Više stotina životinja – napuštenih, vlasničkih, voljenih i nevoljenih, otrovano je na Severu Kosova unazad nekoliko godina. Ljubimaca Kosovske Mitrovice – onih sterilisanih, vakcinisanih i očišćenih od parazita, starih poznanika koje smo sretali, gotovo i da nema. Njihovu teritoriju okupirali su novi psi – nesterilisani, nevakcinisani. Oni koji su su se odlučili za nehumane metode kontrolisanja populacije, napravili su još veći problem. Ko truje pse?
Za psa se kaže da je njegov najbolji prijatelj. Godinama nakon rata, Kosovska Mitrovica je bila grad prijateljski nastrojen prema psima. Desetine pasa lutalica bi se obrelo u gradu na Ibru – spustili se iz obližnjih sela, ili jednostavno bivali izbačeni na asfalt iz okolnih krajeva, dovoženi čak i iz drugih gradova. Pronašli bi svoje mesto u delu ulice, ulaza, ali i u srcima mnogih Mitrovčana. Umesto pasa lutalica ubrzo bi postali naši zajednički ljubimci o kojima bi kvart brinuo, a neretko i čitav grad: deca i njihovi roditelji, prodavci, konobari, penzioneri…
Nije bilo gradskog ćoška a da nije bilo pitomog psa i njegove družine, čuvara teritorija.
Posebnu brigu o psima vodilo je i još uvek to čini volontersko udruženje Šapa. Uveli su višegodišnji redovan program vakcinacije, sterilizacije, i poveli svaku drugu brigu o njima – od čišćenja parazita, ishrane, postavljanja kućića i udomljavanja.
Saradnja se uskoro proširila i na veterinarsku kliniku „Mitro Vet“ u Južnoj Mitrovici, a dobrovoljne priloge su započeli da daju i građani. U vremenu koje obeležava izostanak međuetničkog poverenja i saradnje, briga o psima ujedinila je dve obale grada, makar za deo njegovih stanovnika.
Međutim, situacija započinje da se menja pre šest godina, kada su naočigled šokiranih građana, iza ponoći i rano letnje jutro osvanula tela ubijenih nesrećnih životnja na ulicama. Od hladnokrvnog ubijanja, u mesecima i godinama koje su usledile, prešlo se na trovanje.
Trovači su koristili su pesticide i insekticide prve kategorije otrovnostu. Otrov je bacan na javne površine, uglavnom na igrališta i u malobrojnim parkićima, pored ulaza, baš tamo gde su u harmoniji obitavali psi i igrala se deca.
Za ova krivična dela do sada niko nije odgovarao.
Egzekucija
Prvi slučaj masovnog ubijanja pasa iz vatrenog oružja u Kosovskoj Mitrovici desio se u junu 2017. godine, kada je iz pištolja ubijeno desetine pasa na više lokacija.
Ljubitelja životinja izašli su na ulice kako bi nesrećnim životinjama pružili pomoć i spasili one koji su još uvek bili živi.
Prema njihovim svedočenjima u to vreme, bili su prestrašeni: „Ubice žive među nama“, jednom od novinara ovog teksta rekla je tada devojka koja je te noći spašavala pse.
Kažu, i smrt rodi nešto novo. Dok su ranjene pse nosili u veterinarsku ambulantu, rodila se ideja – osnovano je Udruženje za zaštitu životinja „Šapa“ koje je naredne godine, u decembru i registrovano.
Vatrogasci koji požar gase volonterski
U pitanju je dobrovoljno okupljena grupa građana koja brine o napuštenim psima.
„Udruženje nema formalne članove, niti zaposlene, već funkcioniše kao platforma za samoorganizovanje građana, ljubitelja pasa koji žele da pomognu u razmenjivanju informacija“, kaže jedna od aktivistkinja Marijana Pantić – „duša i srce“ sistema, kako je opisuju građani.
Međutim, ovo udruženje radi mnogo više od onog što je bila njihova početna ideja.
Za šest godina zbrinuli su oko 1000 pasa kroz program sterilizacije i vakcinacije na celom severnom Kosovu; samo u Mitrovici oko 700.
