Kom Vučiću o Kosovu verovati – onom „iz Minhena“ ili onom za Blumberg

Vučić Tači Han Minhen
Foto: Instagram, Budućnost Srbije

Tekuća 2019. sve češće se pominje kao godina postizanja trajnog sporazuma između Beograda i Prištine, 2019. godinom licitiraju i u Briselu i u Prištini. Vašington povećava pritisak na obe strane u dijalogu, a zvanični Beograd šalje oprečne poruke.

Analitičari, s druge strane, ocenjuju da u situaciji zamrznutog konflikta i rastućih napetosti takav scenario nije ni verovatan, ni poželjan.

Na panelu Minhenske bezbednosne konferencije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine: „Ne odbacujem mogućnost da dođemo do kompromisnog rešenja, ali danas smo, nažalost, veoma daleko od toga“.

I da se taj veoma daleki put pređe bilo je dovoljno tek dva dana – kada u intervjuu za američki Blumberg, predsednik kaže da je za postizanje konačnog dogovora sa Prištinom došlo vreme.

„Obe strane znaju šta hoće i to nije tako daleko kako se čini. Ali biće gore nego pakleno teško. Okončanje spora između Grčke i zemlje koja se sada zove Republika Severna Makedonija, bilo je lakše,“ naveo je Vučić.

Da li verovati Vučiću sa panela, Vučiću za Blumberg ili zameniku direktora Kancelarije za KiM koji na RTS-u ponavlja tezu da će se dijalog teško pomeriti sa mrtve tačke, jer Priština nije spremna na kompromis.

„Tači ponavlja da će biti sporazuma, da su spremni, a kako? Tako što se pozivate na Ustav koji ne priznajemo? U Briselu smo, jer vas ne priznajemo. Ako sami možete da rešite probleme, zašto niste ušli u UN i INTERPOL. Ako međunarodna zajednica želi da se pronađe rešenje, mora u tom rešenju da učestvuje Beograd, da srpska strana ne može da bude strana koja doživljava poraz,“ naveo je Petar Petković, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM.

U Prištini su u nedelju proslavljali – 11 godina od samoproglašene nezavisnosti, kada je predsednik Kosova Hašim Tači rekao da je 2019. godina u kojoj očekuje konačno razrešenje kosovskog čvora.

Janjić: U suštini pomaka nema

Analitičari, pak, tvrde da je takva ideja „istorijskog momentuma“ tek prazna floskula.

„Kad ne znate šta da radite vi smišljate reči za to da opišete što ne znate da uradite. To je jedna od tih sintagmi koja je rođena, takozvani istorijski momentum. I to zaista traje od 2017, 2018, 2019. Radi se o jednom pritisku Amerike. Iz nekog nepoznatog razloga, američka administracija, onaj Stejt department misli da se to može završiti do kraja marta dok je još Mogerini u političkom životu. U suštini pomaka nema, mi se negde sada nalazimo u situaciji koja je iza one 2013, kada je potpisan prvi Briselski sporazum,“ ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Filipović: Svi strahujemo od toga šta će biti kada dođe mart

Da pritisak za hitnim rešenjem dolazi spolja, veruju i Srbi na Kosovu.

„Ovo je sve opterećeno jednim nametnutim stavom da sve mora biti rešeno sada, da sve mora biti rešeno odmah na brzinu i preko kolena… Svi strahujemo od toga šta će biti kada dođe mart, jer mi vrlo dobro znamo da se sva turbulentna politička dešavanja na Kosovu dešavaju upravo u prvim mesecima proleća,“ primećuje Stefan Filipović iz Centra za mir i toleranciju.

U situaciji u kojoj su prištinske takse na robu iz Srbije i dalje na snazi, a dijalog zamrznut, analitičarima je teško da poveruju da je bilo šta moguće rešiti do kraja godine i sumnjaju da bi hitna rešenja donela trajni mir.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.