Stagnacija u dijalogu iskušava EU

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Osamnaest meseci bez sastanka na visokom nivou – dijalog između Kosova i Srbije je stao. Za obe strane, koje se suočene i sa unutrašnjim izazovima, konačan dogovor deluje daleko. Analitičari tvrde da bi međunarodna zajednica trebalo da pruži snažniji pritisak na obe strane kako bi se postiglo međusobno priznanje, a ne samo normalizacija odnosa, i da treba imati plan B ako dijalog ne uspe.

Prva poseta Petra Sorensena Prištini, kao specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Kosovo-Srbija, dogodila se u trenutku kada ovaj proces, čini se, nije ni na čijoj agendi.

Na Kosovu, pažnja je i dalje usmerena na postizborne izazove, dok se Srbija suočava sa protestima i unutrašnjim nemirima.

Uprkos tome, poruka evropskog izaslanika bila je jasna: Dijalog mora da se nastavi.

„Dijalog je da se osigura da postoje sastanci. Da li će to značiti kompromis ili ne, to zavisi od strana da odluče. Dijalog je zbog toga i to radimo od 2011. godine“, rekao je Sorensen 17. marta u Prištini.

Pre 14 godina počeli su prvi krugovi pregovora između Kosova i Srbije, posredovani od strane Evropske unije. Tokom godina, oni su se odvijali sa različitim intenzitetom – ponekad brže, ponekad sporije. Bilo je na desetine sporazuma i obećanja, ali mnogi od njih nisu sprovedeni.

Lideri su se smenili u Briselu, Prištini i Beogradu, ali se promenila i naracija. Dok se nekada govorilo o međusobnom priznanju kao glavnom cilju, sada se govori samo o normalizaciji odnosa.

Sorensen je, nakon sastanka sa kosovskim zvaničnicima, naglasio potrebu da dijalog bude nastavljen, ali je rekao da želi da sasluša obe strane pre nego da donese odluku o narednim koracima.

„Cilj je da se proces nastavi i da ide napred. Imao sam diskusije ovde u Prištini, ali moram ići i u Beograd. Nakon što obavim ove razgovore, pogledaću gde smo“, rekao je Sorensen.

Izgleda da strane nisu ni blizu, piše Koha. Nema pregovora na visokom nivou od septembra 2023. godine.

14. dana tog meseca, kosovski premijer, Aljbin Kurti, i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, sastali su se u Briselu, uz posredovanje tadašnjih evropskih lidera, Džozepa Borelja i Miroslava Lajčaka.

Deset dana nakon tog sastanka dogodio se oružani napad u Banjskoj, gde je naoružana grupa Srba ubila jednog kosovskog policajca. Kasniji pokušaji EU da sedne oba lidera za pregovarački sto nisu uspeli – uglavnom zbog uslova koje je jedna strana postavila, a druga ih odbila.

Nakon sastanka sa Sorensenom, i Kurti i kosovska predsednica, Vjosa Osmani, imali su niz zahteva prema njemu: od ukidanja kaznenih mera EU prema Kosovu, do predaje grupe iz Banjske kosovskim vlastima.

Za posmatrače dijaloga, lopta je zapravo u dvorištu EU. Oni kažu da je vreme da se ovaj blok fokusira na jedan konkretan cilj, a to je uzajamno priznanje, jer je, prema njihovom mišljenju, to srž problema i to treba direktno rešiti.

Leon Hartvel, viši saradnik na LSE IDEAS – Škola za ekonomiju u Londonu, više je govorio u programu Expose Radija Slobodna Evropa:

„Zaista je važno da uzajamno priznanje bude stavljeno u prvi plan ovog dijaloga, jer je ideja o normalizaciji veoma nejasna. Ako nemate jasan cilj, ne trudite se ni da postignete nešto specifično“.

„Zato mislim da Sorensen treba da postavi ovaj cilj ispred sebe, kako bi mogao da pokrene strane u određenom pravcu i reši ovaj konflikt jednom zauvek“, kaže Hartvel.

Vučić uporno tvrdi da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Njegov fokus je na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu – što često iznosi kao uslov za nastavak dijaloga sa drugom stranom.

Za ovu Zajednicu postoji sporazum još iz 2013. godine, ali Kosovo – uprkos međunarodnom pritisku – nikada nije sprovelo, iz straha da bi takav mehanizam, sa širokim ovlašćenjima, mogao uticati na funkcionalnost Kosova.

Kosovo je već dobilo nacrt statuta ove Zajednice, koji je pripremila EU, ali čini se da se i on sada više ne razmatra.

Predsednica Osmani je ove nedelje izjavila da nacrt, kao takav, ne bi dobio zeleno svetlo od Ustavnog suda.

