Komentariše: Nenad Radosavljević
Tog 17-og marta sam kao svakog dana pre toga bio u glavnoj zgradi UNMIK-a u Prištini na poslu savetnika Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija na Kosovu Harija Holkerija u misiji koju mi je odredila država Srbija na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem i predsednikom Voislavom Koštunicom 2001-e.
Tog 17-og marta u 10 sati ujutru su počeli protesti dece iz osnovnih i srednjih škola u centru Prištine, pored zgrade UNMIK-a u kojoj sam radio.
Tog 17-og marta u 11 sati su počeli protesti studenata na istom mestu i ubrzo posle toga i napadi na Čaglavicu i srpske sredine širom Kosova.
Tog 17-og marta smo ja i moja saradnica Snežana Jovanović sa grupom saradnika internacionalaca iz UNMIK-a i UN policije noćili u njihovom stanu u centru Prištine.
Te noći 17-og marta smo posle stotina razgovora i kontakata sa specijalnim jedinicama uspeli da sveštenika Miroslava Popadića u crkvi Svetog Nikole sakrivenog među buradima u podrumu, dok je crkva gorela, izvučemo na sigurno.
Te noći 17-og marta smo posle stotine razgovora Snežana i naši prijatelji internacionalci uspeli da spasemo stanare zgrade YU programa umalo pre nego što se Vesna Boičić, dopisnik Glasa Amerike bacila, kako je htela učiniti, kroz prozor iz stana broj 51, sa detetom u naručju, pred naletom terorista, da im ne bi pala u ruke živa.
Te noći 17-og marta nije bila noć. To je bio kraj.
Sutradan 18-og marta bili smo sami Snežana, ja i 27 što novinara Srba što zaposlenih Srba u međunarodnim organizacijama. Cela misija UNMIK-a je po pravilima o evakuaciji izbegla u Skoplje.
Te noći smo spavali na podu u atomskom skloništu ispod UNMIK restorana.
Posle mnogih intervencija prema Hariju Holkeriju i predsedniku Koštunici uspeo sam da obezbedim eskort iz centra Prištine do Merdara za sve zaposlene Srbe.
Tih dana posle tog 19-og marta, 42-oje Srba u Prištini nisu imali nikog ko se o njima brinuo osim Snežane Jovanović koja je ostala i kada smo svi mi otišli.
Tako je bilo u Prištini tog marta 2004.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
