Kapuzela EKSKLUZIVNO: Razoružati političke elite na Kosovu, moć ŠIK-a u pretnji upotrebom nasilja

Kada igraju derbi Nemačka-Italija sve staje. Tako se činilo u Frajzingu, gradiću nadomak Minhena, i u samoj prestonici Bavarske – sa pustim ulicama i punim pivnicama. Leđima okrenut velikom televizijskom ekranu, smeštenom u središnjem delu prepune sale lokalne kafane, Andrea Lorenco Kapuzela nije bio nimalo zainteresovan za centralni događaj evropskog prvenstva u fudbalu 2016. Ovaj doktor međugraničnog uporednog prava iz Milana, a nekadašnji šef ekonomske jedinice pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji​ na Kosovu, energično je pokušavao da, nadjačavajući buku koju su pravili nemački navijači, sumira delove svojih izlaganja sa više panela koji su se u organizaciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope dešavali proteklog vikenda u ovom delu Bavarske. Kapuzela u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev govori o hitnoj potrebi "razoružanja političkih elita" na Kosovu, posledicama upadljivo lošeg lokalnog i međunarodnog upravljanja Kosovom, potrebi da se "užasni efekti" takvog upravljanja objasne kroz nauku kako bi se prodrlo u suštinu problema. Sa tom namerom je i napisao svoju knjigu o Kosovu. Upravo ga nastojanje za prodiranjem u dubinu materije izdvaja od ostalih koji su se Kosovom bavili u proteklih 17 godina.

Radili ste na Kosovu i imate neposredna iskustva o onome o čemu ste pisali u svojoj knjizi, u kojoj koristite i naučne teorije. Da li Vam je bio cilj da ta praktična saznanja sa Kosova i o Kosovu artikulišete i protumačite akademskim nivoom?

Da. To je bio moj plan, ono čemu sam se nadao da ću da postignem. Ako mislite da je to upalilo, onda sam srećan.  Moja ideja je bila da primenim akademske teorije koje sam video na Kosovu i na moje istraživanje o Kosovu i da to kombinujem.

Svoja saznanja sa javnošću delite i kroz više intervjua koje ste dali za uticajne novine, televizije, učešćem na konferencijama i u drugim javnim okupljanjima širom Evrope. Jeste li zadovoljni sa stepenom razumevanja koje postoji, odnosno na koje ste naišli u akademskim krugovima, među donosiocima odluka, i u političkom svetu, kada je u pitanju problem Kosova? Da li razumeju ono što radite i o čemu pišete i govorite?

Mislim da da, ali isto tako mislim i da nisam video sličnu analizu o Kosovu koja kombinuje neposredno znanje o onome što se zapravo dešava na Kosovu – onome što sam viđao četiri godine i akademski pristup. Obično imate ili analizu konkretnih pitanja samih ljudi koji tamo rade, sa možda ponekim akademskim pristupom, ali ne tako puno i, po mom  mišljenju – često ne sa pravim akademskim pristupom, i sa druge strane imate akademske analize, ali sa veoma malo neposrednog znanja o Kosovu. Ja sam se potrudio da iskombinujem oboje.



Kosovom se loše upravlja da bi se manjina bogatila. Kosovo siromašno i bez mogućnosti



Andrea Lorenco Kapuzela (Andrea Lorenzo Capussela) je doktor međugraničnog uporednog prava, a od 2008, do 2011, bio je šef ekonomske jedinice pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji. Javnosti je poznat po svom otvoreno kritičnom stavu prema EULEX-u, i to mnogo ranije nego što je izbila medijska afera o navodnoj visokoj korupciji ove misije za vladavinu prava. Autor je studije "Učinak EULEX-a u svojim izvršnim sudskim funkcijama", kao i pisac knjige "Izgradnja države na Kosovu: demokratija, interesi EU i uticaj SAD-a na Balkanu". Živi u Milanu i trenutno piše knjigu o ekonomsko-političkoj situaciji u Italiji.

Zamoliću Vas da u dve-tri rečenice za čitaoce sumirate – šta je Kosovo danas?

