, jedinoj Srpkinji u selu Petrič
Miroslavka Simonović: Posvećenost porodici, zajednici i ženskim pravima
Život u Brestoviku: Priča o svakodnevici i snovima majke četvoro dece
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
