Čestitam građani! Možda niste dobili izborni rezultat kakav ste želeli, ali smo u moru podela dobili još jedan razlog da se svađamo, delimo i međusobno okrivljujemo za ono što nam se dešava.
Beograđani teško da će zaboraviti kada su onomad, u nedelju 17. decembra 2023. godine, prekodrinski Srbi dovoženi u prestonicu, za koju neki od njih kažu da je osećaju i svojom, kako bi glasali na lokalnim izborima.
Verovatno nikada nećemo saznati koliko ih je tačno stiglo na jednodnevni izlet u Beograd i da li su baš oni odlučili izborni rezultat, ali to više nije ni važno jer je formiran utisak da jesu.
A Beograđani su ljuti. Ne ljuti, besni su. I može se reći s razlogom, jer niko ne voli da mu gost, pa makar on bio rado viđen bliski rođak, odlučuje kako će da živi u svojoj kući.
A kada ste ljuti i u afektu, vi onda vadite “prljav veš” iz prošlosti, pa malo-malo na vestima o izborima i izbornim rezultatima naiđe komentar i podsećanje kada su onomad 1914. godine prekodrinski Srbi mobilisani u vojsku Austro-ugarske i u plavim uniformama se borili protiv braće s ove strane Drine.
Istina je da su i dezertirali, preplivavali Drinu, predavali se srpskoj vojsci… ali to sad više nije bitno. Pamti se ono ružno.
Kao što je i istina da je i pored svih Pančevaca koji su glasali u Jajincima, i svih ljudi iz Republike Srpske koji su glasali ko zna gde po Beogradu, i svih stotina ili bolje reći hiljada kilometara koje je “ProGlas” proputovao poslednjih mesec dana… istina je da je izlaznost u Beogradu ponovo bila manja nego u ostalim delovima Srbije.
Za to nisu krivi ni ljudi iz RS, ni ljudi iz Pančeva, niti iz bilo kog drugog mesta koji kao trgovački putnici idu od grada do grada da prodaju svoj glas.
U jednom vicu čovek neumorno moli boga da dobije sedmicu na lotou, pa kad je više i bogu dosadio bog mu reče: “Aman, čoveče, uplati više listić”.
I tako bez listića kreće borba s nekim ko je pokupio sve i ko na svojoj strani ima one koji kažu da ne žive u Srbiji, ali žive za Srbiju.
Možda je i to tačno, veruju da žive za Srbiju, ali Beograd je od Drine podalje, a pogled se na daljinu kvari i zamagljuje, pa ne vidimo baš kako stvari stoje na drugoj strani reke i šta onima preko reke treba.
I šta sada imamo? Imamo da se jedni brane optužbama na račun “elitizma iz kruga dvojke”, da drugi podsećaju na plave mundire iz 1914, imamo da je vlast proglasila pobedu, da opozicija traži da se izbori u Beogradu ponište, a da Branimir Nestorović (za sada) neće da bude “jezičak na vagi”, već samodovoljno poručuje – neću ni s jednima, ni drugima.
“Jedino nam fali neko od koga mogu da izgube i narod koji bi da glasa kao da je država njihova i kao da se ne bore protiv države, nego za nju. Takav narod nemamo i ne možemo ga naći”, zaključio je jedan poznanik sociolog.
Dok se takvi ne nađu, nastavljaju se prepirke po komentarima i viber grupama, optuživanje i prebacivanje, jer odgovornost je kao i istina – uvek tamo negde.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
