Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Piše: Rezon Gaši (Rrezon Gashi)
Od planinskih područja u kojima nastaju potoci, do reka koje prolaze kroz gradove, lanac lošeg upravljanja vodama smatra se glavnim razlogom učestalih poplava na Kosovu. Stručnjaci iz oblasti vodoprivrede ocenjuju da su ljudske intervencije, nedostatak planiranja i neadekvatno upravljanje sistemom od izvorišta do rečnog korita povećali rizik od poplava.
Iako je kiša prestala kasno u utorak u Glogovcu, nivo vode u poplavljenom tržnom centru u gradu nije opao. Do posle ponoći, vlasnici poslovnih objekata iznosili su robu velike vrednosti.
Jedan od njih, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, kaže da su poplave postale učestalije otkako je preko puta izgrađen privatni kompleks na opštinskom zemljištu. Prema njegovim rečima, tokom radova je zatvoren sistem atmosferske odvodnje.
„Već 5–6 godina, pa čak i tokom izborne kampanje, glavni problem na koji ukazujemo jeste zatvaranje kanalizacije. Opština nije reagovala. Problem su ‘otkrili’ tek danas, kada je već nastala velika šteta“, rekao je on.
Kompanija angažovana u sredu utvrdila je da je mreža atmosferske kanalizacije bila blokirana jer je njen izlaz bio zabetoniran kod novog privatnog kompleksa. Kao posledica toga, voda se akumulirala na znatno višem nivou kod tržnog centra.
Nakon što je beton razbijen, kanalizacija je otvorena i voda je počela da otiče ka reci.
Posledice gradnje
Profesor hidrologije i geografije Valjbon Bitići (Valbon Bytyqi) rekao je da su na trenutno stanje najviše uticali nekontrolisana gradnja i izostanak delovanja države. Prema njegovim rečima, građani ne mogu da grade gde god požele.
„Veoma važnu ulogu imala je i gradnja na Kosovu koja nije bila prethodno planirana kroz prostorne planove. Takođe, nepostojanje ograničenja zona gradnje i načina gradnje koji dodatno pogoduju pojavi poplava, odnosno štetama koje smo videli. Ako smo postali nacionalna vest — jer sam video vest o Kosovu čak i u Australiji — to pokazuje da u ovim posleratnim godinama nismo uspeli da napravimo konkretne planove kako da se suočimo s različitim prirodnim rizicima, uključujući i meteorološke“, rekao je on.
Bitići insistira da je bolje upravljanje bilo moguće.
„Smatram da jeste, ali možda smo zakasnili. U većini slučajeva, iz mojih analiza vidim da su većina pogođenih zona one koje su još u istraživanjima iz 1980-ih bile poznate kao poplavna područja i za koje su postojali planovi regulacije korita. Upravo su to zone u kojima danas imamo najveću koncentraciju stanovništva u posleratnom periodu. To znači da se stanovnici dobrovoljno izlažu riziku. Neko možda nije znao, ali to su poznata područja i upravo tamo se najviše gradilo“, rekao je Bitići.
Od planina do reka
Profesor Sokolj Džafа (Sokol Xhafa), univerzitetski profesor iz oblasti voda, kaže da upravljanje i prevencija poplava počinju u višim planinskim zonama, a završavaju se u rekama. On daje nekoliko preporuka:
„Potrebno je tretirati ekosisteme, ekološki i ambijentalni aspekt u tim zonama, i gde god je moguće obnoviti pošumljavanje“, kaže on. „Potrebno je pažljivo preispitati urbane planove i zonalne karte, kao i karte urbanog razvojnog planiranja, te identifikovati zone s velikim potencijalom za poplave. Takođe, treba vratiti zelene površine u novim urbanim zonama.“
Prema njegovim rečima, problem predstavlja i upravljanje vodama u urbanim sredinama, jer betonske i asfaltirane površine ne dozvoljavaju zemljištu da upije vodu, koja zatim završava u kanalizaciji i dodatno opterećuje podzemnu drenažnu mrežu.
„Postoje prakse gde se ne usmerava sva kišnica direktno u kolektore, već postoje sistemi koji akumuliraju kišnicu i ponovo je infiltriraju u tlo“, kaže Džafа. „Postoje i propusni betonski materijali, poput kocki koje omogućavaju da se većina padavina infiltrira u zemljište.“
Međutim, ni ovaj pristup profesor hidrotehnike na Univerzitetu u Prištini, Ljavdim (Lavdim) Osmanaj, ne smatra dovoljnim.
„Izuzetno veliki problem predstavlja činjenica da su otpadne vode (fekalna kanalizacija) spojene sa atmosferskim vodama, što stvara ozbiljne probleme tokom intenzivnih padavina. Ti sistemi moraju biti razdvojeni. Kišnicu treba skladištiti i nakon poplavnih talasa postepeno ispuštati ili koristiti u druge svrhe, kao što su navodnjavanje ili pranje ulica“, rekao je Osmanaj.
Poslednja karika u rešavanju problema, prema profesoru Džafi, odnosi se na stanje reka i zaštitnih zona oko njih.