Kosovo je, na žalost, "zemlja" kojom se vrlo loše upravlja. Ona je siromašna i ima mnogo problema, uglavnom zato što se njome loše upravlja. Nije u pitanju kultura, nije u pitanju nedostatak resursa, već se radi o tome da loš sistem upravljanja sprečava da se izvori koje Kosovo ima dobro koriste. A to se dešava zato što je taj loš sistem upravljanja dizajniran da bi pružio korist maloj manjini koja se bogati. Tim bogaćenjem, međutim, oni organizuju društvo na takav način da loše funkcioniše, tako da je većina siromašna; ne samo siromašna, već i bez mogućnosti.

Mnogi će se složiti sa Vama u vezi sa opisom stanja, ali i reći da se među uzrocima nalazi nedostatak resursa da Kosovo bude samostalno, kao i pitanje kulture, odnosno mentaliteta – da je to Balkan koji je opterećen prošlošću i tradicijom, da se na Kosovu zadržala tribalna svest…

…Ne, ne slažem se nimalo sa takvim stavom. Mislim i da sam u svojoj knjizi uspeo da pokažem da je takav stav prema prirodnim resursima i mentalitetu pogrešan. Znam da mnogi ljudi koji rade na Kosovu misle tako kako ste naveli. Ako postoji neka vrednost moje knjige, onda mislim da je ona upravo u tome da dokažem tačnost teze o lošem upravljanju, a da istovremeno isključim onu da glavni razlozi za to leže u kulturi, ili nedostatku prirodnih resursa.



EULEX potvrdio percepciju da na Kosovu ne postoji vladavina prava



U knjizi ste posebnu pažnju posvetili učinku međunarodnih misija na Kosovu. Kada kažete loše upravljanje, na koga konkretno mislite?

U svojoj knjizi pratim evoluciju Kosova od 1999. Dakle, troje je protagonista ove evolucije – međunarodna zajednica, elita Kosova i samo stanovništvo. To su tri glavna aktera, tako da je međunarodna zajednica svakako bila deo 'igre'. Ono što danas imamo na Kosovu jeste efekat i onoga što je međunarodna zajednica uradila, ili nije uradila.

Koji su indikatori njihovog lošeg upravljanja?

Oni su svuda, od nivoa siromaštva, nezaposlenosti, do korupcije. Radi se o efektima takvog sistema upravljanja kojim se sprečavaju produktivna ulaganja. Ako sud ne funkcioniše, ljudi neće verovati u ugovore i neće poslovati sa onima koje ne poznaju. I samo postizanje ugovora ne pruža uveravanja da će strana sa kojom je posao dogovoren, ispuniti obaveze, a potom, u takvoj situaciji je teško i ići na sud. Drugim rečima, ljudi ne posluju sa onima koje ne poznaju, već samo sa svojim prijateljima, porodicom, dakle, sa onima kojima veruju, što onda čini vrlo ograničen krug ljudi. Tržišna ekonomija, međutim, funkcioniše dobro samo ako postoji širi krug onih kojima se veruje, ne morate da se poznajete, ni da vidite svoje poslovne partnere. Na primer, sklopićete ugovor mejlom dok sedite u Mitrovici sa nekim ko je u Prištini. Međutim, u ovim okolnostima lošeg upravljanja, dogovara se u sistemu u kojem ne postoji vladavina zakona i ne postoji poverenje.

Međutim, upravo je EULEX u svojoj biti misija za vladavinu prava. Kako to objašnjavate? Šta se i zašto dogodilo pa nije tako?

U knjizi imam celo poglavlje o EULEX-u. Objasnio sam zašto je EULEX uradio skoro suprotno od onoga za šta i zbog čega je uspostavljen. Trebalo je da, sa jedne strane, izgradi kapacitete, a sa druge je imao izvršnu moć. A on je izvršna ovlašćenja iskoristio vrlo loše. Na sud nije izveo nijednog od prominentnih ljudi, a ponekad je čak napadao i pogrešne ljude, tako da je EULEX skoro potvrdio percepciju ljudi na Kosovu da ne postoji vladavina prava, jer su videli da čak ni EULEX nije u mogućnosti da se sa tim uhvati u koštac.

