Kosovo, dva meseca do borbe za INTERPOL: Da li će mu se pridružiti ove godine?

Izvor: Tesheshi.com (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, jučerašnje izdanje)

Uprkos još dva i po meseca koliko je preostalo do Skupštine INTERPOL-a, gde će se glasati o članstvu Kosova u ovu organizaciju, u trenutnoj političkoj situaciji ovo veoma važno pitanje je zapostavljeno, s obzirom na to da je ceo fokus sada na uspostavljanju novih institucija.

Nedostatak institucionalne i diplomatske mobilizacije može lako da proizvede neuspešan ishod, upravo kao što se desilo 2015. godine, kada je izgubljena bitka da Kosovo postane deo ove globalne policijske organizacije za borbu protiv kriminala van državnih granica.

Uprkos tome, ministar unutrašnjih poslova Skender Hiseni (Skender Hyseni), u martu ove godine, potpisivanjem radnog sporazuma sa Agencijom Evropske unije za obuku u sprovođenju zakona, izjavio je da je veoma optimističan da će se naša zemlja na kraju ove godine pridružiti INTERPOL-u.

Ali kakva je realnost?

Poznavaoci bezbednosnih pitanja izražavaju rezervisanost, rekavši da "Mustafina" vlada koja je pala, nije naporno radila na ovom pitanju, i navode imena onih zemalja koje mogu biti prepreka.

Stručnjak za bezbednost, Hajrulah Trnava (Hajrullah Ternava) kaže da kosovska diplomatija i prijateljske zemlje – sada – u preostalom vremenu treba da preduzmu povećane diplomatske aktivnosti, i da će, ukoliko se to bude desilo, onda država postati deo ove organizacije.

Kao ne mala prepreka, on ocenjuje, jeste nefunkcionisanje institucija što može da onemogući njihov maksimalni angažman.

"Na žalost, situacija u kojoj se zemlja sada nalazi, odnosno, bez institucija (sa privremenim institucijama), nastavlja da dominira nad obavezama koje institucije  i diplomatija moraju da preduzmu za članstvo u ovoj organizaciji. Ukoliko se ova prilika propusti, to će imati velike posledice," kaže Trnava.

Prema njegovim rečima, eventualni prijem Kosova doprineće borbi protiv domaćeg i međunarodnog kriminala a od toga će korist imati sve zemlje sveta, ali i priznaje da postoje neke zemlje koje će pokušati po svaku cenu da postave prepreke.

"Mi imamo gorko iskustvo u tome da se neke zemlje otvoreno angažuju da Kosovo ne bude prihvaćeno u ovoj organizaciji. Naravno da se očekuje da će najveću prepreku postaviti Srbija i njeni prijatelji kao što je Rusija, pet država EU koje nas ne priznaju, ali će biti i drugih zemalja koje se protive ili će biti uzdržane kao u slučaju UNESCO-a," kaže Trnava za Tesheshi.com.

Još jedan stručnjak za bezbednost, Burim Ramadani, kaže da je glasanje u Generalnoj skupštini INTERPOL-a političko glasanje, konkretno, politički stav država članica pojedinačno.

Prema njegovim rečima, treba da postoji opšta diplomatska mobilizacija Kosova, uglavnom kroz partnerske zemlje.

"Činjenica da Kosovo nema vladu sigurno može da utiče na situaciju na najgori način. Institucionalno angažovanje izgleda neadekvatno kada imamo suprotstavljeno mišljenje iz država koje ne priznaju Kosovo," rekao je Ramadani za Tesheshi.com.

Podsetimo da je kosovska policija, od svog osnivanja, uspostavila saradnju sa INTERPOL-om i Europolom, ali se razmena informacija vrši uglavnom preko administrativne kancelarije Ujedinjenih nacija, koja je nasledila misiju UN na Kosovu posle njenog restrukturiranja. Dve međunarodne bezbednosne institucije, Europol i INTERPOL, najvažniji su mehanizmi, a jedan od njihovih zadataka se proteže u oblast međunarodne policijske saradnje u borbi protiv kriminala bilo koje vrste.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.