Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
U Specijalizovanim većima Kosova u Hagu doneta je odluka o prihvatanju određenih dokumenata kao dokaza, na zahtev Kancelarije specijalizovanog tužioca u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.
Ova dokumenta su prihvaćena 29. maja 2025. godine, ali je odluka objavljena 25. jula 2025. godine, izveštava Zakletva za pravdu.
Dokumenti su podeljeni u tri aneksa, pri čemu poslednji aneks sadrži uglavnom dokumente za koje se navodi da potiču od Državne bezbednosti Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih struktura te države.
Što se tiče proceduralnog aspekta, tužilaštvo je 14. aprila 2025. godine podnelo zahtev za prihvatanje dokumenata koja prethodno nisu bila deo nijednog prethodno podnetog zahteva.
Tužilaštvo je tražilo da se doda devetominutni video i njegov transkript na listu dokaza, koji je bio javan još od marta 2023. godine.
Za ostale dokumente koji su podneti kao dokazni materijal, tužilaštvo je tvrdilo da se odnose na različite tačke optužnice i imaju dokaznu vrednost koja nije nadjačana predrasudama, kao i da podržavaju i dopunjuju svedočenja svedoka i već prihvaćene dokaze.
Odbrana je osporila ovaj zahtev, navodeći da pošto je zahtev podnet nakon svedočenja poslednjeg tužioca, potrebno je strože razmatranje prihvatljivosti i da sudsko veće mora uzeti u obzir da bi prihvatanje tih dokaza nanelo štetu odbrani.
Odbrana je naglasila da bi prihvatanje dokumenata na osnovu toga što ih odbrana može osporiti sopstvenim dokazima prebacilo teret dokazivanja i podrilo pretpostavku nevinosti.
Takođe je rečeno da novinski članci koji pripisuju delovanja OVK i ne navode izvor ili se ne pozivaju na kredibilne informacije nemaju dokaznu vrednost.
Odbrana je tvrdila i da dokumenti koji potiču iz Srbije zahtevaju strožu proveru verodostojnosti.
“Mnogi dokumenti koji potiču iz srpske države imaju malo ili nimalo dokazne vrednosti u vezi sa optužbama u ovom predmetu”, navodi se u odluci, pozivajući se na tvrdnje odbrane.
Što se tiče spornog video-snimka, sudsko veće je navelo da je tužilaštvo trebalo ranije da ga predloži, te da nije dalo uverljiv razlog zašto to nije učinilo.
Zbog toga je zahtev tužilaštva za promenu liste prihvaćenih dokaza kako bi uključio video-snimak odbijen.
Za medijske članke (dokumenti 1 do 76), veće je ocenilo da ih tužilaštvo koristi za opisivanje uloga i autoriteta optuženih unutar OVK i Privremene vlade, strukture organizacije i pojedinih zločina iz optužnice. Neki članci dolaze od samih optuženih i drugih osoba.
Ti dokumenti su kopije članaka iz domaćih i međunarodnih medija sa navedenim autorima, izvorima, mestom i vremenom objave, a neki sadrže i originalne fotografije. Neki dokumenti su klipovi i transkripti sličnog sadržaja.
Veće je istaklo da činjenica da neki video-snimci možda nisu podržani drugim dokazima ili da su ih svedoci osporili – ne predstavlja prepreku njihovom prihvatanju.
U odluci piše da su neki video-snimci preuzeti sa YouTube-a, televizijskih stanica ili njihovih arhiva. Neki potiču iz Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Snimci sadrže logoe emitera, datume i mesta prikazanih događaja.
Zbog toga su kao materijalni dokazi prihvaćeni video-zapisi od 77 do 83 i od 85 do 97.
Odbrana je takođe imala prigovor na određene dokaze (8 do 11) za koje je tužilaštvo tvrdilo da su zaplenjeni od Jakupa Krasnićija.
Veće je zaključilo da je odbrana tvrdila da ne zna tačno poreklo nekih zaplenjenih dokaza – konkretno da su pronađeni na USB uređaju iz Krasnićijevog novčanika. Taj prigovor odbrane je odbijen.
Predloženi dokaz broj 1, prema odluci, je knjiga pod naslovom „Oslobodilačka vojska Kosova – Dokumenta i članci“. Dokaz broj 2 je knjiga koja sadrži intervju sa Fatmirom Ljimajem.
Dokazi od 3. do 6. su dokumenta objavljena u jednom mediju na Kosovu 2016. godine, pod nazivom „Ratni arhivi“, koji obuhvataju četiri toma počevši od 4. januara 1999. godine pa nadalje.
