Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog)
Piše: Augustin Paljokaj (Augustin Palokaj)
Kosovo treba da postigne dogovor sa svojim ključnim prijateljima tako da, čim Kosovo napravi jedan korak, sledi sledeći njihov korak prema Kosovu. Ovo bi trebalo da se radi u saradnji sa međunarodnom zajednicom, ne računajući da li će to podržati i Srbija. Jer, Srbija ne gubi ništa, dok Kosovo gubi u slučaju da ne postane član Saveta Evrope i ne pokrene proceduru za dobijanje kandidatskog statusa za EU.
Rezultat vanrednih izbora na Kosovu, 28. decembra, otvara put za brzi izlazak iz jednogodišnje političke blokade. Sama kriza je nastala kao rezultat demokratskih pravila, a ne nedostatka demokratije. Jer, demokratija je i komplikovana. Tokom jedne godine, lideri političkih partija nisu pokazali dovoljno zrelosti da prevaziđu krizu. Sada, sa apsolutnom pobedom Samoopredeljenja, čim rezultati budu potvrđeni, brzo će se pristupiti konstituisanju Skupštine, a potom i formiranju vlade. Samoopredeljenje očekuje da će imati potrebne glasove u Skupštini. Ali, za održivu političku stabilnost i efikasno upravljanje, Samoopredeljenju će biti potrebno, ako ne koalicijsko partnerstvo sa nekom drugom partijom koja je prešla cenzus, onda bar saradnja sa opozicionim partijama.
Dve opozicione partije, PDK i LDK, treba da razmisle i odluče kako će dalje postupati.
Izjava najvećeg gubitnika izbora, lidera LDK-a Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku), pokazala je veliku zrelost. Zrelost koju retko gde vidimo u regionu. Priznao je poraz, čestitao pobedu i izrazio spremnost da preuzme odgovornost, što će verovatno ubrzo dovesti do njegove ostavke. Tako brzo priznavanje poraza još uvek nije viđeno, na primer, u Albaniji tokom poslednjih 35 godina.
Ovog puta, i prva izjava Kurtija bila je mnogo zrelija nego nakon februarskih izbora. Bio je trijumfalan, što je potpuno opravdano nakon ovakve pobede, ali i suzdržan, ne kritikujući, a kamoli vređajući političke protivnike. Štaviše, Kurti ih je pozvao na saradnju u izuzetno važnim pitanjima za Kosovo, kao što je glasanje o ratifikaciji međunarodnih sporazuma u Skupštini, među kojima je i sporazum o kreditima i sredstvima sa EU, kako bi se iskoristila sredstva iz paketa za rast za Zapadni Balkan.
Narod Kosova pokazao je izvanrednu političku emancipaciju i ovog puta. Pokazao je da ne glasa samo za partije, već i za kandidate, što potvrđuje činjenica da se rezultati ovih izbora uveliko razlikuju od lokalnih izbora održanih pre samo dva meseca.
Samoopredeljenje ne bi trebalo da ponovi grešku iz 2021. kada je osvojio više od 50% glasova na parlamentarnim izborima, ali je već posle nekoliko meseci izgubio većinu u mnogim opštinama na lokalnim izborima. LDK i PDK, takođe, nakon brojnih pobeda na lokalnim izborima, izgubile su značajno na opštim izborima. Čak je i AAK postigla uspeh prelaskom cenzusa, samostalno birajući kandidate koji su privukli pažnju birača. Ove analize ne bi trebalo da spreče PDK i LDK da sarađuju sa Samoopredeljenjem u pitanjima od visokog nacionalnog interesa.
Kosovo sada treba da uđe u novi pakt sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa pet zemalja Kvinta. Jer odnosi nisu dobri, konfrontacija sa njima je ostavila posledice i vreme je da se ta konfrontacija prekine i povrati poverenje.
Nije tajna šta se traži od Kosova, a Kosovo takođe ima pravo da od međunarodne zajednice traži da ispuni svoja obećanja. Dakle, EU i zemlje Kvinta, uz podršku NATO-a, iako je samo vojni savez, tražiće da Kosovo što pre prosledi Ustavnom sudu na razmatranje nacrt Statuta Asocijacije opština sa srpskom većinom.
Ne postoji više prostor ni potreba za taktiziranjem kako će se ovo odraziti na izbore, jer su izbori završeni. U ovom trenutku opozicija mora da pokaže nacionalnu odgovornost. Jer ni opozicija neće imati koristi ako čeka da Samoopredeljenje to učini kako bi je kritikovala i napadala. Gubitnik u slučaju odlaganja biće Kosovo kao država. Naivno je verovati da će se ovaj zahtev zaboraviti ako se ne pomene. Jer ne postoji ni jedan jedini dokument EU za Kosovo i region u kojem se ova obaveza ne pominje.
Kosovo treba da postigne dogovor sa svojim ključnim prijateljima, tako da čim Kosovo napravi jedan korak, sledi sledeći njihov korak prema Kosovu. Ovo bi trebalo da se radi u saradnji sa međunarodnom zajednicom, ne računajući da li će to podržati i Srbija. Jer, Srbija ne gubi ništa, dok Kosovo gubi u slučaju da ne postane član Saveta Evrope i ne pokrene proceduru za dobijanje kandidatskog statusa za EU.
Uprkos razlozima koje Kosovo ima da bude ljuto i na EU i zemlje Kvinta, činjenica je da kad god se spomene Asocijacija ili strukture lokalne vlasti Srba na Kosovu, uvek se naglašava da to mora biti u potpunom skladu sa zakonodavstvom Kosova. To je olakšanje za Kosovo. To zatim daje pravu Kosovu da od međunarodne zajednice traži reakciju kada određene strukture u Kosovu, pod diktatom Beograda, pokušaju da krše zakonski okvir Kosova.
Nažalost, politički pluralizam na celom Kosovu, koji je primer drugima u regionu, nije obezbeđen među Srbima na Kosovu. To je šteta i ovde međunarodna zajednica mora biti strožija prema Beogradu, jer dobro zna, i EU to potvrđuje u svojim izveštajima, da su Srbi protiv Srpske liste uvek bili meta napada, pretnji i zastrašivanja. Ali i u ovom slučaju Kosovo ne bi trebalo da povezuje položaj Srba na Kosovu sa ponašanjem Beograda. Tu može biti koordinacija sa međunarodnom zajednicom ukoliko se uspostavi poverenje, koje je bez sumnje bilo izgubljeno.
Političke partije na Kosovu će i ubuduće imati teme oko kojih mogu da se spore, od visokih cena, inflacije i nestašice struje do velikih projekata. Ali treba da sarađuju oko ključnih tačaka od visokog nacionalnog interesa, kao što su dijalog sa Srbijom i odnosi sa EU. Na Samoopredeljenju kao velikom pobedniku je da približi opoziciju, a ne da opozicija dolazi Samoopredeljnju-u. Tako su pravila demokratije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