„Zapravo to i nije naš posao. Mi bi trebalo bi da se bavimo edukacijom, podizanjem svesti, kreiranjem politika, pravnom zaštitom, a ne da idemo da sakupljanio životinje i da ih smeštamo. To radi lokalna samouprava. Oni su ti koji rade to i prema jednom i prema drugom zakonu (zakoni Srbije i Kosova). Lokalna samouprava se brine o napuštenim psima na svojoj teritoriji“, objašnjava Pantić.
Vlasnik čipovanih pasa na ulicama je grad, a samim tim je i odgovoran. Ipak, u gradu, u kojem je i pored dvostrukih administracija godinama o ovom problemu pre svega brinula grupa volontera, oni nisu nikada dobili širu podršku samih institucija.
Sa izuzetkom dva manja projekta za koja je sama Šapa bila nosilac, pored privatnih donacija i ličnog ulaganja, snalazili su se tako što su se informisali o projektima koji su se bavili zbrinjavanjem pasa sa ulica koje su drugi sprovodili – na Kosovu ili u regionu, i javljali se samonicijativno kako bi deo aktivnosti mogli da sprovedu i u svom gradu.
„Od početka radimo bez ikakve podrške donatora i samouprave. To je dosta umorilo ljude, jer radimo nešto što bi lokalna samoopurava trebalo da radi. Preuzeli smo na nas posao lokalne samouprave. Mi smo vatragasci koji rade dobrovoljno“, ukazuje dalje naša sagovornica.
I zaista, tokom se godina previše problema svalilo na njihova pleća – kompletna briga o uličnim psima. Građani im se svakodnevno obraćaju kao nadležnoj i jedinoj adresi, ili da reše njihov problem, ili da pomognu psu. Udruženje je pre svega malobrojno. U najboljim danima okupljali su 15-ak aktivnijih volontera, uz povremenu podršku građana i svetle primere dobrovoljnih donatora. To je dodatno pokretalo udruženje – svaki znak brige i ljubavi koji su građani pokazivali prema zajedničkim ljubimcima.
Ali kada je likvidacija pasa uzela maha, opao je i entuzijazam, pa je trenutno broj aktivnih volontera dvostruko opao. Gubitak svakog psa se doživljava posebno emotivno i predstavlja udarac za rad volontera u ovom udruženju.
„Svaki put se naš rad poništava ubistvima. Nije to sređivanje frizure psu, već briga o građanima. Taj pas bezopasan za građane, jer je socijalizovan, vakcinisan, nema parazite. Navikao je na čoveka. Gledamo da postanu deo zajednice. I svaki put kad takvog psa ubiješ, poništiš naše investicije i rad, i ugroziš bezbednost građana“, navodi Marijana.
Trovanje
Psi su vatrenim oružjem masovno odstreljivani i u martu 2019. godine, a potom i u julu 2021. godine.
Nakon što su mediji, pored same Šape, problem odstrela životinja izneli u javnost, prešlo se na ubijanje trovanjem.
Dugi niz godina ubijani su furadanom, izuzetno opasnim i ilegalnim karbofuranom, otrovom sa najvećom dozom toksičnosti za ljude. U međuvremenu je izolovan i otrov „Metomil“.
Na ovaj način do sada je, od kad Šapa vodi evidenciju, ubijeno preko 700 životinja.
Početkom marta ove godine usledilo je novo masovno trovanje pasa, koje je trajalo zaključno sa junom. Bio je to najveći pomor životinja u Mitrovici, od kojih su najveći deo činili čipovani psi.
Za samo par meseci u gradu na Ibru je prema podacima Udruženja za zaštitu životinja „Šapa“ stradalo više od 100 pasa i drugih životinja.
Tada je na ulicama grada primećen novi otrov – bezbojan, koji je proizvodio nešto drugačije simptome. Bio je to Metomil. Ono što se nije promenilo jeste činjenica da su psi njime ubijani, a životna sredina, ljudi i deca bivali ugroženi.
Sredinom leta trovanja životinja su bila sve ređa. Međutim, posle višemesečne pauze, po starom se nastavilo krajem oktobra. Poslednji zabeležen slučaj trovanja bio je 10. decembra.
