Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje uzdanje)
Specijalizovana veća Kosova u Hagu izreći će 16. septembra presudu u predmetu protiv četvorice bivših čelnika OVK – Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija.
Pred ovim sudom, koji se zvanično naziva Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova, tri godine je vođen sudski postupak po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, za koje se tvrdi da su počinjeni tokom i neposredno nakon rata na Kosovu. Tužilaštvo je zatražilo kaznu od po 45 godina zatvora za svakog od četvorice optuženih.
Ishod tog procesa i dalje je nepoznat. U međuvremenu, protiv bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija pred istim sudom paralelno se vodi još jedan postupak, po optužbama za ometanje pravde.
To otvara pitanje: ukoliko bi Tači bio oslobođen u predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da li bi odmah bio pušten iz pritvora?
Prema Pravilniku o postupku i dokazima Specijalizovanih veća, „kada optuženi koji se nalazi u pritvoru bude oslobođen, odmah se pušta na slobodu, osim ako se zakonito zadržava u pritvoru ili izdržava kaznu za krivična dela različita od onih za koja je oslobođen“.
„U slučaju gospodina Tačija, pritvor je naložilo Sudsko veće u postupku protiv njega za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kao i sudija pojedinac u posebnom postupku protiv njega za ometanje pravde. Zbog toga, ukoliko gospodin Tači bude oslobođen u postupku za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, pitanje da li će i dalje ostati u pritvoru odlučiće sudija pojedinac koji vodi predmet za ometanje pravde“, navodi se u odgovoru portparola Specijalizovanih veća Majkla Dojla za Radio Slobodna Evropa.
Sudija pojedinac dužan je da svaka dva meseca preispituje da li pritvor i dalje ostaje opravdan i osnovan – „On ovo pitanje može razmotriti i na zahtev optuženog, ukoliko je došlo do promene okolnosti“, dodao je Dojl.
Poslednju, desetu po redu odluku o produženju pritvora, sudija pojedinac doneo je 31. jula, ocenivši da i dalje postoji rizik da bi Tači mogao da ometa postupak ili počini nova krivična dela. U istoj odluci sudija je odredio i rokove za naredno preispitivanje pritvora: Tači može da podnese svoje izjašnjenje do 7. septembra. Ukoliko to ne učini, Tužilaštvo treba da iznese svoj stav do 14. septembra, dok Tači može da odgovori do 21. septembra.
Koja se dva postupka vode protiv Tačija?
Tači se nalazi u pritvorskom centru u Hagu od novembra 2020. godine, kada je uhapšen po optužbama za ratne zločine. Od tada su odbijeni svi zahtevi njegove odbrane za puštanje iz pritvora. Odbijena je čak i kaucija od 50.000 evra, uz niz uslova kojih se Tači ponudio da se pridržava u zamenu za puštanje na slobodu.
Bivši predsednik Tači, zajedno sa bivšim predsednicima Skupštine Jakupom Krasnićijem i Kadrijem Veseljijem, kao i bivšim poslanikom Redžepom Seljimijem, izjasnio se da nije kriv po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Prema optužnici, Tači i ostali terete se da su bili deo „udruženog zločinačkog poduhvata“ čiji je cilj bio ostvarivanje kontrole zastrašivanjem i nasiljem nad protivnicima. Među žrtvama su bili Srbi, Romi i Albanci koji nisu podržavali OVK; sumnja se da su najmanje 102 osobe ubijene, dok se više od 20 i dalje vodi kao nestalo. Tužilaštvo ih smatra odgovornim i za zločine njihovih podređenih. Tači, koji je ranije bio i premijer Kosova, ove optužbe opisao je kao „potpuno neistinite, apsurdne i duboko uvredljive“.
U prilog odbrani svedočile su neke od najpoznatijih ličnosti zapadne diplomatije i bezbednosnih struktura iz vremena rata, među njima bivši portparol američkog Stejt departmenta Džejms Rubin i bivši komandant NATO-a za Evropu Vesli Klark. Oni su tvrdili da OVK nije funkcionisala kao centralizovana struktura i da su optuženi imali manji uticaj i kontrolu nego što se tvrdi u optužnici.
Suđenje u ovom predmetu završeno je u februaru ove godine, a sva četvorica optuženih nalaze se u pritvoru gotovo šest godina. Dok je trajao ovaj postupak, Specijalizovano tužilaštvo u Hagu je 2024. godine podiglo optužnicu za ometanje pravde protiv Tačija i još četvorice osoba: bivšeg ministra pravde Hajredina Kučija, bivšeg šefa Kosovske obaveštajne agencije Baškima Smakaja, bivšeg predsednika opštine Mališevo Isnjija Kiljaja i Fadilja Fazljijua.
Oni se terete da su između aprila i novembra 2023. godine uticali na iskaze svedoka koje je Tužilaštvo pozvalo u predmetu za ratne zločine protiv samog Tačija i trojice ostalih bivših čelnika OVK.
Tači se tereti po tri tačke za pokušaj ometanja službenih lica u obavljanju službenih dužnosti, kroz učešće u zajedničkom delovanju grupe; po četiri tačke za kršenje tajnosti postupka i po četiri tačke za nepoštovanje suda. Osim Tačija, svi ostali optuženi u predmetu za ometanje pravde brane se sa slobode. Ovaj predmet se takođe približava kraju, pošto su završne reči zakazane za 10, 11. i 14. septembar.
Specijalizovana veća osnovana su 2015. godine odlukom Skupštine Kosova. Sud je deo kosovskog pravosudnog sistema, ali radi sa međunarodnim osobljem u Holandiji. Bavi se navodnim zločinima pripadnika OVK počinjenim nad pripadnicima etničkih manjina i političkim protivnicima od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Suđenje bivšim čelnicima OVK nailazilo je na snažno protivljenje na Kosovu, gde se često ocenjuje kao jednostrano, jer ne obuhvata zločine koje su počinile srpske snage na teritoriji Kosova.
Uz pozive za „pravdu“, protesti protiv procesa bivšim komandantima OVK održavani su u Prištini, Hagu, Tirani i drugim gradovima. Specijalizovana veća već su izrekla nekoliko osuđujućih presuda, kako za ratne zločine, tako i u predmetima ometanja pravde.
„Kosovo čeka“ pred presudu u Hagu: Od protesta do mobilizacije za bivše lidere OVK
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
