Sednica Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije održana je danas u kasarni „Banjica 2“ u Beogradu, istog dana kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Minhena poručio da će prisustvovati kolegijumu i ocenio da je „najveća pretnja Republici Srbiji vojni savez Hrvatska–Priština–Tirana“, uz najavu „ogromnih dodatnih ulaganja“ u vojsku.
Kako je saopšteno nakon sednice, na kolegijumu je razmatrana aktuelna bezbednosna situacija u regionu, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i unapređenje sposobnosti Vojske Srbije.
U fokusu je bilo, kako se navodi, intenziviranje aktivnosti Albanije, Hrvatske i privremenih institucija samouprave u Prištini u cilju jačanja njihovog vojnog saveza.
U saopštenju se ocenjuje da takve aktivnosti predstavljaju „grubo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova“.
Zaključeno je da održavanje sastanaka načelnika generalštabova dve države članice NATO sa predstavnicima Prištine predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov usmeren protiv Republike Srbije, te da takve okolnosti nameću potrebu nastavka ubrzanog jačanja odbrambenih sposobnosti.
Definisane su konkretne mere i zadaci u cilju praćenja razvoja bezbednosne situacije, kao i unapređenja spremnosti Vojske Srbije da, kako se navodi, blagovremeno reaguje i zaštiti građane i nacionalne interese države.
Sednica dolazi u trenutku pojačane retorike o regionalnoj bezbednosti, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obraćajući se iz Minhena gde učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ocenio da vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova predstavlja „mnogo veću opasnost nego što izgleda“, navodeći da taj savez „nije predviđen za defanzivna, već ofanzivna dejstva“.
Vučić: Najveća pretnja Srbiji vojni savez Hrvatska-Priština-Tirana, ogromna ulaganja u Vojsku Srbije
Vučić: ‘Befel’ za taj savez, dodatna ulaganja u Vojsku Srbije
Vučić je rekao da je u Minhenu postavio pitanje međunarodnim partnerima „čemu taj savez“, ali da odgovor još nije dobio. Naveo je i da „niko od dve države i jednog entiteta“ takvu odluku ne bi doneo samostalno, dodajući da je „neko morao da da befel“, aludirajući na podršku velike sile, ali bez preciziranja na koga misli.
Predsednik Srbije je istovremeno najavio značajno povećanje ulaganja u namensku industriju i Vojsku Srbije.
„Uložićemo ogroman, dodatni novac u fabrike namenske industrije. Veliki deo proizvodnje biće usmeren direktno u Vojsku Srbije – onoliko koliko nismo nikada“, rekao je Vučić, navodeći da će procenat direktnog ulaganja u vojsku biti povećan sa dosadašnjih 10 do 18 odsto na 30, a moguće i 40 procenata.
Naglasio je da Vojska Srbije ima odvraćajući karakter i da je cilj jačanja kapaciteta očuvanje mira i stabilnosti, ali i spremnost da se zaštite nacionalni interesi.
U saopštenju nakon današnje sednice Kolegijuma ističe se da Vojska Srbije ostaje posvećena očuvanju mira u regionu, ali i daljem razvoju operativnih i funkcionalnih sposobnosti, u skladu sa naređenjima vrhovnog komandanta i analizom bezbednosne situacije.
Vojna saradnja Hrvatske, Albanije i Kosova
U martu prošle godine, Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale su Deklaraciju o vojnoj saradnji, a njeno formalno usvajanje 18. marta 2025. godine naišlo je na negodovanje zvaničnog Beograda, koji je ocenio da se time narušava regionalna stabilnost i da je reč o direktnoj pretnji i provokaciji prema Srbiji.
Deklaracija predstavlja politički okvir za unapređenje bezbednosne i odbrambene saradnje, ali ne formalni, pravno obavezujući vojni savez sa klauzulom o uzajamnoj odbrani.
U okviru njenog sprovođenja, načelnici generalštabova Hrvatske i Albanije, zajedno sa komandantom Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), održali su više trilateralnih sastanaka — uključujući dva u razmaku kraćem od mesec dana, među kojima je i nedavni u Skadru — na kojima je razgovarano o jačanju koordinacije, zajedničkim obukama, interoperabilnosti i organizovanju zajedničkih vežbi od 2026. godine.
Saradnja je, prema navodima učesnika, usklađena sa NATO standardima i smernicama Evropske unije — pri čemu su Hrvatska i Albanija članice NATO-a, dok Kosovo nije — i fokusirana je na jačanje kapaciteta i spremnosti za zajedničko delovanje.
Sa srpske strane otvoreno je pitanje pravnog i političkog statusa trilateralne saradnje, odnosno kako dve države članice NATO-a — Hrvatska i Albanija — mogu sklapati vojni sporazum sa entitetom koji nije član Alijanse, odnosno Kosovom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je javno istakao da na to pitanje nije dobio nikakvo objašnjenje i ocenio da ovakva saradnja predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Srbiju, dodajući: „Nije pitanje samo ko prodaje municiju, već pitanje s kim si u vojnom savezu, čije teritorije vi branite i koga napadate.“
U međuvremenu albanski ministar odbrane pozvao je i Srbiju da se pridruži sporazumu.
A na marginama Konferencije o bezbednosti u Minhenu, sastali su se ministri odbrane Kosova, Albanije i Hrvatske. Sa tog sastanka, hrvatski ministar Ivan Anušić izjavio je da njihova vojna saradnja nikoga ne ugrožava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