Prema podacima Šape, od početka godine je otrovano oko 250 životina, od čega je petina spašena usled brze reakcije članova Udruženja. Ubijeno je više od 200 pasa, uključujući i 32 vlasnička.
U vreme pisanja ovog teksta ‘stalo’ sa masovnim trovanjem životinja, ali ne i sa pojedinačnim slučajevima.
Masovna trovanja dešavaju se uvek u periodu kada je na ulicama severnog dela Kosovske Mitrovice broj napuštenih pasa uvećan. Ljubitelji pasa se sada boje da bi se novo trovanje moglo ponovo uskoro dogoditi, posle perioda parenja.
Sterilizacija
Institucije se nisu bavile takozvanim humanim metodama kontrolisanja populacije, dok su se pojedinci odlučili za one nehumane.
Humana metoda koja je zakonom propisana je sterilizacija. Ovu metodu je Šapa primenjivala godinama unazad.
Programe sterilizacije pasa su sprovodili upravo kako se psi ne bi dalje razmnožavali i nekontrolisalo povećavali ovu populaciju u gradu.
Krenulo se 2018. i 2019. godine kada je Kosovska agencija za veterinu na nivou Kosova organizovala besplatnu sterilizaciju pasa. Tada je sterilisano i više od 200 pasa na teritoriji mitrovičke opštine.
U periodu 2021-2022 Opština Severna Mitrovica odobrila je Udruženju „Šapa“ dva projekta za sterilizaciju. U ovom periodu sterilisane su 54 napuštene životinje.
Samo Udruženje je takođe prikupljalo donacije od građana kako bi se svaki pas sa ulice u Severnoj Mitrovici sterilisao.
„Mitrovica je mala sredina, ali s obzirom na broj stanovnika, ima jako puno ljubitelja pasa. Ona ima sačuvanu urbanu kulturu donekle, uprkos broju pridošlica i ta urbana kultura nalaze da brineš o smeću i nezaštićenom biću, javnom dobru. Građani se odazivaju simboličnim prilozima, ali se odazivaju. To nam pokriva i dalje oko 10 do 15 posto naših troškova“, navodi dalje Pantić.
Druga aktivistkinja, takođe ključna u udruženju, Jelena Ilić, priseća se perioda kada nisu morali da objavljuju pozive za pomoć za dobrovoljne priloge preko stranice Šapa koju aktivno vode na Fejsbuku i Instagramu.
„Mi imamo građane, koji su svakog meseca znali da odvoje novac za sterilizaciju, makar za po jednog psa, ili prijatelje, ili samo dobre ljude koji se jave i kažu da mogu da doniraju tog meseca za zbrinjavanje dva ili tri psa. Neki su to višestruko radili. Mi i sami učestvujemo. Sigurno smo sveukupno veterinarski zbrinuli oko 1000 pasa na Severu za ovih nekoliko godina,“ i Ilić potvrđuje naše podatke.
Sa ovim procesom se nastavilo i u 2023. godini. Uruženje je uspostavilo saradnju sa švajcarskom fondacijom StrayCoCo koja im je odobrila čak 100 besplatnih sterilizacija.
Fondacija StrayCoCo je usled masovnog trovanja, u jednom trenutku odlučila da obustavi program sterilizacije. Ipak, nakon što su trovanja bivala sve ređa, a ulice zauzeli novi psi, ova fondacija je pristala da nastavi sa podrškom programu sterilizacije pasa u Severnoj Mitrovici.
Program se trenutno sprovodi, te je do sada, od ukupno 100 predviđenih, sterilisano između 60 i 70 pasa.
Prekoobalska saradnja
Sve sterilizacije pasa, ali i spašavanje onih otrovanih, vrše se u južnom delu Mitrovice, jer na Severu nema veterinara koji sprovodi ove zahvate.
Udruženje „Šapa“ već godinama uspešno sarađuju sa mladim veterinarom Ljabinotom Osmanijem (Labinot Osmani), koji je i posebno specijalizirao brigu o štencima i psima.
Ovaj mladi veterinar, koji se školovao na više univerziteta u inostranstvu, vlasnik je klinike „Mitro Vet“ u Južnoj Mitrovici.
