KO JE SPREČIO NJEGOVO LEČENJE: Metohija u suzama ispratila Darka (22) (FOTO)

Iako je za Darkovo lečenje bilo potrebno 95.000 evra, ni ovolika novčana suma nije pokolebala sve one koji su imali samo jedan cilj, da ispune Darku želju da se zdrav vrati u svoje selo i uspeli su u tome, ali prekasno.

U bolesničkoj sobi, kao u tamnici, Darko Petrović (22) iz Goraždevca, izgubio je bitku za život za samo 4 meseca, sa poslednjom neispunjenom željom da se još jednom sretne sa uspomenama, slikama i ljudima rodnog kraja. Metohija se od njega oprostila u suzama, predajući ga stoletnim dubovima, stražarima bola ovog malenog sela, koje osam vekova prkosi svim nesrećama i svakom bolu.

Nemoć je opet trijumfovala. Iz svog Goraždevca, Darko je 1. novembra, primljen u KBC u Beogradu. Saznanje da boluje od retke i opake Vilsonove bolesti nije pokolebalo ni porodicu, ni prijatelje, a ni ljude dobre volje da pomognu. Njegovo stanje je bilo po samom prijemu zabrinjavajuće. Zbog teškog opšteg stanja izazvanog metaboličkim poremećajem, koji ova bolest nosi sa sobom, Darko je, iako podvrgnut ekstremnom načinu lečenja, kopnio.

Na preporuku lekara koji je dijagnostikovao bolest – o lečenju u inostranstvu, niko se nije osvrtao. Trudom i traganjem svih onih koji su želeli da pomognu i mogućnost da se Darko leči na specijalizovanoj klinici za Vilsonovu bolest u Italiji, probudila je novu nadu. Iako je za Darkovo lečenje bilo potrebno 95.000 evra, ni ovolika novčana suma nije pokolebala sve one koji su imali samo jedan cilj, da ispune Darku želju da se zdrav vrati u svoje selo i uspeli su u tome, ali prekasno.

Darkov prerani odlazak je otvorio niz pitanja, na koje će otac Ljubiša, majka Ljubavka, brat Milić, sestra Dijana, podrškom svih onih koji su poznavali Darka, tražiti odgovore i pravdu. Svi zahtevi i molbe da se Ministarstvo zdravlja uključi i pomogne ovom dečaku koga nisu stigli ni rafali UĆK-a na Bistrici, ostali su bez odgovora.

Ostalo je čekanje ispred vrata ministra zdravlja, u tri navrata, koji nije primio članove porodice, kao ni njegov zamenik. Ipak, pitanje da li bi Darko živeo da je od nadležnih potpisana preporuka za lečenje u inostranstvu, ostaje bez odgovora. Ali ko je sebi dao za pravo da dečaku oduzme pravo na adekvatno lečenje? Ko i na koji način odlučuje, ko ima pristup fondovima namenjenim za lečenje u inostranstvu?

Kada je prikupljen novac za Darkov odlazak u Italiju i obezbeđen avionski prevoz, zahvaljujući manastiru Dečani i njihovim prijateljima, Darkovo izmučeno telo nije moglo da izdrži transport. Porodica još uvek ne zna da li je konzilijum koji je lečio Darka u KBC-u dostavio informacije o načinu lečenja i terapiji kojoj je Darko bio podvrgnut, koju je tražila klinika u Italiji.

Darko je na ovoj usputnoj stanici bio vrlo kratko, ostale su neostvarene želje i snovi, ali dovoljno dugo da bude voljen, onakav kakav je bio – uvek nasmejan, raspevan, raspoložen, poslušan. U moru suza Metohije koje se slilo za “Cikije”, pod hladom stoletnih dubova, podno neosvojivih Prokletija, preko 1000 ljudi ispratilo je Darka kroz špalir badnjaka kojima su kuće bile okićene o Božiću, koji je Darko toliko želeo da provede sa svojim najbližima, dok je kopnio u bolesničkoj sobi ispunjenoj “nostalgijom i tugom za rodnim krajem i bliskim ljudima.”

Rečima “tvoja pesma, našeg sunca je gotova, nema te, ali ne zauvek, zauvek ne postoji, vraćaćeš se kroz snove, kroz uspomene, svaki put kad pomislimo na tebe. Darko ne plaši se tvoja duša je besmrtna, sada si zagrlio nebo i more, odmori se. Neka te Gospod primi u dvoranu večne slave, svetlosti i spokoja, na mestu gde nema uzdaha i muka bola i jauka” i pojanjem bratstva manastira Visoki Dečani i sestrinstva Pećke Patrijaršije, oprostila se od Darka njegova Metohija.

Ostala je neutešna porodica, koja je smogla snage da se zahvali svima koji su im pomogli u izgubljenoj borbi za Darkov život, sa verom da će svi postaviti isto pitanje u ime svih onih koji su u istoj situaciji – ko je sebi dao za pravo da odluči da li će Darko živeti, ponižavati nemoćne porodice u najvećem bolu i oduzimati im nadu?