Na tržištu Kosova, koje ima oko 1,5 miliona stanovnika i nema diplomatske odnose sa Kinom, prisustvo biznisa sa kineskim kapitalom deluje paradoksalno – stotine firmi su registrovane, ali samo mali broj zaista posluje. To je istraživao Radio Slobodna Evropa.
Prema podacima Agencije za registraciju biznisa, od 2000. do 2025. godine registrovano je ukupno 448 biznisa kineskog porekla. Od tog broja, aktivno je svega 13, dok je 396 pasivno, a 39 ugašeno.
Ovakav odnos otvara pitanja o stvarnom dometu kineskih investicija, ali i o efikasnosti institucionalnog nadzora.
Visoke brojke, slaba aktivnost
Kineski kapital najviše je prisutan u trgovini, ugostiteljstvu, smeštaju, rudarstvu i sektoru informacija i komunikacija. Ipak, većina tih firmi postoji samo formalno, navodi dalje RSE.
Pasivni biznisi, kako se navodi, nisu ažurirali podatke niti preuzeli sertifikat sa jedinstvenim identifikacionim brojem, što dodatno dovodi u pitanje njihovo realno poslovanje.
Najveći broj registracija zabeležen je između 2004. i 2009. godine, dok je nakon toga interesovanje opalo, pa se poslednjih godina registruje najviše do tri firme godišnje.
„Aktivni“ koje je teško pronaći
Provera na terenu pokazuje još nepovoljniju sliku – od 13 firmi koje se vode kao aktivne, čak deset nije bilo dostupno putem telefona.
Samo tri su potvrdile da posluju: restoran u Prištini, firma za prodaju tehnološke opreme i kompanija u sektoru kamenoloma.
Predstavnici tih firmi navode da saradnja sa kineskim partnerima nije deo šire strategije, već rezultat pojedinačnih inicijativa.
Između ekonomije i uticaja
Stručnjaci, kako dalje piše RSE, upozoravaju da kinesko prisustvo ne treba posmatrati samo kroz trenutne brojke. Na globalnom nivou, Kina razvija strategiju ekonomskog širenja kroz ulaganja u infrastrukturu, energetiku i nova tržišta, uključujući inicijativu „Pojas i put“.
Bivši guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti ocenjuje da razlika između registrovanih i aktivnih firmi zahteva dodatne analize, kako bi se utvrdilo da li je reč o stvarnim investicijama ili samo formalnom prisustvu.
S druge strane, bivši ministar trgovine Ismet Mulaj smatra da je interes Kine deo šire strategije ekonomskog širenja ka Evropi, kroz kombinaciju investicija i ekonomske diplomatije.
Bez diplomatskih odnosa, ali sa rastućom trgovinom
Kosovo i Kina nemaju diplomatske odnose, a Peking ne priznaje njegovu nezavisnost. Ipak, Kina deluje putem kancelarije za vezu pri ambasadi u Beogradu.
Uprkos ograničenim investicijama, trgovinska razmena beleži rast. Uvoz iz Kine povećan je sa 452 miliona evra 2021. godine na oko 920 miliona 2024.
Istovremeno, izvoz ostaje minimalan – ispod milion evra godišnje – što dodatno produbljuje trgovinski deficit.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
