Kosovo – nova faza

Posle dugog perioda tišine na Kosovu i oko njega, povremeno prekidane incidentima, krizom oko Ukrajine, lokalnim pa parlamentarnim izborima bez, u odnosu na prethodni period, vidljivog angažovanja Beograda, te sukobima zbog izgradnje „parka mira“ i provokativnog uređenja ulica i trgova sa imenima iz srpske istorije i nedavne albanske prošlosti i neuspelog, na brzinu sazvanog sastanka u Briselu, ali i brzo povučene izjave nadležnog ministra da Kosovo klizi ka nezavisnosti dok mi ostajemo pri zaklinjanju da ga nikada nećemo priznati, problem Kosova dobija nove dimenzije i zahteva novi pristup traženju rešenja.

Dovoljno je podsetiti da su nejasne, a zbunjujuće poruke iz Beograda zauzetog izborima, rekonstrukcijama vlade, neujednačena politika i neusklađen nastup vlasti prema Kosovu, te poslovične podele između Severa i enklava južno od Ibra i razlika između političkih opcija podržavanih, ili stigmatizovanih od partijskih centrala iz Beograda, doprineli znatno slabijim, od očekivanih, rezultatima Srba na parlamentarnim izborima i, unekoliko, uticali na slabljenje položaja delova našeg naroda, ali i uticaja Srbije na Kosovu. To tamošnji lokalni političari, ovdašnji izaslanici i predstavnici vlade ne (žele da) vide.

Iako je, prema izjavama sa poslednjeg sastanka u Briselu, formiranje ZSO bilo predstavljeno kao najvažniji zadatak, garant opstanka i boljitka za srpski narod na Kosovu, znatno se kasni s primenom upravo onih odredbi Briselskog sporazuma koje najviše utiču na položaj i život Srba na Kosovu. Zbog neobjašnjivo indolentnog odnosa države i odugovlačenja, propuštene su šanse za blagovremenu izradu statuta i organizacione pripreme za uspostavljanje Zajednice srpskih opština kad se za to stvore uslovi, što, zbog produžene izborne atmosfere na Kosovu, odgovara albanskoj strani koja, prema nekim ocenama, precenjuje značaj i mogući uticaj ZSO.
 
Mada unekoliko zakasnila, pozitivna je promena u politici Beograda, izražena u pozivu i „Tačijevim Srbima“ i nekadašnjim „izdajnicima“ da se, u okviru lokalnih samouprava, ZSO i s osvojenim mandatima u parlamentu, organizovano i aktivno angažuju na ostvarenju pripadajućih prava, da se bore za zaštitu i ostvarenje specifičnih interesa građana na lokalu i stvaranje uslova koji će im, uz logističku i finansijsku podršku Vlade Srbije, omogućiti ne samo siguran opstanak, već i ekonomski i socijalni napredak i, možda, ohrabriti masovniji povratak proteranih. Oni pritom ne smeju dozvoliti da budu uvučeni u albanske međupartijske sukobe i kombinatorike formiranja vlade sa neizvesnim izgledom za okončanje do objavljivanja Vilijamsonovog izveštaja.
 
Koristeći pritiske na partnere, ali i slabosti naše strane, kreatori kosovske nezavisnosti i lobisti za njegovu afirmaciju i učlanjenje u UN ne gube vreme. Njima je to, iz različitih razloga, i dalje veliki problem čije rešenje ne prepuštaju slučaju i koriste sva sredstva i okolnosti – razgovore, regionalne i šire forume, ali i naše teškoće da ga drže otvorenim. To je uz, ili pre drugih pitanja, bilo glavni predmet istraživanja posete članova CDU frakcije nemačkog Bundestaga, ali i neizostavna tema u razgovorima sa dužnosnicima EU, ovde, ili u Briselu, o pristupanju Srbije Uniji.
 
Sa takvom podrškom Albanci su, i pored ozbiljnih unutrašnjih političkih problema, loših ocena vlade i stanja u pokrajini uopšte, sve prisutniji na regionalnom i širem međunarodnom planu. Uz asteriks, ili pod oznakom UNMIK-a, EULEX-a, ili samo – Kosova, učestvuju u Procesu saradnje i Energetskoj zajednici JIE i CEFTA, pregovaraju sa EU o SSP i viznom režimu, a koriste sredstva MMF-a, Svetske banke i Evropske banke za razvoj. Članovi su Venecijanske komisije; učestvovali su na sastancima na Brionima, u Dubrovniku, kao i na donatorskoj konferenciji za pomoć Srbiji i BIH u Briselu, a pozvani su u Berlin na avgustovski sastanak sa kancelarkom Merkel, jer se to uklapa u politiku Vašingtona i odgovara interesima EU prema Balkanu sa ciljem obezbeđenja stolice za Kosovo u UN i, naravno, predvidive nezavisnosti…
 