Besplatna sterilizacija za vlasničke pse
Osmani takođe sprovodi program sterilizacije vlasničkih pasa u severnom delu Mitrovice za one građane koji bi želeli da sterilišu svoje ljubimce, ali nisu u mogućnosti da to plate.
Projekat finansira organizacija StrayCoCo za koju navodi da je najaktivnija na Kosovu, kako u pogledu sterilizacije pasa, tako i drugih aktivnosti s ciljem podizanja svesti i pružanja bolje zaštite životinjama.
„Zajedno smo realizovali projekte u Srbici, Đakovici, Vučitrnu…. Nadamo se da ćemo u bliskoj budućnosti imati saradnju i sa opštinom Severna Mitrovica i početi da radimo na održivom rešenju“, kazao je za KoSSev Osmani.
Ovaj veterinar poručuje vlasnicima da treba da veruju struci i nauci, te sterilišu svoje ljubimce.
„Na taj način čuvate njihovo zdravlje, olakšavate im život, nemate neželjene mladunce, nema napuštanja, nema napuštenih pasa na ulici… Dakle, budite odgovorni prema svom ljubimcu i društvu“, poručuje ovaj veterinar.
Vlasnici pasa koji su zainteresovani za sterilizaciju, tj. kastraciju, mogu da se jave ovom veterinaru na broj telefona +383 49 818 202 ili na Fejsbuk stranici „Mitro Vet“
U prethodne 3-4 godine, u sklopu projekata Šape, kao i drugih organizacija u kojima je učestvovalo ovo Udruženje, Osmani je izvršio kastraciju i sterilizaciju ukupno 500 pasa.
„Nažalost, većina ovih pasa koji su trebalo da nastave život u zajednici i budu zbrinuti su otrovani ili ubijeni na druge načine“, kaže Osmani za KoSSev.
On takođe ukazuje na problem koji predstavlja to što napuštenu teritoriju zauzmuju novi psi koji nisu sterilisani ili vakcinisani.
„Na ovaj način poništeni su napori svih nas. Uložili smo vreme, novac i energiju u ove pse kako bismo postepeno rešili problem, ali ima pojedinaca koji to ne razumeju i koji su sve to upropastili. U svakom slučaju, nastavićemo jer je to jedini održiv način. Sve ostalo je greška i neće imati efekta“, dodaje Osmani.
Nije to jedini posao ovog veterinara kada je u pitanju zbrinjavanje pasa na Severu.
Samo u 2023. godini imao je više od 100 hitnih intervencija usled trovanja pasa koji su u njegovu ambulantu donosili aktivisti Šape i vlasnici kućnih ljubimaca.
„Uspeli smo da spasemo sve one koji su dovedeni na vreme, ali mnoge nismo uspeli da spasemo jer otrov veoma brzo reaguje. Ovo su zaista užasna iskustva i za životinje i za ljude koji pokušavaju da ih spasu. To je borba za život gde je svaki minut bitan. Moramo veoma brzo da reagujemo i upotrebimo svu našu stručnost i dostupne lekove da spasemo život otrovanom psu“, navodi Osmani.
Neretko je prva i jedina adresa kojoj se aktivisti i volonteri Šape obraćaju za hitnu pomoć usred noći. Predano i tada se odaziva da zbrine otrovane životinje, kojima često i sam u klinici pruža kasnije utočište.
„Životinje su u agoniji i ogromno pate od dejstva otrova. Čak i kada uspemo da ih spasemo, potrebno je mnogo vremena da se oporave od posledica. Veoma je stresno i emocionalno/fizički iscrpljujuće, posebno za aktiviste za zaštitu životinja koji nisu profesionalci. Pozive dobijamo u bilo koje doba dana, a najčešće usred noći, pa sam u mnogim slučajevima morao da otvorim ambulantu posle ponoći da pomognem otrovanim psima“, svedoči za KoSSev
Govoreći o otrovima koji se koriste za trovanje pasa, Osmani navodi da je reč o jakim pesticidima i insekticidima koji su toksični za ljude, stoku, kućne ljubimce i divlje životinje.