Zašto je to tako? Da li je u pitanju nedostatak kompetencija, sama politička misija, sprega u korupciji sa lokalnim strukturama?

Ne mislim da je postojao velik problem korupcije u EULEX-u u smislu da ne verujem da su ljudi primali novac od političkih elita da urade, ili ne urade nešto. Ne mogu da isključim da nije bilo pojedinačnih slučajeva, ali ne mislim da se radilo o široko rasprostranjenom problemu. Problemi su bili u nekompetentnosti, lošoj organizaciji i nedostatku jasnog političkog mandata sa zapada – od strane Evrope i SAD-a. Kombinacija ova tri problema izazvala je užasan efekat  i to je odvelo misiju u vrlo loš rad i učinak. Takođe, nije bilo odgovornosti u samom EULEX-u, prema Briselu, ili prema Kosovu, i u takvoj situaciji u EULEX-u su bili lenji, nekompetentni, zanemarivali su i pravili greške, sve bez ikakvih posledica po njih.



Ne treba verovati gospođi Bamije



Moglo bi se reći da je javnost manje-više upoznata sa ovim o čemu govorite. Opis rada u EULEX-u je naročito postao vidljiv od tzv. slučaja Bamije…

…Uzgred, gospođa Bamije je veoma loš primer. Ne treba u tome verovati gospođici Bamije. ..

Zašto?

Ona je osam godina bila deo sistema koji kritikuje i vrlo je selektivna u kritikama na račun EULEX-a.

Ali je u svojim  kritikama i optužbama na račun EULEX-a upravo objašnjavala primere da je tokom svog rada u EULEX-u upozoravala kolege i nadređene na propuste, da se opirala korupciji, itd.?

Ne, nije tako. U svojoj knjizi  i u radu koji je dostupan ceo na Internetu objasnio sam da je g-đa Bamije bila u kontaktu sa mnom oko vrlo osetljivih istraga, ali da je ona sama odlučila da ne krene protiv 'velikih' ljudi, već da samo napadne one 'male'. To je bio njen izbor, a kasnije, kada joj ugovor nije produžen, rekla je da ju je misija sprečila. Međutim, ja znam, iz imejl korespondencije sa njom, pričao sam o tome – ona je ta koja nije imala hrabrost, kompetencije, ili nameru da krene protiv 'velikih' ljudi, tako da ona sada kritikuje sistem u kojem je učestvovala i veoma je selektivna. Ona pokušava da sebe spase od kritika na račun misije, sama kritikujući misiju, ali je ona deo problema i ne treba joj se verovati.



Da bi poboljšao učinak, EULEX mora da prođe kroz veoma duboke reforme koje se nisu do sada dogodile. To ne očekujem ni u naredne dve godine



Da li se, po Vašem mišljenju, nešto promenilo u EULEX-u od tada? Da li je EULEX poboljšao svoj rad, ne samo nakon izbijanja afere i same istrage koja se vodila, već i u svetlu najnovijeg produženja rada ove misije za još dve godine, postavljanja novog šefa, kao i toga da se njen budući rad povezuje i sa aktivnostima oko Specijalnog suda?

Ja ne znam dovoljno o tome šta je EULEX radio u protekloj godini da bih vam dao konačan odgovor, ali je moj utisak da se to nimalo nije dogodilo. Da bi poboljšao učinak, EULEX mora da prođe kroz veoma duboke reforme…

…Koje podrazumevaju – šta konkretno?

Te reforme podrazumevaju da se promene mnogi ljudi. Neki nisu dovoljni dobri. To podrazumeva da se promeni kompletna unutrašnja organizacija i da se uspostavi odgovornost.

Da li bi uspostavljanje te odgovornosti podrazumevalo veću izloženost oku javnosti, vidljivost na terenu? Barem na Severu, a i u drugim sredinama postoji sličan utisak kod građana – da EULEX i ono što radi, građanima nije vidljivo?

