Kompromis tražen kroz isključenje Srba sa Kosova iz mera reciprociteta, pritisak i da se odloži odluka

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Jedan od kompromisa koji je kosovskoj strani predložen i koji nije prihvaćen jeste da Kosovo sprovodi mere reciprociteta izdavanjem ulaznih dokumenata za građane Srbije, ali ne i za one koji žive na Kosovu i ne žele da imaju kosovska dokumenta. Neki diplomatski izvori su dan posle sastanka rekli da se na Kosovo vrši pritisak za nova odlaganja sprovođenja mera reciprociteta

Iznenađujuće su reči izvora iz EU, koji je novinarima, pod uslovom da ostane anoniman, kazao da je „ovo bio najbolji susret do sada” premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Novinari koji su čuli ovog zvaničnika – za mnoge to nije bilo u skladu sa zaključkom da sastanak nije doneo konkretne rezultate. Ali, za one koji znaju da su se Kurti i Vučić do sada sastali samo dva puta u okviru dijaloga i da je poslednji sastanak bio pre više od godinu dana, zaključak da je ovaj sastanak bio „najbolji do sada“ imao je smisla. Jer, prethodni sastanci su bili veoma oštri, sa razmenom optužbi, a upravo je atmosfera na njima značila da više od godinu dana nije bilo sastanaka na ovom nivou.

Sastanci u Briselu u četvrtak su se odvijali od jutarnjih do večernjih sati, u različitim formatima. I dan ranije bilo je mnogo sastanaka Kurtija i Vučića sa predstavnicima EU i Sjedinjenih Američkih Država, da se što bolje pripremi sastanak 18. avgusta, koji je morao nešto da proizvede. Jer, rekle su neke diplomate, u sadašnjim međunarodnim okolnostima EU ne može sebi da dozvoli da propadne i na ovom sastanku.

Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar takođe je pritekao u pomoć EU. A, kada američki zvaničnik dolazi na sastanke EU sa ciljem da pomogne u dijalogu, to često znači da je potreban pritisak na Kosovo jer SAD nemaju uticaja na Beograd. A, EU je svesna da poverenje kosovara prema EU, bar u dijalogu sa Srbijom, nije toliko veliko. U cilju povećanja poverenja kosovara, Evropska unija pozdravlja „veoma korisnu ulogu Sjedinjenih Američkih Država“.

Eskobar se sastao s Kurtijem u Briselu i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Sastao se i sa predsednikom Srbije Vučićem i viđen je kako ulazi u zgradu Službe EU za spoljne poslove (EEAS) u vreme kada su se održavali sastanci dijaloga.

Iako je EU nekoliko puta kazala da je sastanak imao dva cilja – razgovore o konačnom sporazumu i „aktuelnim pitanjima“ – glavni fokus je bio samo na problemu ulaska i izlaska između Kosova i Srbije, zbog straha da u avgustu 31. ili 1. septembra može ponovo doći do tenzija na Kosovu, kao što je bilo 31. jula i 1. avgusta. Ovo, kako je, rekao izvor iz EU, nešto što „svi treba da izbegavaju“.

Šta se zaista dogodilo za toliko sati sastanaka u Briselu tokom dva dana, nije se saznalo iz izvora Vlade Kosova. Neki diplomatski izvori su kazali da je od stranaka zatraženo da ne izlaze previše u javnost. To je prvi put da niko iz kosovske delegacije nije razgovarao sa novinarima posle sastanaka u okviru dijaloga, od stupanja na dužnost ove Vlade, koja je, između ostalog, obećala punu transparentnost dijaloga.

Ali, za razliku od kosovske strane, srpska strana je preko svog glavnog pregovarača Petra Petkovića detaljno tumačila šta se desilo, šta je ponuđeno, a šta je kosovska strana odbila. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da će se u nedelju „obratiti javnosti” da razjasni „šta se desilo u Briselu” i „kako se Aljbin Kurti ponašao”.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da ovaj sastanak „nije bio običan“, ističući da je sastanak više bio „sastanak za upravljanje krizama“.

Iako je izvor iz EU rekao da je prva tema sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa i da su „strane iznele svoje stavove o tome kako vide normalizaciju“, to nije bilo dovoljno da se kaže da se radi na takvom rešenju. Svi znaju da do takvog dogovora neće doći brzo i da Beograd nije zainteresovan za to, već samo za odugovlačenje procesa, kao što je to činio u poslednjih 11 godina. EU je, pre svega, fokusirana na rešenje pitanja ulaska i izlaska sa Kosova, kao i registarskih tablica. Zato što se pokazalo da ova dva pitanja imaju veliki kapacitet za stvaranje tenzija.

Kosovska strana je, prema diplomatskim izvorima, i na ovom sastanku izrazila stav da konačni sporazum treba da bude zasnovan na uzajamnom priznanju Kosova i Srbije kao dve države. Srbija je, međutim, više zainteresovana da se „normalizacija postigne rešavanjem malih pitanja“, odbijajući priznanje Kosova.