„Dakle, ovo su smrtonosni otrovi za sva živa bića i veoma štetni po životnu sredinu“, poručuje.
Objašnjava da sve zavisi od upotrebljene količine, ali i da smatra da ljudi koji koriste otrov za ubijanje životinja nisu stručnjaci, jer koriste ogromne količine.
„Simptome koje smo videli kod otrovanih pasa su ekstremni“, dodaje ovaj veterinar.
Šta je sa prijavljenim slučajevima trovanja?
Ko truje pase? – drugo je ključno pitanje, pored tuge i očaja koji pogađa građane i njihove ljubimce.
Udruženje Šapa godinama unazad svaki slučaj ubijanja pasa prijavljuje Kosovskoj policiji. Međutim, do danas izostaje epilog, uprkos i potpunoj promeni strukture i sastava ove bezbednosne institucije.
„Svi slučajevi su prijavljeni policiji, ali nemamo nikakve povratne informacije od njih – dokle se stiglo sa istragom, da li je i šta urađeno, da li je tužilaštvo preuzelo slučajeve. Imamo utisak da se institucije ne bave i da nisu zainteresovane da se bave tim problemom. Više ne znamo kome da se obratimo“, navode iz Udruženja.
KP u ovoj godini otvorila tri slučaja, prebacuju odgovornost na tužilaštvo
Da nema epiloga, potvrdili su za KoSSev u samoj Kosovskoj policiji, koja se mesecima hvali rezultatima u svom radu.
Oni za naš portal kažu da su „svoj deo posla završili“, a da sada sve zavisi od tužilaštva i suda.
Policija je ove godineu Severnoj Mitrovici otvorila samo tri slučaja trovanja pasa koji su registrovani u martu, aprilu i maju.
Ovaj zločin klasifikuju kao „Zagađenje prehrambenih proizvoda namenjenih ljudima ili životinjama“. Na početku su iste vodili protiv N. N. lica jer nisu identifikovali osumnjičene.
To se, međutim, promenilo maja meseca ove godine, odnosno nakon serije masovnog trovanja pasa.
Kasno uveče 25. maja, novinar KoSSev portala zatekao je na mitrovičkom šetalištu četiri psa bez znakova života, policijske službenike, ali i građane koji su nam tada kazali da su videli dve osobe koje su psima bacale viršle sa otrovom.
Na društvenim mrežama u međuvremenu je objavljen i snimak sa nadzornih kamera uz navode da je reč o osobama koje su bacale otrov.
Ovaj snimak uočila je i Kosovska policija, koja je tada i otvorila istragu.
„Građani sarađuju sa policijom, prijavili su nam da su videli dva lica koja su nosila neku kesu, nešto njima sumnjivo, bacili su to na zemlju, gde su i pronađeni uginuli psi“, naveli su tada iz KP.
Kosovska policija je potom identifikovala jednog od dvojice muškaraca koji se vide na snimku.
Reč je o osobi koja ima policijski dosije, odnosno koja se tereti za više drugih krivičnih dela, ali po prvi put za trovanje pasa, navode iz KP.
Ovaj muškarac je, međutim, tokom ispitivanja negirao optužbe o trovanju životinja, dok ujedno nije hteo da otkrije ime druge osobe.
Iako posle višegodišnje serije trovanja Kosovska policija po prvi put ima zvanično osumnjičenog, nedostaju, kažu, „jasni dokazi“.
„Taj materijal nije pronađen kod njega, samo je viđen kako prolazi tu, ali on ništa nije priznao“, dodaju iz KP.
Ipak, predmet protiv ovog muškarca je u avgustu prosleđen tužilaštvu. Terete ga za sva tri slučaja, odnosno ono što je bilo deo masovnog trovanja u martu, aprilu i maju.
Ova osoba se konkretno tereti za krivično delo „zagađenje prehrambenih proizvoda namenjenih ljudima ili životinjama“, u skladu sa članom 265 Krivičnog zakonika Kosova.
Ovim članom predviđena je kazna zatvora i do tri godine, ukoliko neko koristi materiju kojom zagadi prehrambene proizvode i prouzrokuje smrt većeg broja životina.
