U javnosti i dalje nema konkretne informacije šta bi trebalo da podrazumeva ideja kosovskog predsednika Hašima Tačija o „korekciji granica“ koja se, kao i ideja razgraničenja Srba i Albanaca srpskog predsednika Aleksandra Vučića, doživljava kao „podela“ Kosova i „razmena teritorija“. Tači nedeljama održava konferencije za medije, obraća se javnosti, ali detalje ne otkriva. Za sada su jedino mediji i analitičari ti koji polemišu i iznose svoje viđenje ove „korekcije“. Koha je od prvih navoda o navodnoj podeli Kosova pisala o tome da je u opticaju mogućnost da će se Beograd i Priština dogovoriti o pripajanju dela opštine na Severu centralnoj Srbiji, odnosno Leška. Lešak i Leposavić su kao srezovi pripojeni Kosovu 1959. godine, a za ovu odluku vezuje se ime Aleksandra Rankovića – kako se u javnosti predstavlja – najbližeg saradnika Josipa Broza i osnivača OZNA-e i UDBA-e. Od početka septembra se upravo ime Rankovića pojavljivalo u kosovskim medijima – danas u tekstu Kohe uz naslov „Tači će da vrati Srbiji Rankovićev ‘poklon'“, a dan ranije i u drugim medijima, nakon što je Rankovića i Tita pomenuo sam kosovski predsednik, takođe govoreći i o Lešku. Tači je o Rankoviću prvobitno pisao početkom meseca. Donosimo pregled kosovske štampe.
„Ne budimo robovi Rankovićevog poklona“
„Volja građana Preševa, Bujanovca i Medveđe izražena 1. i 2. marta 1992. godine o vezanosti za Kosovo je institucionalizovana u državnim organima Republike Kosovo. Njihov zahtev je internacionalizovan na kulminirajućoj svetskoj tački. O ovom pitanju će da se razgovara u okviru demarkacije granice, od oko 430 kilometara, između Kosova i Srbije.
Ne budimo robovi poklona zloglasnog antialbanca Aleksandra Rankovića, već radimo za korekciju istorije, povećanje sigurnosti za evropsku budućnost.
Rezultati eventualnog mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije biće uzajamno priznanje sa Srbijom, priznavanje od strane pet zemalja EU, članstvo u Savetu Evrope, članstvo u OEBS-u i ukidanje ruskog veta u Savetu bezbednosti, kao preduslova za članstvo Kosova čak i u UN. Ovaj sporazum doneo bi više mira i stabilnosti u regionu, a Kosovu bi otvorio bezbedan i brz put u NATO i Evropsku uniju“ – Tačijeva je objava na Fejsbuku početkom meseca.
„Tači će da vrati Srbiji Rankovićev ‘poklon'“
Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, uključujući naslov; jutrošnje izdanje)
Deo Severa Kosova predsednik Hašim Tači naziva Rankovićevim „poklonom“.
Predsedništvo nije ukazalo na to koliko teritorije sadrži ovaj „poklon“, ali, po rečima šefa države, to je „deo Leposavića, Leška i deo Zubinog Potoka,“ piše Koha Ditore.
Naveo je i da Kosovo ne treba da ostane talac takvih „poklona“, a analitičari kažu da je Tačijeva ideja o teritorijalnoj razmeni sada jasnija, a koju u javnosti prodaje kao „korekciju granice“.
Tači: Ni Gazivode, ni Trepča ne dolaze u obzir da budu deo Srbije
Izvor: Zeri (Deo teksta je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran; jučerašnje izdanje)
Sporazum Kosovo-Srbija je sporazum koji će da omogući međusobno priznavanje, što će automatski da izazove priznanje od strane pet zemalja EU, gde će i Rusija da promeni svoj stav. Šef države Kosovo je optimista i veruje da će se korekcija granica dogoditi i da nijedan komad zemlje Kosova neće da bude podeljen.
„Moja ideja je samo korekcija, ujedinjenje Preševa, Medveđe i Bujanovca, nijedan deo imovine Kosova, ni Gazivode, ni Sever Kosova, ni Trepča ne dolaze u obzir da budu deo Srbije.
Tačno je da su drugi – Tito i Ranković u vreme masovnog proterivanja Albanaca sa Kosova u 1956-1959, da bi napravili demografski bilans – pripojili Kosovu mali deo Leposavića, Zubinog Potoka i Leška.
Da li sada treba da ostanemo Titove žrtve?
Istorijsko je pravo Preševa, Medveđe i Bujanovca da se priključe Kosovu. Potpuno podržavam i drago mi je što međunarodni faktori sve više iznose stav o tome.
Za kosovsku političku scenu govorim. Politička scena u potpunosti je u korist dijaloga, pregovora i postizanja sporazuma, ne isključujući i korekciju,“ kazao je Tači.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
