Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran. Izvorni naslov je „Provera činjenica: Sankcije Kosova Rusiji – ozbiljne ili simbolične?“)
Trgovina između Kosova i Rusije gotovo da i ne postoji, pa kada se Kosovo pridružilo zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, značaj je bio samo simboličan.
Kosovo je prošle godine u Rusiju izvezlo robe u vrednosti od 34.736 evra; vrednost uvoza iz Rusije bila je nešto manja od 51 miliona evra ili manje od jednog procenta ukupnog uvoza Kosova. Dakle, početkom jula, kada je Vlada Kosova odobrila niz sankcija Rusiji i njenom savezniku Belorusiji, malo ko se plašio za sudbinu svojih preduzeća. Sankcije su uvele zabranu trgovine gvožđem, čelikom, luksuznom robom, izvoza robe i tehnologije dvostruke namene, ulaganja u ruski energetski sektor, IT opreme i usluga za rusku energetsku industriju [osim nuklearne energije], svih transakcija sa državom, preduzeća u vlasništvu i usluge kreditne procene za ruske kupce.
„Uvešćemo i mere koje će zaustaviti sve transakcije sa nekim državnim preduzećima, koja su se takođe suočila sa ograničenjima u pogledu refinansiranja, i konačno ćemo obustaviti sve usluge kreditnog rejtinga“, rekla je ministarka spoljnih poslova Kosova, Donika Gervala-Švarc.
Poruka je bila o solidarnosti sa Ukrajinom i odlučnom slaganju sa zapadnim silama, koje su 1999. godine 11 nedelja vršile vazdušne udare na Srbiju.
Zapad je brzo priznao Kosovo kada je ono proglasilo nezavisnost 2008. Međutim, Rusija još uvek ne priznaje Kosovo kao suverenu državu, što je komplikovalo sve napore koji su mogli biti uloženi da se povećaju trgovinske veze između Kosova i Rusije.
„Bez transakcije, bez usluge“
Kosovsko Ministarstvo trgovine, preduzeća i industrije nije odgovorilo na pitanja o razlozima za takve specifične sankcije uprkos tako niskom nivou trgovine.
Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, uvoz iz Rusije je porastao na 50,8 miliona evra u 2021., sa 46,5 miliona u 2020. Ove godine, do maja, Kosovo je uvezlo ruske robe u vrednosti od 16,9 miliona evra.
Izvoz u Rusiju je zanemarljiv – 23.607 evra u 2020. godini, 34.736 evra u 2021. i 3.646 evra u prvih pet meseci ove godine.
Sankcije su uvedene, između ostalog, za transakcije sa državnim kompanijama, kao i za usluge kreditnog rejtinga za Ruse.
Međutim, portparol Centralne banke je za BIRN rekao: „Na osnovu informacija koje imamo, nisu identifikovane transakcije sa ruskim državnim kompanijama“ i „nisu identifikovane nikakve usluge koje se pružaju stanovnicima Rusije“.
Podaci Centralne banke takođe su pokazali da usluge kreditne procene za Ruse na Kosovu još uvek ne postoje.
Prema ovim podacima, jedine međunarodne transakcije u smislu investicija iz Rusije bile su 2016. godine, kada je na Kosovu potrošeno 150 hiljada evra za nekretnine; u 2013. godini Kosovo je potrošilo 351.000 evra na nekretnine u Rusiji, a još 13.000 u 2016.
Sankcije izgleda imaju uticaj samo na uvoz gvožđa i čelika iz Rusije, koji je u 2020. godini iznosio više od 12 miliona evra, 25 miliona evra u 2021. i 9,4 miliona evra u prvih pet meseci ove godine.
Na Kosovu posluje samo šest kompanija sa ruskim kapitalom; Agencija za registraciju preduzeća raspolaže podacima samo o tri kompanije, a Vlada nije dala nikakvo objašnjenje zašto je nuklearna energija isključena iz sankcija koje su kosovske vlasti uvele Rusiji.
Ovaj članak je prvobitno objavljen u Balkan Insight-u.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
