Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Uvoz na Kosovu je u periodu januar–april 2025. zabeležio rast od 15,5 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. Nemačka, Turska i Kina su tri zemlje iz kojih je tokom ovog perioda uvezeno oko 40 odsto ukupne robe. Izvoz se smanjio, dok potrošnja nastavlja da raste, podržana dijasporom i kreditima. Stručnjaci kritikuju nedostatak podrške domaćoj proizvodnji i nedovoljno angažovanje institucija, piše Koha.
Nemačka, Turska i Kina su glavni partneri Kosova u uvozu u prvom kvartalu ove godine.
Od januara do aprila, samo iz ove tri zemlje uvezeno je oko 845 miliona evra, što je približno 40 odsto od ukupnog uvoza vrednog 2,152 milijarde evra. Ova cifra je za 15,5 odsto veća nego u istom periodu 2024. godine. Prošle godine uvezeno je preko 6 milijardi evra robe.
Kosovo iz Nemačke uglavnom uvozi automobile i druge mašine.
Iz Turske se uvoze pretežno čelične šipke, cigarete, nafta i lekovi, dok se iz Kine uvoze klima uređaji, računari i telefoni.
Raste potrošnja
Prema Bljendiju Hasaju, direktoru Instituta GAP, rast uvoza pokazuje da se kosovska ekonomija bazira na potrošnji na uvoz.
Potrošnja, kako kaže, nastavlja da raste usled povećanja kreditiranja i nastavka doznaka iz dijaspore, od kojih preko 80 odsto ide na potrošnju.
“Investicije koje dijaspora ulaže u nekretnine, što podstiče uvoz građevinskog materijala i sličnih proizvoda, donekle su ono što pokreće potrošnju u zemlji. Ovo se dešava uprkos ekonomiji u kojoj izvoz ne uspeva da se proširi, nema dovoljno kapaciteta za ulazak na nova tržišta, povećanje proizvodnje i unapređenje praksi u preduzećima da bi se više izvozilo. Kao posledica toga, umesto napretka, beležimo stagnaciju,” ocenio je Hasaj.
Izvoz kosovskih proizvoda na međunarodna tržišta smanjen je za 10 miliona evra u odnosu na januar-april 2024, kada je izvezeno oko 270 miliona evra robe.
Koha je od Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine, kako tvrde, još prošle srede tražila odgovor o merama koje je ovaj resor preduzeo za smanjenje trgovinskog deficita, ali nije dobila odgovor.
Pad izvoza, prema profesoru ekonomije Iljiru Hajdiniju, govori o nedostatku podrške domaćoj proizvodnji.
On kaže da bi i ambasade trebalo da igraju ulogu u promociji domaćih proizvoda.
“Ideja je da ambasade organizuju različite forume, podstiču firme da učestvuju na sajmovima i drugim događajima koji im omogućavaju da promovišu domaće proizvode, zatim u saradnji sa različitim vladama da ih ohrabre, jer, na primer, EU traži alternativne izvore i dobavljače, očekujući pogoršanje ekonomskih odnosa sa Kinom i udaljenim zemljama. Da bi povećali sigurnost snabdevanja, gledaju na tržišta istočne Evrope,” kazao je Hajdini.
Od 2018. godine Kosovo je promenilo svoje trgovačke partnere. Dok su ranije srpski proizvodi dominirali na kosovskom tržištu, sada su počeli da bivaju zamenjeni. Srbija je trenutno na devetom mestu po uvozu, iza Severne Makedonije, koja je četvrta, i Albanije, koja je šesta. Iz ove tri zemlje regiona u ovom periodu uvezena je roba u vrednosti od oko 318 miliona evra, što čini 14,77 odsto ukupnog uvoza.
Kosovska carina: Ovogodišnji prihod 1.8 milijardi evra, uvoz iz Srbije – 127 miliona evra
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
