Komandant KFOR-a: Sve vezano za bezbednost na Kosovu mora biti koordinisano sa NATO

anđelo mikele ristuća
FOTO: KoSSev

Komandant KFOR-a Anđelo Mikele Ristuća, izjavio je juče da sve što može uticati na bezbednost na Kosovu mora biti kordinisano sa misijom NATO-a.

On je tako na brifingu za medije održanom u Beogradu odgovorio na novinarsko pitanje da li je potrebna dozvola KFOR-a kada je u pitanju slanje specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, izjavio je 7. septembra nakon sastanka sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani da se Kosovo pre deset godina obavezalo da neće rasporediti Kosovske bezbedonosne snage na Severu bez prethodne konsultacije i odobrenja komandanta KFOR-a.

„U skladu sa obavezama Prištine 2013. godine, svako angažovanje Kosovskih bezbednosnih snaga na Severu zahteva pregovore sa KFOR-om. Očekujemo konsultacije za svaku akciju kosovskih policijskih snaga, koja može uticati na bezbednost“, rekao je tada Stoltenberg.

Ristuća je trenutnu situaciju na Kosovu ocenio kao „veoma nestabilnu“ i kao situaciju koja brzo može eskalirati.

On je dodao da su događaji koji su pretili da naruše stabilnost, zahtevali ogroman vojni i diplomatski napor da se ponovo uspostavi mirnija i uravnoteženija situacija.

„Oni samo potvrđuju da političko rešenje može doneti trajni mir i stabilnost u ovoj oblasti. Mnogo događaja, posebno oni od 29. maja potvrđuju da su politička rešenja potrebna. To je razlog zašto NATO i KFOR u potpunosti podržavaju dijalog u kojem posreduju EU i SAD“, rekao je Ristuća.

Dodao je da je konstruktivan pristup obe strane ključ da se stvore neophodni uslovi za trajnu bezbednost na Kosovu i širom regiona, a za dobrobit svih, ali i budućih generacija.

Situacija na Severu Kosova, naseljenom većinom Srbima, eskalirala je krajem maja, kada su grupe lokalnih Srba protestovale protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na Severu Kosova koje je policija 26. maja uvela u zgrade opština.

Te izbore su bojkotovali lokalni Srbi. Protesti su nekoliko puta prerasli u nasilne sukobe.

Najžešći je bio 29. maja, kada je povređeno više desetina vojnika KFOR-a.

Kosovske vlasti sprovode istragu kako bi se utvrdilo ko je odgovoran za nasilje.

Eskalaciju sukoba osudili su i zvaničnici Evropske unije (EU), koja posreduje u dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Nakon nasilja na Severu, NATO je pojačao svoje prisustvo na Kosovu.

O poslednjoj rundi dijaloga u Briselu

Na pitanje kako ocenjuje to da je poslednja runda dijaloga u Briselu u kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti prošla bez dogovora, Ristuća je rekao da je činjenica da su se Vučić i Kurti vratili za pregovarački sto – pozitivna.

On je takođe rekao da je postizanje dogovora političko pitanje.

Poslednja runda dijaloga na visokom političkom nivou na kojem su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, održana je 14. septembra u Briselu.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj ju je ocenio „neuspešnom“, jer kosovski premijer „nije prihvatio kompromisno rešenje“.

Kurti je na kraju sastanka, optužio evropskog posrednika Miroslava Lajčaka da nije nepristrasan. Iste navode je ponovio u Prištini, u ponedeljak 18. septembra.

EU je u saopštenju od 19. septembra izrazila zabrinutost što Beograd i Priština ne sprovode svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa za implementaciju, koji su strane dogovorile ranije ove godine.

Takođe su naveli da je EU spremna da uvede nove mere protiv strana ukoliko to bude neophodno.

Američki Stejt Department je 14. septembra za Radio Slobodna Evropa naveo da su SAD razočarane nedostatkom napretka u dijalogu Beograda i Prištine.

O istrazi napada na vojnike KFOR-a

Kada je reč o istrazi koju sprovode kosovske vlasti u vezi sa napadom na vojnike KFOR-a, Ristuća je naveo da nema novih informacija, ali da zna da se istraga vodi.

Izrazio je nadu da i vlasti u Beogradu takođe istražuju one osobe koje su se vratile u centralnu Srbiju.

Ristuća je rekao da očekuju da počinioci napada na vojnike KFOR-a budu „hitno procesuirani i privedeni pravdi sa obe strane“.

KFOR, prema njegovim rečima, ostaje posvećen svojoj misiji – da garantuje bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude na Kosovu.

Misija KFOR na Kosovu je angažovana od 1999. godine. Najveća je i najduža misija NATO-a pod mandatom Ujedinjenih nacija.

Radio Slobodna Evropa

Komandat KFOR-a se tokom jučerašnjeg dana sastao i sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem. O tome čitajte u posebnoj vesti:

Ristuća sa Mojsilovićem o bezbednosnoj situaciji na Kosovu



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.