“Kosovo na ivici rata” ili “proslave istorijskog sporazuma “

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Postojeći tandem političkih blizanaca Kosova i Srbije nije spreman da prizna svoju nemoć. Dok, moćni faktori misle da je za normalizaciju naših odnosa dovoljno  samo ispoljavanje njihove moći!

Poštovani prijatelju,

Tvoja kolumna “Tehnologija vlasti”, bila je povod da iz znatiželje analiziram retroaktivno nekoliko srpskih prorežimskih stavova i interpretacija u nameri da ih uporedim sa kosovskim i međunarodnim. Guglam naslove nekih tradicionalnih medija, slušam i gledam neke elektronske medije … Zapažam da velike manipulativne i propagandističke razlike između srpskih i kosovskih lidera i medija nema.

Stičem utisak da se kosovski mediji dodvoravaju vlastima “odbrambenom taktikom”, dok kod srpskih medija se prenaglašava ”ofanzivna manipulacija i propaganda “ koja direktno zadire u psihološku depresiju, posebno ovdašnjih Srba. I međunarodni lideri (posebno bivši,koji su postali sadašnji savetnici?!) i mediji se po ovom pitanju ne razlikuju previše…

U srpskim medijima dominiraju naslovi koji stvaraju klimu straha ;”Kosovo na ivici rata”, “Strava i užas”, ”Kriza na severu Kosova i Metohije”, ”Kosovski specijalci upali u srpski deo Kosovske Mitrovice, Srbi najavili blokadu”, “Kosmet gori a vlada se češlja”,”Rat na Kosovu počinje 15.decembra?! ”Šiptari napadaju sever 31. decembra ?!”, ”Ustani Srbijo”….

Na drugoj strani, kosovski mediji su podeljeni… Neki, ističu Tačijevu izjavu da “treba da se osiguramo da ne izgubimo zadnji voz za jedan održivi mir”. Zato treba “formiranje jedne jedinstvene grupe za dijalog“ sa konačnim ciljem „večitog zaključivanja jednovekovnog konflikta sa Srbijom kako bi se otvorio put miru i blagostanju građana.” Drugi, ističu kako je Haradinaj posle susreta sa Tačijem rekao „da su Vlada i on protiv izmena granica između Kosova i Srbije “. Zato,Bez ukidanja takse nema nastavka dijaloga “.

Na trećoj strani, međunarodni zvaničnici, zanemarujući stvoreni medijski, realno percipiran manipulativni protivrečni kontekst okolnosti, stvaraju javni pritisak, iako su zvaničnici EZ izgubili nepristrasnost i kredibilitet na jednoj strani, dok na drugoj strani, posebno SAD, ističu da je tobože stvorena “istorijska šansaposebno u obezbeđivanju pune normalizacije odnosa sa Kosovom”.

U ovom kontekstu, predsednik Tramp ističe “ohrabrujem vas da iskoristite ovaj trenutak i upotrebite političko liderstvo u donošenju odluka koje bi zadovoljile interese obe zemlje. Bila bi velika šteta da se propusti ova jedinstvena prilika za mir, bezbednost i ekonomski rast.” Štaviše ,“ukoliko se ne iskoristi ova jedinstvena prilika, to bi bio tragičan korak unazad, budući da se šansa za postizanje sveobuhvatnog mira verovatno neće ponoviti u skorije vreme”.

Istovremeno iz Evrope čujemo, čitamo i gledamo kako je Nemačka zabrinuta ukoliko bi došlo do promene granica jer bi to moglo da ima implikacije u regionu čije posledice bi se najviše odrazile upravo u toj zemlji. Slična predviđanja i ocenu ima i Velika Britanija…

Poštovani prijatelju,

Iz prethodnih premisa, izvlačim sledeći zaključak. Srpski mediji skloni beogradskim vlastima spinuju “klimu straha”. Kosovski mediji ističu protivrečnost namera; Tači “ne želi da izgubi zadnji voz”, dok Haradinaj nespremnošću da ukida tarife na srpsku robu ne želi nastavak dijaloga jer podela, po njemu, podrazumeva “obuvanje čizme”.

Napokon, najviši zvaničnici međunarodne zajednice, poput kosovskih Albanaca, imaju protivrečna gledanja. EZ je opterećena svojom unutrašnjom krizom i gubljenjem autoriteta gospođe Mogerini(Mogherini) u zalasku njenog mandata. SAD bi prihvatili bilo koji sporazum, uključujući i podelu, dok Nemačka i Velika Britanija – ne.

Dakle, kontekst aktuelnih okolnosti i protivrečni stavovi onih koji treba da garantuju potpise i sprovođenje sveopšteg pravnoobavezujućeg sporazuma nije u skladu opisa “jedinstvene prilike”. Naprotiv. Jedinstvena je prilika da dosadašnji glavni akteri u ovom procesu provere svoj legitimitet jer oni koji nisu uspeli posle 8 godina vođenja dijaloga, da sazdaju međusobno prijateljstvo – neće ni decenijama uspeti da sprijatelje svoje narode. Oni su krivi za to što danas Srbi i Albanci ne znaju koliko ima istine u kontekstu suprostavljenog mišljenja da je “Kosovo na ivici rata” ili “proslave istorijskog sporazuma “.

Da li mora da se ponovo desi rat? Da li to političari preko medija spinuju tragediju koja se ne može mimoići? Da li zagovornici “istorijske šanse “ razumeju realnost bolje od apsolutne većine građana koji žive na teritorijama ”istorijske šanse ? Da li su zaboravili šta je bilo u nedalekoj budućnosti ? I Ili možda žele sebi da stvore alibi kako bi se opravdali pred onima kojima su “obećali” istorijski sporazum? Ili možda žele da izbegnu ličnu odgovornost pravdajući se objektivnom nužnošću? Ili su zaslepljeni vlašću, pa nisu svesni svojih nacionalističkih zabluda i iluzija već viđenih predstava ?!

Poštovani prijatelju,

Zato se klima straha stvara od političkih elita koje nisu sposobne da nađu normalna rešenja u okviru postojećih realnosti. Postojeći tandem političkih blizanaca Kosova i Srbije nije spreman da prizna svoju nemoć. Dok moćni faktori misle da je za normalizaciju odnosa dovoljna samo moć! Zaboravljajući pri tome da za realizaciju sporazuma Kosova i Srbije trebalo bi da stvore trajan mir i stabilnost koja je preduslov za razvoj i perspektivu za koju treba imati i međusobno poverenje, osim moći!

Zbog toga, normalizaciju srpsko-albanskih odnosa ne mogu ostvariti lideri i njihovi podržavaoci koji su izabrali manipulaciju medijske politike stvarajuci klimu straha i podržavajući spinovane “istorijske šanse?!“

Ukoliko se nastavi započeti put sa sadašnjim akterima koji su doveli dijalog u ozbiljnu krizu, imaćemo beskrajno razočarenje. Imajući u vidu njihovu dosadašnju neodgovornost, ne isključujem mogućnost da potpišu sporazum. To bi uvelo srpsko-albanske odnose u novu avanturu. Zato, nosioci dijaloga i međunarodni podržavaoci treba da na slobodnim izborima potvrde svoj legitimitet sučeljavajuci se sa problemima sadašnjosti, i što je mnogo značajnije, sa izgradnjom zajedničke vizije koja nedostaje!


Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije KoSSev i donatora.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.