Dokaz broj 7 je rukopis autora Jakupa Krasnićija pod naslovom „Velika prekretnica“. Takođe, sledeći dokaz je rukopis koji je pripremio Krasnići pod naslovom „UČK na Međunarodnoj konferenciji u Rambujeu i NATO bombardovanju“.
Dokaz broj 9 je nacrt neobjavljenog rukopisa pod naslovom „Svedočenje o ratu UČK“. Sledeći je takođe rukopis Jakupa Krasnića pod nazivom „Bez slobode nema nezavisnosti“, kao i još jedan pod naslovom „Za suverenu državu. Nema suvereniteta bez integriteta“.
Neki od dokaza označeni brojem 12 su fragmenti knjige čiji je autor Pal Refsdal, dok dokaz broj 13 sadrži intervju sa Kadrijem Veseljijem.
Dokaz broj 14 je, kako se navodi, knjiga u kojoj govori Rustem Mustafa poznat kao Komandant Remi, a sledeća knjiga je od Iljaza Kadolija.
Slično tome, dokazi broj 16, 17 i 18 su brošure i knjige. Shodno tome, sudsko veće je utvrdilo da ovi dokazi nemaju štetan efekat na odbranu.
„U svetlu navedenog, Veće je uvereno da su predloženi dokazi 1-18 prihvatljivi u skladu sa Pravilom 138 (1)“, navodi se u odluci.
Što se tiče treće žalbe, kaže se da se predloženi dokazi od 1 do 14 sastoje od izveštaja koje su pripremile međunarodne organizacije. Neki od njih potiču i iz Srbije.
„Takođe, dokazi broj 16, 19, 22, 27, 31, 37, 38, 42 i 50 sastoje se od odluka i nekoliko naređenja srpskog porekla (‘Odluke i Naređenja’); (iii) predloženi dokazi 17, 18, 20, 23, 24, 26, 28-30, 33-36, 39-41, 43-45, 48, 49 i 51 čine izveštaji srpskog porekla (‘Srpski izveštaji’); (iv) predloženi dokazi 15, 21, 25, 32, 46, 47 i 64 su različiti dokumenti srpskog porekla (‘Različiti srpski dokumenti’)“, navodi se u odluci.
Prema sudskom veću, ovi dokumenti se odnose na stalna neprijateljstva između OVK i srpskih snaga, postojanje zajedničkog zločinačkog cilja da se ispitaju i pritvore percipirani protivnici. Takođe, navodi se da ti dokumenti govore o zločinima koji se navodno dogodili u Prizrenu, Klečki, Gjilanu, Lapušniku, Zlašu, Drenovcu, Retimlju, Orahovcu, Kukešu i Budakovu.
Takođe, navodi se da neki od dokumenata govore i o navodnoj ulozi i autoritetu Krasnićija i Veseljija unutar OVK i Privremene vlade.
U vezi sa dokumentima od 16 do 18, kao i 20, odbrana je tvrdila da se odnose na događaje van perioda optužnice. Sudsko veće je međutim navelo da su ti dokazi važni za procenu postojanja oružanog sukoba između OVK i srpskih snaga od najmanje marta 1998. do septembra 1999. godine, kako je navedeno u optužnici, kao i za pitanja vezana za strukturu i vojnu opoziciju.
Slično je utvrdilo i sudsko veće i za dokaz broj 61.
„Odbrana dalje tvrdi da većina dokumenata koja dolaze od srpskih vlasti ne pominju UČK niti sadrže dokaze da je bilo koja od osoba pomenutih u tim dokumentima imala bilo kakvu vezu sa UČK ili je delovala u skladu sa navodnom politikom. U tom pogledu, veće konstatuje da će, ukoliko incidenti i osobe pomenute u tim dokumentima budu povezani sa UČK, to utvrditi veće na kraju suđenja, uzimajući u obzir sve prikupljene dokaze, u skladu sa Pravilom 139 (2)“, navodi se u odluci.
Za dokaz broj 39, u odluci se navodi da nosi naziv „Odeljenje za državnu bezbednost“.
„Pored toga, predloženi dokaz broj 45 je potpisan. Što se tiče predloženog dokaza broj 51, veće primećuje da se sastoji od [IZMENJENO]. Iz tih razloga, veće smatra da su srpski izveštaji prima facie autentični“, stoji u odluci.