Ne. Mislim na odgovornost unutar misije. Da biste uspostavili odgovornost, morate da uspostavite pravilo – deo ste misije, radite za misiju i ako napravite grešku, snosite određene posledice. EULEX je napravio mnogo grešaka, a niko nije ikada poneo ikakve posledice. Protekle godine nisam video nijedan slučaj da su u EULEX-u pokrenute disciplinske mere protiv ljudi koji su počinili greške. Za mene je to jasan znak da nisu učinili duboke reforme koje je trebalo da se izvrše kako bi svoj učinak poboljšali, tako da ni sledeće dve godine ne očekujem bilo kakvu veću promenu u učinku EULEX-a.



Uspostavljanje specijalnog suda jasan znak da EU ne veruje EULEX-u. Ne polagati mnogo nade u specijalni sud



Ipak, sa druge strane, očekuje se da će EULEX u svom radu poneti još ozbiljnije aktivnosti, one koje se tiču slučajeva za specijalni sud. Kako dalje tumačite buduće efekte EULEX-a?

Pitanje specijalnog suda je veoma odvojeno od EULEX-a. I upravo sama činjenica da je specijalni sud već uspostavljen, jasan je znak da sama EU ne veruje EULEX-u, jer slučajevi koji idu na specijalni sud upravo su deo samog mandata EULEX-a. Dakle, ako je EULEX dovoljno dobar, zašto biste uspostavljali specijalni sud?! Zašto te slučajeve ne ostavite u ruke EULEX-u?! Činjenica da je specijalni sud neophodan pokazuje i dokaz je da EULEX nije dovoljno dobar. Zbog toga mislim da će specijalni sud biti veoma odvojen od EULEX-a. EULEX će nastaviti da radi svoj mali posao na Kosovu, a specijalni sud će svoj posao da radi odvojeno od EULEX-a, u Hagu. Iako su pod istim legalnim krovom, to su dve različite stvari.

Da li onda imate poverenje u kapacitet specijalnog suda? Kakav učinak od nove evropske institucije za pravdu na Kosovu očekujete?

Mislim da nije pametno polagati mnogo nade u specijalni sud, jer u slučajevima koji se tiču Kosova, ni UNMIK, ni Međunarodni sud pravde, ni EULEX nisu radili dobro. Dakle, nema jakih razloga da se bolje očekuje ni od specijalnog suda. Nadam se da ću biti iznenađen, ali će iznenađenje biti baš to ukoliko oni budu radili bolje.



Loše ako se u specijalnom sudu nađe bivše osoblje EULEX-a, UNMIK-a, Međunarodnog suda pravde



Šta biste rekli na komentare onih, koji, kritikujući budući rad specijalnog suda, i uglavnom dolaze sa srpske strane, kažu da će uspostavljanje i rad ovog suda poslužiti za 'pranje ' biografija krupnih riba?

Čuo sam za takve zamerke. To su spekulacije. Ne znam ništa o tome da li je to namera, ili nije. Ono što je EU izrekla kao nameru jeste da će se u Hagu izvesti odgovarajuća legalna suđenja. Ja ih držim za reč i mislim da bi EU imala interes da se to uradi kako treba. Moje pitanje jeste to da li će se desiti ono čega se bojim, a to je da će se među osobljem specijalnog suda naći mnogo bivšeg osoblja iz EULEX-a, UNMIK-a, Međunarodnog suda pravde.

Mislite da to neće biti dobar znak da će sud raditi efektivno?

Ne mislim da će kvalitet biti mnogo veći. Svi imamo pravo na mišljenje, iako ne mislim da će sud raditi samo sa svrhom da bi se sve 'opralo'. Treba sačekati i videti rezultat. Ko zna, možda se i dođe do takvog zaključka, ali sada je pogrešno da se razmišlja tako.



Tači, Ljimaj, Haradinaj, Ekrem Luka, Džavit Haliti…moguće pred sudom da budu i Srbi



Koliko i koje ljude očekujete pred Specijalnim sudom?

Rad specijalnog suda je zasnovan na izveštaju Dika Martija, a Martijev izveštaj ima mnoga imena – Tači, Ljimaj, Haradinaj, Ekrem Luka, Džavit Haliti i još drugi. Nema načina da znamo da li za sud postoji dovoljno dokaza da ih izvede protiv ovih ljudi, ali su sasvim sigurno oni su neka od mogućih imena koja će se tamo naći. Mislim da će biti više ljudi – desetak, možda i  20.

