Konstitutivna sednica koja to nije: Po 28. put prekid, Hadžiju ponavlja imaju većinu, ali za vladu

I 28. pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova propao je – nova sednica zakazana je za 9. jun.

Ni nakon 28 pokušaja, Skupština Kosova nije uspela da se konstituiše. Sednica održana danas, 7. juna, završena je bez rezultata, budući da ponovo nije bilo kvoruma za formiranje ad-hok komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.

Počelo je kao i sa prethodnim – inicijativom Pokreta Samoopredeljenje da se glasanjem formira komisija, ali bez podrške opozicionih stranaka. Predsedavajući konstitutivne sednice, Avni Dehari, pozvao je PDK, LDK, AAK, NISMA-u i Srpsku listu da predlože članove komisije, međutim, nijedna od ovih partija nije pristala da učestvuje u procesu.

Za formiranje komisije glasalo je 48 poslanika, svi „za“, bez glasova „protiv“ ili „uzdržanih“, ali bez potrebnog kvoruma. Dehari je potom prekinuo sednicu i najavio nastavak za ponedejak, 9. jun u 11 časova.

Zemaj: Samoopredeljenje da otvori put

Poslanik LDK-a, Armend Zemaj, ocenio je da Samoopredeljenje nije napravilo nijedan politički dogovor o konstituisanju institucija.

„Nemamo nikakvih naznaka da je LVV postigla bilo kakav dogovor oko konstituisanja i formiranja nove vlade. Ovo što se dešava je preterano. Ili treba da otvore put, ili da stvore uslove, ali ne i da produžavaju blokadu“, poručio je Zemaj, prenose mediji u Prištini.

Ljuštaku: Ne znam koji Kurban treba da se prinese da bi se održala sednica

Sličan ton zabeležen je i kod PDK-a. Poslanik Mergim Ljuštaku kritikovao je Samoopredeljenje zbog „tvrdoglavosti“ i „neustavnog ponašanja“.

„Ne znam koji kurban (žrtva prim.red.) je potrebno da se prinese da bi se održala konstitutivna sednica i pokazalo jedinstvo. Očigledno je da vladajuća većina i dalje pokazuje tvrdoglavost i ne pokazuje spremnost da promeni antiustavne i nezakonite postupke“, rekao je Ljuštaku.

Gaši: Jedino rešenje – manjinska vlada ili izbori

Poslanik LDK-a, Arben Gaši, poručio je da je trenutna institucionalna blokada postala nepodnošljiva, te da su moguće samo dve opcije – manjinska vlada ili novi izbori.

„Možda je Bajram nekome omekšao srce i zasladio volju da budemo pozitivniji. Optimista sam da se mora pronaći rešenje. Status kvo je najštetnija za interese Kosova. Rešenje je – manjinska vlada ili novi izbori. Treće opcije nema“, rekao je Gaši za Ekonomia Online.

Ove su komentare poslanici davali u skladu sa tim da se na Kosovu i danas, kao i juče proslavlja Kurban Bajram.

Hadžiju: Imamo glasove za novu vladu – neka nas izazovu

Nasuprot njima, kandidatkinja Pokreta Samoopredeljenje za predsednicu Skupštine Kosova, Aljbulena Hadžiju,  koja je mesecima kamen spoticanja za konstituisanje skupštine, ponavlja stavove svog lidera-

Ona je izjavila je da ova partija raspolaže potrebnim brojem glasova za formiranje vlade i poručila opoziciji da ih slobodno „izazove“, prenosi Ekonomia Online.

Hadžiju se obratila medijima nakon što je i 28. pokušaj konstituisanja Skupštine završio neuspešno, tvrdeći da opozicija nije pokazala „ni minimum političke volje“ da doprinese deblokadi institucija.

„Od 1. maja, kada je počelo vođenje sednica od strane predsedavajućeg, pa sve do danas – nijednom nismo videli ni minimum volje opozicije da doprinese konstituisanju Skupštine Republike Kosova“, rekla je Hadžiju.

Ona je naglasila da Pokret Samoopredeljenje ima većinu potrebnu za formiranje vlade.

„Što se tiče vlade – mi imamo glasove. Neka nas testiraju, neka nas izazovu. U trenutku kada se konstituiše Skupština i predsednica dodeli mandatara, rok je 15 dana. Mogu slobodno da nas izazovu. Oni znaju da imamo većinu – zato i drže Skupštinu kao taoca“, izjavila je.

Poziv Ustavnom sudu i otvorenost ka predsednici

Hstovremeno, Hadžiju je pozvala Ustavni sud da što pre donese odluke u vezi sa predmetima koje su predale Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Samoopredeljenje – jedan u vezi sa konstituisanjem, a drugi u vezi sa navodnim manipulacijama glasovima dijaspore.

„Imamo dve veoma važne stvari pred Ustavnim sudom – predmet koji je podnela AAK i naš predmet koji se tiče manipulacije sa glasovima dijaspore. Sud još nije dao nikakvu odluku. S obzirom na osetljivost i hitnost, smatram da Ustavni sud mora što pre da se izjasni o oba slučaja“, rekla je Hadžiju.

Takođe je izjavila da je Samoopredeljenje otvoreno za nastavak dijaloga sa predsednicom Vjosom Osmani, uključujući i odvojene sastanke sa liderima partija.

„Već je održan jedan sastanak sa predsednicom, na kojem je pomenuta i mogućnost individualnih susreta sa liderima. Mi smo potpuno otvoreni za to i spremni da doprinesemo svemu što je do nas kako bi se Skupština konstituisala. Ali i opozicioni poslanici moraju preuzeti odgovornost u tom pravcu“, dodala je Hadžiju.

Saga

Peti je mesec od održanih izbora, četvrti od potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.

LDK predlaže formiranje prelazne vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.

Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 28. puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na poslednjih 19 Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.

U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.

Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.

Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.

Uz političku bokadu i ustavna praznina

Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.

Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.

Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.

Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.

Na sve to, očekuje se svakog trenutka da kosovska predsednica odredi datum redovnih lokalnih izbora koji se očekuju na jesen, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.

Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.