Za neke druge srpske dokumente sa brojevima 25, 32 i 64 navodi se da su datirani, nose referentni broj i naslov Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, kao i identifikaciju nadležnih organa koji su ih izdali. Isto važi i za dokument broj 46. Dok dokaz broj 47 sadrži beleške o sastancima tzv. „Zajedničke komande Kosova i Metohije“.
„Što se tiče predloženih dokaza broj 15, veće primećuje da: (i) stranice K0228232-K0228233 predstavljaju naslovne stranice operativnog/ratnog dnevnika; (ii) stranice K0228234-K0228235 sadrže dve liste sa imenima vojnih oficira i šiframa koje se koriste za izveštavanje; i (iii) stranice K022-8398-K022-8405 su datirane i potpisane. Takođe, u vezi sa predloženim dokazom broj 47, veće primećuje da: (i) stranice 03085485-03085513, 03085568-03085569, 03085559-03085561, 03085572-03085575, 03085564-03085565, 03085583-03085585 i 03085588-03085589 sadrže dnevničke zapise sa beleškama o sastancima Zajedničke komande Kosova i Metohije, uključujući datume održavanja tih sastanaka i imena nekih učesnika; i (ii) stranica 03085476 predstavlja naslovnu stranicu dnevnika. Iz ovih razloga, veće je uvereno da su različiti srpski dokumenti prima facie autentični“, piše u odluci.
Neki dokumenti, kako se navodi, su zaplenjeni od strane UNMIK-a, i predstavljaju dnevnik zaplenjen iz stana jednog člana UČK, Naima Kadriua.
Kao rezultat, doneta je odluka da se Specijalizovanom tužilaštvu ne dozvoli da doda video u postojeće dokaze, dok su u Aneksu 1 prihvaćeni dokazi od 1 do 83 i od 85 do 97. U Aneksu 2 prihvaćeni su dokazi od 1 do 18, dok su u Aneksu 3 prihvaćeni dokumenti sa brojevima 1-51, 53, 54, 57, 58, 61-64, 66, 67 (stranice 5, 12 i 13) i 68-80.
Istovremeno, odbijeno je prihvatanje dokaza iz Aneksa 3 sa brojevima 52, 55, 56, 59, 60, 65, kao i stranica 7 i 9 predloženih dokaza broj 67.
Dana 15. aprila 2025. godine, Tužilaštvo je obavestilo da je završilo prezentaciju dokaza u ovom slučaju.
Odbrana je podnela zahtev prema Pravilu 130, koje predviđa zahtev za odbacivanje jedne ili više optužbi u celosti iz optužnice. Odluka o ovom zahtevu doneta je 16. jula 2025. Prema predsedniku sudskog veća, Čarlsu Smitu III, odbrana je tražila da se ne podrže navodi o ratnim zločinima koji se odnose na incidente koji su se dogodili pre maja 1998. godine i posle 20. juna 1999. godine.
„Sudsko veće primećuje da incidenti i događaji koji se osporavaju od strane odbrane, a koji su se desili u tom vremenskom periodu, nisu optužbe u smislu Pravila 130“, izjavio je predsednik sudskog veća, Čarls Smit III.
Shodno tome, ovaj zahtev je odbijen sa obrazloženjem da sudsko veće nema ovlašćenje da odbaci dokaze koji čine osnovu optužbi koje se tiču vremenskih okvira.
Isto tog dana, odbrana žrtava je predstavila svoje dokaze pozivajući dvoje stručnih svedoka da istovremeno svedoče.
Pored svedočenja 16. jula 2025, iskaz ovih dva svedoka je nastavljen i 17. jula 2025, čime je završeno saslušanje svedoka odbrane žrtava.
Kancelarija Specijalnog tužioca je 30. septembra 2022. podnela potvrđenu izmenjenu optužnicu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija, koja se sastoji od deset tačaka optužbi, u kojima se oni terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Dana 29. aprila 2022. godine, Kancelarija Specijalnog tužioca podnela je izmenjenu optužnicu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Selimija i Jakupa Krasnićija, u kojoj se navodi da su četvorka optuženih počinili ratne zločine i u Gnjilanu, Budakovu i Semetištu.
Dana 9. novembra 2020. godine, prilikom svojih prvih pojavljivanja, Jakup Krasnići i Hašim Tači su se izjasnili da nisu krivi po optužbama koje im se stavljaju na teret. Isto je učinio i Veselji prilikom svog pojavljivanja 10. novembra, kao i Rexhep Selimi 11. novembra.
Optužnica protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasnićija potvrđena je 26. oktobra 2020. godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