Hoće li biti Srba među njima?

Mnogi ljudi imaju visoko mišljenje o Oliveru Ivanoviću i bili su iznenađeni hapšenjem

Šta mislite o slučaju Olivera Ivanovića?

Žao mi je, ali ne znam skoro ništa o tome, jer nisam čitao i pratio. Jedino što znam jeste to da mnogi ljudi imaju visoko mišljenje o njemu i da su bili iznenađeni.

Ne znam. To je moguće.

Da li može da se desi da se slučaj Olivera Ivanovića prebaci na Specijalni sud?

Ne verujem, jer je on sad već u sistemu EULEX-a, ali je i moguće. Ko zna?! Možda, iako lično ne verujem.



Razoružati političku elitu, moć ŠIK-a: NATO nema naređenje političkih vođa u zapadnim prestonicama da to uradi



Kad pominjete ova imena, većina  njih su deo onoga što nazivate "političkom elitom" na Kosovu. Tokom panela ovde u Frajzingu, Vaša udarna izlaganja su se ticala upravo neophodnosti za, kako ste to formulisali – "razoružanjem elita" na Kosovu, upozoravajući na vrlo ozbiljne posledice ukoliko se to ne bude desilo. Detaljno ste ovakav stav i obrazložili svim učesnicima susreta ovde u Nemačkoj. Zamoliću Vas još jednom da sumirate za naše čitaoce.

I u svojoj knjizi sam pisao u jednom delu o tome. Mislim da je važno razoružati elitu i poslati u zatvor organizaciju ljudi koji su pod komandom elite, koji imaju oružje i mogu da ga koriste. Mislim da to nije urađeno kada je trebalo da se uradi. Ali ni 16 godina od '99 to nije urađeno. Ovi ljudi i dalje postoje, oni i dalje imaju oružje i dalje ga koriste i dalje predstavljaju pretnju da će to oružje i upotrebiti.

Da li znate kako će međunarodni predstavnici na Kosovu da reaguju kada budu pročitali ovo što sada govorite?! Kako će i obični građani, mislim na kosovske Albance, reagovati?! Mogli bi vam reći, o čemu Vi govorite?! Da li mislite da bi NATO sada mogao da dozvoli tek tako nekim grupama da izađu sa oružjem?! Kada govorite o oružanoj pretnji, da li mislite na to da će ta organizacija sa naoružanim ljudima, o kojoj govorite, da izađe na ulicu i upotrebi oružje?

Imati oružje i imati mogućnost da ga koriste znači da postoji organizacija koja može da ih natera da upotrebe oružje, kao što je, na primer, ŠIK. 'Vrednost' te organizacije nije u tome da kaže – izađite i ubite, već je moć takvih organizacija u pretnji da koriste nasilje, a ta pretnja je vrlo kredibilna. Tako da ljudi kojima se preti, znaju da su pod rizikom i da moraju da urade ono što se od njih traži. Kaže im se, uradi to, jer ako ne uradiš poslaću ŠIK. A ŠIK je moćan.

ŠIK u 2016., dve decenije kasnije?! Ko su ti ljudi? Gde se nalazi ŠIK? I šta je uopšte ŠIK danas?

ŠIK je, mislim, jedna komponenta jedne frakcije elite koja je deo PDK, dominantno je iz PDK, a koju još uvek, mislim, vodi Tači…

…Isti Tači kojeg danas podržava zapadna međunarodna zajednica?

Da. Šik je do 2008. vodio predsednik parlamenta – Kadri Veselji. Važno je razoružati ove ljude zato što oni još uvek imaju tu moć. U pitanju je moć frakcija elita. ŠIK je samo jedna od ovih organizacija. Druge frakcije elita imaju svoje organizacije. Ove organizacije su važne komponente moći ovih elita, a moć elita su prva direktna prepreka da se na Kosovu stvari poprave. Tačno je da ništa nije urađeno u proteklih 17 godina, ali nema razloga da se to ne uradi.

Zašto NATO nije razoružao ŠIK i sve ostale grupe?

Zato što nemaju naređenje političkih vođa u zapadnim prestonicama da to i urade.

Hvala što ste govorili za KoSSev.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.