Kada je Evropska unija (EU) u leto 2023. godine uvela kaznene mere protiv Kosova, kao posledicu tenzija na Severu naseljenom većinski Srbima, one su opisane kao privremene, dok su uslovi za njihovo ukidanje bili jasni, piše RSE.
Zvaničnici na Kosovu ističu da su zahtevi EU za ukidanje mera koje su nanele milionsku štetu ispunjeni: situacija na severu je smirena, prisustvo policije u blizini opštinskih objekata na severu je smanjeno, Srbi su učestvovali na izborima održanim ove godine, a mirna predaja vlasti u opštinama sa srpskom većinom je realizovana.
Međutim, poslednjih dana mediji na Kosovu, pozivajući se na izvore unutar EU, izveštavaju da zemlje poput Francuske i Italije, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, nemaju volju za ukidanje sankcija.
Rikard Jozviak, urednik za Evropu Radija Slobodna Evropa (RSE) u Pragu, kaže da je tačno da se o pitanju neukidanja svih mera protiv Kosova raspravljalo u Briselu ove nedelje, te da su Francuska i Italija zagovornici ideje da se ukine samo 50 odsto mera.
Prema njegovim rečima, Pariz insistira na ovom stavu jer želi da Beograd otvori poglavlja za članstvo u EU, i nezadovoljan je što drugi blokiraju proces.
„Postoji i opšti argument da Brisel ne može dati ovaj ‘poklon’ premijeru Kosova u ostavci, Albinu Kurtiju, pre izbora 28. decembra. Da li je ovaj argument opravdan ili ne, dovode u pitanje drugi, budući da je glavna opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova, nedavno poslala pismo šefici EU, Ursuli fon der Lajen, tražeći potpuno ukidanje mera odmah. Dakle, ne percipira se kao poklon Kurtiju od strane bilo koga, osim malog broja država EU“, kaže Jozviak.
Portparolka Evropske unije rekla je za RSE da evropski blok namerava da nastavi proces ukidanja mera, koji je delimično započeo u maju ove godine.
Prema njenim rečima, Brisel je spreman da sarađuje sa kosovskim vlastima čim budu izabrane, a blok očekuje od Kosova da se vrati na put potrebnih reformi povezanih sa EU.
Međutim, za Vladu Kosova u ostavci, vanredni parlamentarni izbori nemaju nikakve veze sa merama.
„Svako dalje odlaganje samo produbljuje apsurdnost mera i narušava kredibilitet EU. Naš stav je da mere treba ukinuti odmah i u potpunosti“, kaže Kljisman Kadiju, savetnik za medije zamenika premijera u ostavci, Besnika Bislimija, u nekoliko pisanih odgovora za RSE.
I kosovska predsednica, Vjosa Osmani, izjavila je na sastanku ove nedelje sa izvestiocem za Kosovo u Evropskom parlamentu, Riho Terrasom, da nastavak kaznenih mera ostaje „neobjašnjiv, nepravedan i nerazuman“.
Terras je takođe rekao da mere treba ukinuti odmah.
Može li Kosovo učiniti više?
Opisujući nastavak mera EU kao potpuni apsurd, Besar Gërgi iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS) kaže da je Kosovo izgubilo mnogo vremena ove godine zbog nedostatka novih institucija i da je moglo više raditi na ukidanju mera.
Gërgi veruje da je formiranje novih institucija preduslov za ukidanje mera, dok komunikacija sa državama koje oklijevaju treba biti prioritet. Prema njegovim rečima, politika se danas ne vodi na osnovu moralnih razmatranja, već isključivo zbog političkih interesa.
„Nova vlada mora aktivno raditi sa saveznicima, tokom ove godine, nažalost, nije bilo mnogo komunikacije, fokus je bio na stvaranju brojeva, što je dovelo do zastoja u spoljnoj politici Kosova. Dakle, ako govorimo o funkcionalnoj vladi, to je minimum koji je neophodan“, kaže on za RSE, spominjući i potrebu usvajanja sporazuma sa EU, poput Plana rasta, čim to bude moguće.
Prema njegovim rečima, vreme je izgubljeno i zato što se nije bavilo tehničkim aspektom evropskih integracija.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali njegov zahtev nikada nije razmatran, ostavljajući Kosovo jedinim na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata za članstvo u bloku.
Gërgi veruje da je, osim nedostatka komunikacije, na povećanje stepena oklijevanja kod nekih zemalja uticalo i glasanje u Centralnoj izbornoj komisiji protiv učešća Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, na parlamentarnim izborima.
Koliko je Kosovo oštećeno zbog mera?
Prema analizi Instituta za napredne studije – GAP, mere EU koštale su Kosovo oko 613,4 miliona evra u projektima koji su obustavljeni ili odloženi na neodređeno vreme. Zbog isteka rokova, 7,1 milion evra je potpuno izgubljeno.
Najpogođeniji sektori uključuju zaštitu životne sredine sa 350 miliona evra, energetiku sa 114 miliona evra, digitalizaciju sa oko 57 miliona evra i kulturu sa 15 miliona evra.
Od ovih sredstava, oko 218 miliona evra bilo je namenjeno projektima u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II i IPA III), a oko 395 miliona evra za projekte u okviru Investicionog okvira Evropske unije za region Zapadnog Balkana (WBIF).
Pročitajte još:
Kosovska privredna komora zatražila je od EU da ukine mere protiv Kosova
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
