Na raskrsnici budućnosti

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Kažu da je istorija veoma ograničen prostor. U njemu nema mesta za svakoga. Zato se ljudi i narodi bore za kontrolu nad istorijom. Ali budućnost je drugačija. To je beskonačan prostor u kome ima mesta za sve ljude i sve narode. Balkan sada ima svoju priliku da napiše novu budućnost. Budućnost u kojoj ima mesta za svakoga.

Prošle nedelje sam pozvao na oprezan optimizam u pogledu mogućnosti da se bilo koja od zemalja u regionu pridruži EU do 2030. godine. Iako s jedne strane postoje razlozi za optimizam u vezi sa ovim novim prozorom mogućnosti koji je pred nama, s druge strane, moramo biti svesni prepreka i teškoća koje mogu nastati do 2030. godine. Stoga je korisno biti oprezno optimističan. U tom kontekstu, danas sam želeo da proširim ovu diskusiju pokušavajući da projektujem dva scenarija dinamike članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana do 2030. godine. Nazovimo ih optimističnim i pesimističkim scenarijima.

Prema optimističnom scenariju do 2030. godine, EU i Zapadni Balkan pokazuju izuzetnu političku volju da unaprede proces proširenja. S jedne strane, EU će preduzeti niz unutrašnjih reformi kako bi proširenje EU postalo stvarnost do 2030. godine, a sa druge strane, zemlje regiona će ubrzati unutrašnje reforme i rešiti bilateralne sporove.

U ovom scenariju, Crna Gora kao regionalni lider iskoristiće svoj trenutni zamah da zatvori pregovore o svim otvorenim pregovaračkim poglavljima. Do 2030. godine, Crna Gora bi mogla biti na ivici punopravnog članstva u EU, ili bi to već postigla, potencijalno postajući 28. država članica EU. Crna Gora će takođe imati prednost što će, kao mala zemlja, njeno članstvo u EU biti lako prihvatljivo u političkom i ekonomskom smislu za EU. Biće inspirativan primer za druge.

Što se tiče Albanije do 2030. godine, Tirana je pokazala visok stepen političke odgovornosti održavajući stabilnost i političko jedinstvo, uprkos promeni vlasti. Reforme vladavine prava su priča o uspehu i Albanija je, kao i Crna Gora, zatvorila pregovore o pristupanju. Tirana nastavlja svoj ekonomski i turistički uspeh.

U optimističnom scenariju, Severna Makedonija je pronašla snagu da proguta bilateralne prepreke i usvoji ustavne promene. Političko jedinstvo u celom stranačkom spektru za proces integracije, zajedno sa snažnim institucionalnim kapacitetima, osiguraće da do 2030. godine Skoplje bude na ivici članstva u EU.

Srbija će takođe biti u ovoj fazi u optimističnom scenariju. Do tada je Srbija postigla veliki napredak u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, obezbedivši de fakto priznanje Kosova. Ključne političke snage u Beogradu snažno podržavaju proevropski kurs unapređenjem ekonomskih reformi, vladavine prava i slobode medija. Svakog dana, Srbija je sve više saveznik Zapada i odgovoran faktor regionalne stabilnosti i prosperiteta.

U ovom optimističnom scenariju, Bosna i Hercegovina je otvorila pregovore u svim pregovaračkim poglavljima. Zahvaljujući pokazanoj zrelosti ključnih političkih snaga, Sarajevo je sprovelo ključne ustavne reforme, jačajući funkcionalnost države i vladavinu prava. Do 2030. godine, EU i Bosna će imati jasan raspored za članstvo Bosne u EU.

Kosovo će takođe biti u ovoj fazi u optimističnom scenariju. Kosovo je postiglo značajan napredak u procesu normalizacije odnosa sa Srbijom. Sever više nije pitanje destabilizacije, dok Kosovo nastavlja da pokazuje političku zrelost održavajući kurs evropskih reformi, uprkos promeni vlasti. Neke od pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo priznale su nezavisnost Kosova. Kosovo i Srbija zajedno organizuju važne međunarodne političke, kulturne i sportske događaje.