„Lično verujem da nije u skladu sa Ustavom Republike Kosova, nije u skladu ni sa vrednostima i normama Evropske unije i standardima Saveta Evrope, niti sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine“, rekla je Osmani.

Zajednica sa širokim ovlašćenjima donela bi rizik od stvaranja Republike Srpske na Kosovu, kaže Hartvel, pozivajući se na srpski entitet u Bosni i Hercegovini, koji ima zakonodavnu moć.

„Postoji snažno uverenje da bi Asocijacija pomogla u napretku dijaloga, ali sam veoma skeptičan po tom pitanju. Možda bi opcija za Kosovo bila da predstavi ublaženu verziju Asocijacije i, na neki način, da je primeni, samo da bi ućutkala kritičare“.

„Ali, naglašavam, primena Asocijacije sa jakim izvršnim ovlašćenjima bila bi vrlo problematična za Kosovo“, kaže Hartvel.

Kurt Basuener, iz Saveta za demokratizaciju politike u Berlinu, kaže da je Bosna i Hercegovina, zbog unutrašnje organizacije, ostala nerešeno pitanje već decenijama. Ne isključuje mogućnost da i odnos između Kosova i Srbije ostane takav, pa sugeriše da se sve strane vrate početnom deklarisanom cilju: uzajamnom priznanju.

„Niko više ne govori o priznanju. Svi govore o normalizaciji, a to nije u interesu Kosova, i rekao bih da nije ni u interesu demokratske Srbije“, kaže Basuener.

U svetlu brzih geopolitičkih promena, on kaže da Zapadni Balkan, uopšte, predstavlja region u kojem EU ima veliki potencijal da utiče na stabilizaciju situacije, a pitanje Kosova i Srbije je, prema njegovim rečima, ključno za tu stabilnost.

„Nadam se da će doći do preispitivanja i reorganizacije politika od strane Evropske unije. Još uvek ne vidim nikakav dokaz za to – ni u institucijama EU, ni u državama članicama – iako će biti potrebno duže vreme da se okrene brod u drugom pravcu. Razumljivo je da su se fokusirali na to kako da pomognu Ukrajincima, ako se Amerikanci povuku, kako da se legitimno brane… To su prioriteti, ali Zapadni Balkan je jedino mesto na svetu gde EU može zaista biti odlučujuća“, kaže Basuener za Expose.

Analitičari veruju da EU još uvek ima poluge prema Kosovu i Srbiji da ih gura ka dogovoru, iako uslovljavanje njihovog evropskog integrisanja normalizacijom odnosa do sada nije dalo rezultate.

Hartvel kaže i da Zapad mora imati jasnu B opciju ako dijalog propadne.

„Jedno od rešenja moglo bi biti da pet zemalja koje još nisu priznale Kosovo, to učine. Jer, u tom slučaju, Srbija ne bi mogla reći da je pitanje priznanja Kosova još uvek u vazduhu. Morala bi da se bavi sa Kosovom koje priznaju sve članice EU. A, ako zaista želi da postane članica EU, Srbija bi morala da deluje u okviru tog okvira“, kaže Hartvel.

Međutim, neki su spekulisali da sa predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, Srbija ima više prostora za manevrisanje, zbog svojih užih, bilo političkih ili ekonomskih veza sa ljudima bliskim Trampu.

Analitičari kažu da fokus Kosova treba da bude na očuvanju dvopartijske podrške u Vašingtonu.

Prema Hartvelu, Kosovo treba da se pozicionira kao pouzdan partner, posebno u pitanjima bezbednosti i ekonomije, kao i da poveća saradnju sa SAD u oblasti energetike i odbrane.

Poslednjih godina, Vlada Kosova, predvođena Aljbinom Kurtijem, suočavala se sa povremenim kritikama američkih zvaničnika zbog određenih poteza na Severu, koje su ocenili kao nekordinisane i sa negativnim uticajem na srpsku zajednicu.

Poslednji poznat kontakt koji je Kosovo imalo sa Belom kućom bila je pismo koje je predsednik Tramp poslao predsednici Osmani povodom 17. godišnjice nezavisnosti Kosova u februaru.

U tom pismu, Trump je obećao proširenje veza sa Kosovom i nije spomenuo dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda.

U EU nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa da li planiraju da pozovu sastanak između lidera Prištine i Beograda u skorije vreme. Takođe, nije jasno ni da li će odgovoriti na poziv.

S obzirom na to da Kosovo još uvek nema novu vladu, posle februarskih izbora, i sa stalnim protestima u Srbiji, jedina stvar koja sigurno napreduje je kalendar.