Koha: Kopnenim koridorima NATO-a, od Kosova se zahteva da bude spremno za antiruski front

„Kopnenim koridorima NATO-a, od Kosova se zahteva da bude spremno za antiruski front“, ovako piše Koha…

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Nakon izveštaja u međunarodnim medijima da NATO priprema brojne „kopnene koridore“ za slanje američkih trupa na prve linije fronta u slučaju velikog evropskog rata sa Rusijom, stručnjaci za bezbednost kažu da bi i Kosovo trebalo da bude spremno da se pridruži Zapadu na ovom frontu.

Upozorenja o otvaranju koridora u eventualnoj konfrontaciji Zapada i Rusije, skoro tri godine od početka agresije na Ukrajinu, podrazumevala bi korišćenje kosovskih kapaciteta, smatraju stručnjaci za bezbednost.

Britanski medij „The Telegraph” je nedavno objavio da NATO priprema više „kopnenih koridora” za slanje američkih trupa na prve linije fronta u slučaju velikog evropskog rata sa Rusijom. Američki vojnici bi se iskrcali u pet luka, uključujući i jednu na Balkanu.

Poznavaoci dešavanja kažu da Balkan i Kosovo nisu izuzetak kada je u pitanju rizik da se pretvore u žarišta sukoba.

„Kosovo je uvek bilo baza mirovnih trupa, još od posleratnog perioda i tokom rata – sa uspostavljanjem američke baze Bondstil, ali i u okviru Kfora. Opasnosti i pretnje koje proizilaze iz sukoba, odnosno ruskog napada na Ukrajinu, znače da je ne samo uski krug između dve zaraćene države i ruske agresije na Ukrajinu, već i deo Balkana, u ovom slučaju uključujući i Kosovo – u riziku. Ovo je američki plan da podrži Evropu, da probudi Evropu iz letargije, koja uvek čeka zaštitu od SAD i NATO-a“, rekao je Nuredin Ibiši (Ibishi).

Bedri Eljezi (Elezi) kaže da su ova upozorenja zasnovana na obaveštajnim izveštajima zemalja članica NATO-a i SAD.

„Dakle, oni su jasan signal o opasnosti koja očekuje Balkan i Evropu uopšte. Balkansko poluostrvo je interesantno mesto za ove odbrambene kapije i Kosovo je u ovom slučaju dosta korisno za Severnoatlantsku alijansu, takođe ovde je instalirana američka baza Bondstil, koja ima svoje profesionalne kapacitete koji se onda mogu koristiti za račun operativnih planova NATO-a“, rekao je Eljezi.

U poslednjih pet godina, Zajednička komanda za podršku NATO-a razmatrala je opcije za različite rute koje bi, u slučaju sukoba sa Rusijom, mogle da se koriste za slanje trupa. Kako su preneli britanski mediji, u ovim koridorima nacionalne vojske neće biti ograničene lokalnim pravilima i biće slobodne da prevoze teret bez uobičajenih ograničenja.

„Ovo je rano upozorenje o širenju sukoba i Kosovo će igrati svoju ulogu kao i do sada, ne samo u obezbeđivanju sopstvenih kapaciteta, već i u drugim aspektima. Treba imati u vidu da su jedine balkanske zemlje koje nisu deo NATO-a – Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija. Mislim da Kosovo ima mnogo mogućnosti, a posebno Albanija, da podrži snage NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država – da spreče širenje sukoba u ovom delu Evrope“, naglasio je Ibiši.

A prema Eljezijevim rečima, Kosovo u ovom slučaju može imati mnogo koristi iz dva razloga.

„Prvi je da je to saveznička država u potpomaganju bezbednosti EU i SAD. Kosovo je važna zemlja jer ima dugu graničnu liniju sa Srbijom, koja je satelit Rusije i Srbija se može koristiti za nasilne aktivnosti protiv država u regionu. Dakle, Kosovo ima sve preduslove za organizovanje kopnenih aktivnosti kako bi se održala bezbednost Balkanskog poluostrva i Evropske unije“, naglasio je Eljezi.

Kako navodi „Telegraf”, do intenziviranja priprema dolazi usred upozorenja najviših lidera vojne alijanse da zapadne vlade moraju da se pripreme za sukob sa Rusijom u naredne dve decenije.

„Logističke rute postale su glavni prioritet otkako su se lideri NATO-a dogovorili na samitu u Litvaniji prošle godine da pripreme 300.000 vojnika koji će biti stavljeni u stanje pripravnosti za odbranu alijanse. Prema planovima, američke trupe sleću u holandske luke i potom na vozove koji ih prevoze preko Nemačke do Poljske“, piše britanski medij. „U slučaju ruske invazije, američke trupe bi sletele u luku Roterdam pre nego što bi bile transportovane dalje na istok. Ali se takođe prave planovi da se prošire putevi ka drugim lukama kako bi se osiguralo da kopnena linija komunikacija ne bude presečena od strane moskovskih snaga“.

Da bi odgovorio na izazove, NATO je u maju ove godine izveo najveću vojnu vežbu od Hladnog rata. Oko 90.000 vojnika NATO pridružilo se zajedničkoj vežbi u kojoj učestvuje više od 50 brodova, nosača aviona, 80 borbenih aviona, helikoptera, dronova i najmanje 1.100 borbenih vozila.

NATO nije spomenuo Rusiju u svom saopštenju o vežbi, ali njegov glavni strateški dokument identifikuje Rusiju kao najveću pretnju bezbednosti članica NATO-a.

Američki državni sekretar Džo Bajden rekao je da bi ukidanje finansijske pomoći Ukrajini moglo dovesti do brze pobede Rusije i nove krize na Zapadnom Balkanu.

I drugi zvaničnici, poput generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, posebno su spominjali Kosovo kao epicentar mogućeg sukoba, misleći na tenzije sa Srbijom.

Prošle godine, NATO je pojačao misiju Kfora, koja sada broji oko 4.500 pripadnika.

Pored zahteva da NATO poveća fokus na odbranu granica Kosova, prioritet Vlade Kosova je jačanje sopstvenih kapaciteta. Proces transformacije KBS u vojsku već je ušao u šestu godinu desetogodišnjeg plana.

Prema Sveobuhvatnom planu tranzicije, nove odgovornosti KBS-a uključuju održavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pružanje vojne podrške civilnim vlastima i učešće u međunarodnim operacijama.

U cilju povećanja odbrambenih kapaciteta, Vlada je već ugovorila nabavku protivtenkovskih projektila „Džavelin“ u vrednosti od oko 75 miliona evra.