Sada, prema pesimističkom scenariju, kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora će ometati napredak regiona ka EU. S jedne strane, EU će izgubiti pažnju prema regionu kao rezultat unutrašnjeg razvoja događaja, a sa druge strane, zemlje regiona neće pokazati političku volju da sprovedu evropske reforme. Region će periodično doživljavati krize, a bilateralni sporovi će nastaviti da budu izvor napetosti. Sve ovo će podsticati zlonamerni međunarodni akteri.

U ovom scenariju, Crna Gora će izgubiti zamah kao lider u evropskim integracijama. Unutrašnje političke i verske polarizacije će se intenzivirati, parališući reformsku agendu.

Promena vlasti će biti iskorišćena za političku osvetu. Do 2030. godine, maksimum koji će Crna Gora postići jeste zatvaranje nekoliko pregovaračkih poglavlja.

U Albaniji se intenziviraju političke tenzije. Politički akteri ne uspevaju da se konstruktivno uključe u unapređenje integracione agende. Svakodnevno vidimo pad kvaliteta reformi, uključujući borbu protiv korupcije i slobodu medija. Reforma pravosuđa ne daje željene efekte. Neuspeh integracione agende postaje kamen razdora između političkih stranaka. Do 2030. godine, Tirana je uspela da zatvori samo nekoliko pregovaračkih poglavlja. Razočaranje albanskih građana šteti integracionoj agendi zemlje.

U Severnoj Makedoniji, bilateralna pitanja i dalje ometaju put zemlje ka integracijama. Iako je Skoplje odgovorilo na zahteve Bugarske, tokom procesa su dodati novi bilateralni zahtevi. Svakog dana, makedonski građani gube veru u evropski projekat.

U Srbiji, demokratija nastavlja da opada. Srbija je postigla veoma mali napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ona nastavlja da igra destabilizujuću ulogu u regionu. Njen put integracije je praktično blokiran, dok javna podrška EU nastavlja da opada.

U Bosni, duboke etničke, političke i verske podele nastavljaju da se intenziviraju, ometajući sprovođenje fundamentalnih reformi potrebnih za funkcionalnu državu. Republika Srpska nastavlja da potkopava suverenitet federacije. Iako je Bosna formalno otvorila pregovore, postigla je vrlo mali napredak.

U pesimističkom scenariju, Kosovo nije postiglo nikakav napredak u normalizaciji odnosa sa Srbijom. Njegov suverenitet i dalje aktivno osporava Srbija. Kao rezultat unutrašnje političke polarizacije, agenda reformi je usporena. Iako je Kosovo dobilo status zemlje kandidata, još uvek nije otvorilo pregovore o članstvu. Pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Razlog zbog kojeg sam odlučio da se fokusiram na ova dva radikalno različita scenarija razvoja događaja do 2030. godine jeste da podvučem važnost vremena koje je pred nama.

Danas su pred nama dve alternativne budućnosti. Dakle, donekle smo na raskrsnici budućnosti. Da, naravno da mnogo toga može poći po zlu i moramo se pripremiti za njih. Ali istovremeno, pred nama je i prilika koju nećemo imati još dugo. U stvari, imamo je, ali ima je i EU. Nadam se da je nećemo izgubiti.

U tom smislu, često se kaže da je istorija veoma ograničen prostor. Uzurpiran, ako hoćete. U njoj nema mesta za svakoga. Zato se ljudi i narodi bore za kontrolu nad istorijom. Malo ko to zna bolje od nas ovde na Balkanu. Ali budućnost je drugačija. To je beskonačan prostor u kome ima mesta za sve ljude i sve narode. Balkan sada ima svoju priliku da napiše novu budućnost. Budućnost u kojoj ima mesta za svakoga.

Poziv na oprezni optimizam