Milan Knežević najavio je pokretanje inicijative za povlačenje odluke o priznanju Kosova, koja će, kako je precizirao, početi izglasavanjem deklaracije u opštini Zeta 12. maja, na dan Sv. Vasilija Ostroškog, a potom biti preneta i na državni nivo kroz predlog rezolucije u Skupštini Crne Gore. Tvrdi da nije pokrenuta „po direktivi iz Beograda“, te da je preko 85% državljana Crne Gore protiv priznanja Kosova.
Inicijativa lidera Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića za povlačenje odluke o priznanju Kosova ponovo je u fokusu javnosti. Iako je u Crnoj Gori aktuelizovana još 16. aprila, kada je Knežević najavio pokretanje procedure uz podršku stranačkih organa, u srpskim medijima tema je dobila danas dodatnu pažnju nakon njegovog gostovanja na RTS-u, gde je detaljnije predstavio plan i političke ciljeve ove inicijative.
Knežević je inicijalno naveo da je na sednici Predsedništva DNP-a dobio „punu podršku“ da zajedno sa potpredsednicima, poslanicima i odbornicima pokrene proceduru za povlačenje odluke o priznanju Kosova, naglašavajući da inicijativa nije „po direktivi Beograda“, već „po direktivi srca, pameti i obraza, čojstva i svega onoga što je predstavljala Crna Gora“.
Od Zete do državnog nivoa: plan u više faza
Prema njegovim najavama, inicijativa će se najpre realizovati na lokalnom nivou. U opštini Zeta planirano je da odbornici već 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, izglasaju deklaraciju o povlačenju priznanja Kosova na teritoriji te opštine.
Knežević očekuje da će nakon toga slične inicijative uslediti i u drugim opštinama gde DNP učestvuje u vlasti, čime bi se, kako tvrdi, poslala politička poruka o raspoloženju građana. Paralelno s tim, poslanički klub DNP-a planira da u Skupština Crne Gore podnese predlog rezolucije kojom bi se Vlada obavezala da povuče odluku o priznanju Kosova.
„Poslanici u Skupštini takođe će podneti inicijativu, u vidu rezolucije, gde ćemo tražiti da se Vlada obaveže da će povući odluku o priznanju Kosova“, rekao je Knežević.
On procenjuje da bi odluka mogla biti doneta već do kraja juna, ukoliko inicijativa dobije podršku unutar parlamentarne većine.
Knežević računa na podršku stranaka parlamentarne većine, uključujući Novu srpsku demokratiju, Socijalističku narodnu partiju, Demokrate, ali i deo Pokreta Evropa sad, na čijem je čelu premijer Milojka Spajića.
On je poručio da bi eventualna podrška premijera predstavljala „spiranje ljage i sramote sa crnogorskog obraza“, aludirajući na odluku o priznanju Kosova iz 2008. godine.
Knežević je naveo i da bi odluka mogla biti izglasana ukoliko predstavnici srpskih partija u vlasti zaprete izlaskom iz Vlade u slučaju da inicijativa ne bude podržana.
„Spajić svakog dana institucionalno šamara srpski narod“
No u podkastu ove stranke, izneo je niz otvorenih kritika na račun Miljojka Spajića, kao nekog ko „svakog dana institucionalno šamara srpski narod“.
Podsetivši na to da se radi o staroj inicijativi, na koju je u prethodnim godinama „stavljen moratorijum“, kao pitanju koje „deli“ političku javnost, kaže:
„Ali, imajući u vidu da je Milojko Spajić odbio našu inicijativu za zastavu, da odbija inicijativu za srpski jezik, za državljanstvo i za sve ono što je važno Srbima u Crnoj Gori i pravoslavnim građanima, smatramo da je neophodno da ponovo pokrenemo ovu inicijativu.“
Kritike iz Crne Gore: „politička poruka, ne realna politika“
Podgoričke Vijesti ovu inicijativu tumače pre svega kao politički potez sa ograničenim dometima. Sagovornice tog lista ocenjuju da je reč o kontinuitetu politike DNP-a, ali i pokušaju mobilizacije biračkog tela u susret izborima.
Docentkinja na Univerzitetu Donja Gorica Nikoleta Đukanović navodi da Kneževićev potez „nije iznenađenje“, ali da se pre može posmatrati kao politička poruka i način opravdavanja pred biračima nego kao realan pokušaj promene državne politike.
„Crna Gora je donela odluku o priznanju Kosova još pre više od decenije i ona je deo naše spoljne politike i međunarodnih obaveza, koje se ne menjaju kroz dnevno-političke inicijative“, ocenila je ona.
Direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore Milka Tadić Mijović ide korak dalje, navodeći da se Knežević „hvata“ za Kosovo jer nema rešenja za ključna društvena pitanja.
„Knežević nema predlog za rešavanje bilo kog važnog pitanja“, ocenila je, uz zaključak da je reč o pokušaju političke mobilizacije uoči izbora.
Pravne dileme: Simbolika bez pravnog efekta
Pravni stručnjaci ukazuju da inicijative na lokalnom nivou, poput ove u Zeti, nemaju pravno dejstvo kada je reč o priznanju Kosova, budući da tu odluku nije donela lokalna samouprava, već Vlada Crne Gore.
Prema tim ocenama, lokalne deklaracije mogu imati isključivo simbolički karakter i služiti kao politička poruka ili pokušaj delegitimizacije odluke iz 2008. godine.
Sagovornici „Vijesti“ navode da bi, čak i u slučaju da više opština usvoji slične deklaracije, to Knežević mogao koristiti kao argument da odluka o priznanju nema podršku većine građana — iako takvi akti ne proizvode pravne posledice.
Raniji pokušaji
Kneževićeva inicijativa nadovezuje se na ranije pokušaje da se isto pitanje otvori na lokalnom nivou. Još 2023. godine, odbornici tadašnjeg Demokratskog fronta pokušali su da u Skupštini opštine Zeta usvoje deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova, ali ti pokušaji nisu uspeli zbog nedostatka kvoruma i političkih okolnosti.
Slična inicijativa dolazi i nakon što je DNP nedavno napustio Vladu Milojka Spajića, uz obrazloženje da nisu ispunjeni njihovi politički zahtevi, uključujući i one koji se odnose na identitetska pitanja. Knežević je naveo da je sporazum sa Vladom „izigran“, te da više ne važi.
Crna Gora je priznala Kosovo 9. oktobra 2008. godine, u vreme Vlade Mila Đukanovića, što je tada izazvalo proteste i političke podele koje su i danas prisutne. Prilikom promene vlade DPS 2020, međunarodna podrška stigla je uz prethode garancije da neće biti promene spoljne politike Crne Gore. Crna Gora je formalno najdalje odmakla država Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
