Albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi, tvrdi da banka HalkBank u Srbiji odbija donacije koje se Albanskom nacionalnom savetu šalju sa Kosova.
Ovu tvrdnju Kamberi je izneo na svom Fejsbuk profilu.
„Čak i banke postaju instrumenti političke diskriminacije Albanaca. Nedavne akcije HalkBanke da odbije donacije sa Kosova Albanskom nacionalnom savetu, bez ikakve transparentnosti, bez javne odluke i bez pravnog opravdanja, predstavljaju uznemirujući i neprihvatljiv presedan“, naveo je u ovoj objavi.
Tvrdi da je u pitanju diskriminacija, te „sistematska politika isključivanja“.
„Ovo više nije tehnička ili bankarska akcija, već čin sa jasnim političkim i diskriminatornim sadržajem. Kada međunarodna finansijska institucija postane deo mehanizama koji ometaju funkcionisanje legitimnih institucija albanske manjine u Srbiji, onda se bavimo saučestvovanjem u sistematskoj politici isključivanja“.
Kamberi tvrdi da se na ovaj način krše „elementarna prava Albanaca“, a u pitanju je i, tvrdi, pokušaj „institucionalne izolacije Albanaca Preševske doline i ometanja njihovih prirodnih veza sa Kosovom“.
„Pod uticajem političkih struktura u Beogradu, a posebno pod diktatom ministara koji ne predstavljaju građanski interes, već uske partijske agende, stvara se klima u kojoj se stalno krše elementarna prava Albanaca. Odbijanje donacija sa Kosova nije samo finansijski udarac za Nacionalni savet, već pokušaj institucionalne izolacije Albanaca Preševske doline i ometanja njihovih prirodnih veza sa Kosovom. To je takođe direktan udarac na stotine albanskih korisnika čija se aktivnost podržava ovim sredstvima“.
Navodnim odbijanjem donacija najviše su, kaže, pogođeni učenici, studenti, mediji, civilno društvo, poljoprivrednici, kao i organizacije koje rade sa decom sa posebnim potrebama.
„Nažalost, sve se ovo dešava bez ikakvih posledica po politiku i državu koja sprovodi ove diskriminatorske prakse“.
Kamberi navodi i da su o navodnim finansijskim blokadama obavešteni i međunarodni mehanizmi, te se pita Zašto ćute?
„Ćutanje pred ovom nepravdom nije neutralnost; ono se pretvara u saučesništvo i daje prostor za nastavak diskriminacije. Manjinska prava su temelj arhitekture Evropske unije, dok Evropa ostaje nema kada se krše njeni osnovni principi. Zašto ćute EU, OEBS, EK i zapadne ambasade? I, pre svega, zašto ćuti turska ambasada dok dozvoljava finansijskoj instituciji povezanoj sa njom da postane deo diskriminatorskog mehanizma protiv albanske manjine?“
Potrebna je, poručio je ovaj srpski poslanik, hitna transparentnost HalkBanke, objašnjenje pravnog osnova odbijanja i prestanak diskriminacije prema albanskim institucijama.
„U suprotnom, ovo pitanje neće biti samo pokretano na međunarodnom nivou kao jasan dokaz sistematske diskriminacije i kršenja kolektivnih prava Albanaca u Srbiji, već će se pravda tražiti i pred pravosudnim institucijama“, naveo je Kamberi.
U vezi sa ovim tvrdnjama, KoSSev se obratio spomenutoj banci u Srbiji radi potvrde i više informacija, i od njih očekujemo odgovor.
Inače, srpski Albanci, odnosno Albanci koji žive u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, imaju redovnu budžetsku liniju u godišnjim budžetima kosovske vlade.
Sredstva koja Priština izdvaja za ove Albance uvećavaju se iz godine u godinu, posebno poslednje od dolaska Aljbina Kurtija na čelo kosovske vlade.
Budžet za ove opštine u Srbiji ove godine je, kao i prošle, 4 miliona evra.
A osim ove redovne linije, vlada u Prištini neretko za srpske Albance izdvaja i vanredna sredstva.
Novac iz takozvanog kosovskog „Fonda za Preševsku dolinu“ distribura se uglavnom preko Albanskog nacionalnog saveta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