„Reke moraju biti redovno održavane i čišćene, ne samo rečno korito već i zaštitni pojas predviđen za poplavne situacije. Kao što Sitnica ima nasipe s obe strane, koji služe za zaštitu od poplava. Moramo voditi računa da oni budu čisti i održavani, da se ne gradi unutar njih i da se ne gradi u poplavnim zonama“, rekao je on.
Rastući rizici
Na Kosovu se oko 50 odsto teritorije klasifikuje kao područje sa visokim ili veoma visokim rizikom od klizišta nakon poplava, navodi se u nacrtu Vladine strategije za prilagođavanje klimatskim promenama za period 2026–2036.
Najugroženije su zapadne i južne opštine, gde se procenjuje da će oko 1,3 odsto stanovništva i 1,35 odsto izgrađenih površina ostati izloženo ovom riziku do 2030. godine.
„Oko 47,9 odsto teritorije Kosova klasifikovano je kao područje s visokim ili veoma visokim rizikom od klizišta, naročito u zapadnim i južnim opštinama. Ekonomske procene pokazuju prosečne godišnje gubitke od poplava u iznosu od oko 58 miliona američkih dolara, dok projekcije ukazuju na rast gubitaka u svim budućim klimatskim scenarijima. Makroekonomski modeli sugerišu da, u nedostatku mera prilagođavanja, klimatski rizici mogu smanjiti bruto domaći proizvod zemlje i do 5,1 odsto do 2050. godine. Ovi uticaji uglavnom potiču od rečnih poplava, efekata suša na poljoprivredu i toplotnog stresa na produktivnost rada“, navodi se u nacrtu strategije.
Glavni problem s kojim se zemlja suočava jeste sve veći intenzitet i nestabilnost klimatskih rizika, koji variraju od ekstremnih vrućina i poplava do suša, šumskih požara i klizišta. Kako se navodi u dokumentu, ovi rizici prevazilaze postojeće kapacitete za upravljanje rizicima u Kosovu.
Opštine koje se smatraju najizloženijim čestim poplavama su Mitrovica, Vučitrn, Podujevo i delimično Srbica. Takođe, značajan rizik identifikovan je u slivu Lepenca (Uroševac i Lipljan), gde su urbanizacija i industrijske aktivnosti razvijane u blizini rečnih korita.
„Ovakav razvoj predstavlja ozbiljnu pretnju dugoročnom socio-ekonomskom razvoju zemlje i njenoj sposobnosti da zaštiti zajednice i infrastrukturu. Tokom poslednjih pet decenija, klimatski podaci pokazuju stabilan trend zagrevanja od oko 1,2 °C, pri čemu je svaka nova decenija toplija od prethodne. Toplotni talasi postali su duži i intenzivniji, sa sve većim brojem dana koji prelaze 35 °C, naročito nakon 2000. godine“, navodi se u dokumentu.
Profesor Džafа kaže da je povećana učestalost poplava posledica globalnog trenda klimatskih promena.
„Pre svega, klimatske promene kojima svedočimo. Promene temperatura i, uslovno rečeno, pomeranje godišnjih doba — dok smo ranijih godina u decembru i januaru imali obilne snežne padavine, danas imamo kišu“, rekao je on.
U nacrtu strategije se navodi da su obrasci padavina postali nepravilniji, sa produženim sušnim periodima tokom leta i povećanjem kratkotrajnih, ali intenzivnih padavina.
„Hidrologijske procene pokazuju da se oko 491 kilometar reka u Kosovu suočava sa čestim rizikom od poplava, dok su velike nacionalne poplave u godinama 2013, 2014. i 2016. prouzrokovale štetu od više miliona evra. Samo u januaru 2023. godine, teške poplave u Srbici izazvale su štetu procenjenu na oko 12 miliona evra“, navodi se u dokumentu.
Apel za reakciju
Kako bi se odgovorilo na poplavne situacije, profesor Bitići ističe potrebu za nizom mera koje treba da preduzmu lokalne i centralne institucije, kritikujući ih zbog neispunjavanja obaveza.
On smatra da je neophodno nametnuti građevinske uslove i privatnim investitorima kako bi se sprečile štete:
„Osim koncentracije velikog broja stanovnika u blizini reka, primećujem i pojavu koja je možda nasleđena iz prošlosti, ali se i dalje često praktikuje — izgradnju zaštitnih zidova oko kuća. Betonski i zidovi od blokova, koji, po mom mišljenju, samo dodatno pogoršavaju hidrologšku situaciju. Možda neko zaštiti svoje dvorište, ali će naneti štetu komšiji s bilo koje strane i ometati prirodan tok vode“, rekao je Bitići.
Verujem da opštine moraju imati mnogo veća ovlašćenja da nameću uslove, bez obzira na to što je reč o privatnoj svojini.
On je naglasio da su prizori poslednjih dana pokazali i rad inženjera.
„Na Kosovu inženjeri u većini slučajeva ne deluju u skladu sa svojim stručnim znanjem, već su pod uticajem investitora i ne primenjuju ono što se naziva ‘rešenja zasnovana na prirodi’, gde se uzima u obzir nagib terena kako bi voda slobodno oticala, geološka struktura ili vrsta stena na području gde dolazi do poplava, kao i klimatski uslovi tog područja“, rekao je on.
Prema izveštaju Svetske banke, na Kosovu poplave u proseku pogađaju oko 10.000 ljudi svake godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