To je, gledano odavde, u suprotnosti s našim shvatanjem statusnog pitanja Kosova, ali je, s druge strane, dobro da na tim i drugim sastancima i u različitim aktivnostima učestvujemo s jakim delegacijama i pregovaračkim timovima, prihvatajući komunikaciju, kontakte i korisne razgovore za sagledavanje i rešavanje problema naših građana i zaštitu naših interesa na Kosovu, čime kod ostalih učesnika i međunarodne zajednice jačamo ugled i pozicije odgovornog, konstruktivnog partnera, svesnog odgovornosti za stanje i odnose u regionu, ne odustajući od osnovnog stava prema statusu pokrajine. To će ići mnogo lakše ako vlada i kabinet predsednika usaglase stavove i usklade aktivnost svojih poverenika i direktora vladine Kancelarije za Kosovo.
 
Međutim, zaoštravanje ukrajinske krize pomera pritiske s normalizacije odnosa i postizanja formalnog sporazuma s Prištinom prema sve određenijim zahtevima da se Srbija opredeli i podrži politiku EU (da li i sankcije?) prema Rusiji. To ne znači da će se, ma i uz pomoć za Srbiju povoljnog Vilijamsonovog izveštaja, promeniti stav Zapada prema nezavisnosti Kosova. Naprotiv, EU i SAD bi mogle odustati od pritiska na Srbiju za prihvatanje oštrije politike prema Rusiji u zamenu za produktivniji odnos Srbije u procesu normalizacije s Prištinom i saglasnost sa stolicom Kosova u UN.
 
Tek će karakter i dalji tok krize oko Ukrajine, ali i sadržaj i domet Vilijamsonovog izveštaja o ratnim zločinima nad Srbima na Kosovu, pokazati šta bi to moglo da znači za opšti položaj Srbije, za pripadnike nealbanskog naroda na Kosovu i za napredak procesa pristupanja EU. Međutim, to ne znači čekanje i reagovanje, već, imajući u vidu i otvaranje pregovora o poglavlju 35 i predstojeće predsedavanje OEBS-u, da će se Srbija naći pred izazovima na koje ni mnogo uređenije zemlje i bolje organizovana i efikasnija diplomatija ne bi lako odgovorile, već treba imati unapred definisanu politiku, pripremljenu platformu i odgovore na sva pitanja koja mogu biti postavljena.
 
Da li će i kako na ovaj proces uticati izveštaj tužioca Vilijamsona ostaje da se uskoro vidi, ali sudeći po nagoveštajima iz Brisela neće, nasuprot našem očekivanju, potvrditi trgovinu ljudskim organima uzetih od otetih/zarobljenih u Albaniju odvedenih Srba, ali će osnivanje Suda za ozbiljne ratne zločine prema Srbima na Kosovu smanjiti pritisak na nas i unekoliko izmeniti sliku o Srbiji i moralno ojačati naše pozicije.
 
Moguće je da neki nemački eksperti u tome vide put ka primeni iskustva dve nemačke države – uspostavljanje komunikacije i razvoj saradnje, uključivo i prijem tadašnje NDR u UN, bez uzajamnog priznanja. To je neprimenljivo na problem Kosova, jer su Nemci tim putem došli do ujedinjenja a nas bi dovelo do konačnog razdvajanja priznanjem nezavisnosti Kosova. Verovatno svesni toga, nemački parlamentarci su ponovili nemačko-britanski zahtev o formalnom sporazumu o normalizaciji odnosa sa ciljem postizanja saglasnosti Srbije za prijem Kosova u UN i, potom, za istovremeni pristupanje EU.
 
Briselski razgovori, kako se pokazalo, iako nametnuti, nudili su platformu, šansu za predstavljanje naših stavova, iznošenje i odbranu životnih interesa građana i države na Kosovu, što se, najviše zbog pritisaka sa strane i našeg ponašanja, svelo na spasavanje mogućeg. Obezbeđeni su razumevanje i spremnost inostranih faktora da u datim okolnostima uvaže naše pozicije. Međutim, iz unutrašnje političkih razloga i ne uvek efikasnih pregovora, nismo izvukli mogući maksimum za naš koncept normalizacije odnosa. Najnovije informacije iz Brisela i sa Kosova nagoveštavaju da to neće promeniti izbor novog direktora Kancelarije za Kosovo.
 
Jovan Ilić, diplomata u penziji

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.