Evropska unija pomno prati položaj nacionalnih manjina u Srbiji, uključujući i albansku zajednicu, i očekuje da se pravni okvir o njihovim pravima uskladi sa međunarodnim i evropskim standardima, poručeno je iz kabineta predsednika Evropskog saveta Antonija Košte u odgovoru poslaniku Šaipu Kamberiju, koji je još u februaru zatražio zvaničnu reakciju povodom položaja Albanaca u Srbiji.
U pismu koje je potpisao šef Koštinog kabineta, Pedro Lotrije, a koje je Kamberi objavio na svojoj FB stranici, navodi se da je EU upoznata sa problemom pasivizacije adresa i da je to pitanje već zabeleženo u izveštajima o proširenju.
„U vezi sa pitanjem ‘pasivizacije adresa’, pažljivo smo primili k znanju vašu zabrinutost. Ovo pitanje je, takođe, obrađeno u izveštajima o proširenju EU. Na osnovu toga, EU će nastaviti da poziva srpske vlasti da javnosti pruže jasnija objašnjenja o načinu sprovođenja provera prebivališta“, navodi se u odgovoru.
Iz kabineta predsednika Evropskog saveta dodatno se ističe:
„EU aktivno prati postupanje prema nacionalnim manjinama, uključujući i albansku zajednicu u Srbiji. Ovo je važno u svetlu obaveza Srbije u okviru procesa pristupanja EU. Očekuje se da Srbija uskladi svoj pravni okvir koji se odnosi na prava manjina sa međunarodnim i evropskim standardima.“
Na kraju pisma navodi se da će EU nastaviti da se bavi ovim pitanjem kroz dijalog sa srpskim vlastima i u širem kontekstu pristupnog procesa.
Kamberi: Još jedan korak ka internacionalizaciji pitanja Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe
Šaip Kamberi, poslanik u Skupštini Srbije i lider Partije za demokratsko delovanje, koji je još 25. februara ove godine uputio pismo Antoniju Košti, objavio je u četvrtak sadržaj odgovora na svom Fejsbuk nalogu, ocenivši ga kao „još jedan korak ka internacionalizaciji pitanja Albanaca iz Preševske doline“.
„Predsednik Evropskog saveta me je u odgovoru uverio da EU pažljivo prati tretman nacionalnih manjina, uključujući i albansku zajednicu u Srbiji. Prema njegovim rečima, manjine će imati važnu ulogu u okviru obaveza Srbije na putu ka EU“, napisao je Kamberi.
Internacionalizacija albanskog nacionalnog pitanja na jugu Srbije
Pismo objavljeno ove nedelje deo je kontinuiranih napora Kamberija i drugih albanskih političkih aktera iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i iz Prištine, da internacionalizuju problem sistemske pasivizacije adresa pripadnika albanske zajednice na jugu Srbije, uz druge probleme za koje navode da se srpski Albanci sa njima suočavaju. Ova praksa predstavlja jednu od ključnih tačaka u optužbama na račun srpskih vlasti za diskriminaciju.
Albanske političke stranke i organizacije već godinama upozoravaju da je ova administrativna praksa sprovođena selektivno nad pripadnicima njihove zajednice, što za posledicu, kako tvrde, ima gubitak ličnih dokumenata, biračkog prava, socijalne i zdravstvene zaštite, pa čak i prava na školovanje i penziju.
U prilog ovim optužbama, više je civilnih organizacija iz Srbije upozorilo na isti problem, poput Inicijative mladih za ljudska prava i drugih organizacija, koja je navela da je od 2015. do 2022. godine, navodno, preko 3.300 Albanaca bilo zahvaćeno ovim postupkom, a procene lokalnih organizacija idu i do 4.000.
Pasivizacija adrese je postupak kojim se, prema važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu, osoba briše sa prijavljene adrese ukoliko se utvrdi da na njoj faktički ne boravi duže od 90 dana.
Uz podršku pre svega poslednje kosovske vlade i samog premijera, sada u ostavci – Aljbina Kurtija, albanski predstavnici sa juga Srbije pitanje položaja Albanaca povezuju i sa tzv. principom reciprociteta u pravima Srba na Kosovu. Albanci iz Srbije, i Aljbin Kurti, kontinuirano pozivaju na uključivanje ovog pitanja u briselski dijalog, a članovi njegovog kabineta, uključujući glavnog pregovarača Besnika Bisljimija, insistirali su na tome i pred međunarodnim posrednicima – do sada bez uspeha.
Tokom parlamentarnih izbora u Srbiji 2023. godine, Kurti se direktno uključio u predizbornu kampanju podržavajući Kamberija i pozivajući Albance u Srbiji da se „suprotstave autoritarnom i antialbanskom režimu Vučića“.
Albanski Nacionalni savet i politički predstavnici organizovali su posete Briselu, Strazburu, kao i američkom Kongresu i Senatu, uz pisma, kako bi dalje aktuelizovali pitanje položaja Albanaca. Tokom tih susreta ukazivali su na „nespremnost Srbije da integriše Albance u državne institucije“ i „spremnost državnog sistema da pasivizira njihove adrese“.
U junu 2023. godine, predsednica Nacionalnog saveta Albanaca, Ragmi Mustafi-Sinani, pod tadašnjun posetu delegacije srpskih Abanaca Strazburu izjavila je da bi „najdugoročnije i najprikladnije rešenje bilo uvođenje reciprociteta između prava Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji“.
Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku Srbije za 2024. godinu navela: „Pripadnici albanske nacionalne manjine izrazili su zabrinutost zbog načina na koji policija proverava status prebivališta, što je dovelo do ‘pasivizacije’ određenih adresa. Nadležni organi moraju javnosti podrobnije objasniti kako se te provere sprovode.“ Slični nalazi izneti su i u Izveštaju Stejt departmenta za 2023. godinu: „Iako su najnoviji podaci ukazivali da je većina slučajeva pasivizacije sprovedena u skladu sa zakonom, čini se da je vlada nesrazmerno primenjivala ovu praksu na etničke Albance, posebno u opštini Medveđa“, navedeno je u dokumentu.
Srpske institucije tvrde da sprovode zakonske provere bez diskriminacije i u skladu sa propisima, no, usled međunarodnog pritiska, koordinaciona tela Srbije najavila su rasprave o ovoj temi, ali, kako, prema pojedinim medijskim izveštajima, konkretni pomaci nisu zabeleženi. U međuvremenu, protesti Albanaca iz ove tri srpske opštine, naročito u Medveđi – se nastavljaju, uz zahtev za vraćanje prebivališta i osnovnih građanskih prava.
Inače, ni kod kosovskih političara u vlasti, medija, kao ni kod više političkih predstavnika Albanaca na jugu se gotovo ne može čuti da ove opštine kategorišu kao deo Srbije, osim, u optužbama. Uglavnom se koristi termin „Dolina“, „Albanci iz Doline“ ili „Preševska dolina“.
Petković: Svečlja poslednja osoba koja Srbiji može da drži lekcije o manjinama
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