„U predmetima stoji izjava tog čoveka, u njemu su slike sa mesta događaja, kao i video snimak sa nadzorne kamere“, navode iz KP.
U sklopu ove dokumentacije nalazi se i analiza uzorka koja potvrđuje trovanje.
Iz policije navode da je reč o analizi koja je rađena u Srbiji, a koju je, kako navode iz KP, poslala organizacija za zaštitu životinja. Ipak, pitanje je da li će tužilaštvo uvažiti ovaj dokument zbog uzajamnog nepriznavanja dva sistema.
„Tužilaštvo nije izdalo nalog za prikupljanje ovih analiza, odnosno veštačenje u drugoj državi. Na Kosovu nema tog Instituta koji bi to mogao da uradi, ali u svakom slučaju, tužilaštvo ima ovu analizu, te zavisi od njih da li će da je upotrebi za istragu. Mi nismo hteli da izbacimo ovu analizu“, rečeno nam je iz policije.
Podsetimo, Udruženje Šapa saopštilo je da je izvršilo toksikološko-hemijsku analizu uzroka 3. maja u Zavodu za sudsku medicinu u Nišu, a da su uzorak poslali 27. aprila. Naveli su da je potvrđeno prisustvo karabamatnog insekticida metomila, odnosno da je reč o vrlo opasnom otrovu, usled kog je uginuo jedan od pasa.
Iz KP su podcrtali da ostatak posla u vezi sa rešavanjem ovih predmeta zavisi od tužilaštva i suda.
„Policija niti ima pravo, niti može da se meša u rad tužilaštva. Mi se uključujemo jedino ukoliko tužilaštvo traži dodatne informacije. Nismo ništa dobili od njih“, poručuju nam iz Kosovske policije.
Na pitanje o slučajevima trovanja pasa koji su prijavljivani u prethodnim godinama, iz Kosovske policije navode za KoSSev da je procedura i tada bila ista.
„Otvara se slučaj, kompletira, nosi u tužilaštvo, i tu se naš deo posla završava“, rečeno nam je.
Šta je Osnovno tužilaštvo u Mitrovici preduzelo u vezi sa ovim slučajevima, nismo uspeli da saznamo do objavljivanja teksta.
Upit o tome u kojoj se fazi nalaze slučajevi koji su prijavljeni ove, ali i prethodnih godina, uključujući i poslednji, ostali su bez odgovora. Iz ovog tužiaštva su još marta meseca potvrdili za KoSSev da je pokrenuta istraga u vezi sa tadašnjim trovanjima.
Pitanja bez odgovora
KoSSev portal se upitom za informacije oko rešavanja problema problema napuštenih pasa, kao i trovanja životinja, obratio kancelariji gradonačelnika Severne Mitrovice u kosovskom sistemu, kao i Privremenom organu opštine Kosovska Mitrovica – pri srpskom sistemu.
Iako iz različitih sistema, slično im je to što i jedni i drugi nisu odgovorili na naša pitanja.
Upitali smo ih da li su i šta su konkretno preuzeli, da li imaju plan za rešavanje problema trovanja i većeg broja napuštenih pasa, sa kim sarađaju.
Predsednik Privremenog organa, Ivan Zaporožac se javio na naš poziv, toliko da bi nam rekao da „trenutno ne može da priča“.
Upitali smo ga – „možemo li da Vam pošaljemo poruku“. Iako potvrdno odgovorivši, odgovor nam nikada nije stigao.
Imejlom smo se obratili i Privremenom organu kojim rukovodi Zaporožac, ali je i u ovom slučaju izostao odgovor.
Na upit KoSSev portala nije odgovorio ni savetnik gradonačelnika Severne Mitrovice, Visar Silja (Visar Syla) koji nam je davao izjave do sada u vezi sa drugim pitanjima.
Ne treba nam propagandni materijal već rad na terenu
I dok izostaje zvaničan odgovor, za KoSSev su nezvanično govorili službenici opštine Severna Mitrovica.
Kažu nam da ova lokalna samouprava nema posebnog inspektora, odnosno direkciju koja bi se bavila problemom napuštenih i otrovanih životinja.
Smatraju da opština nije puno učinila kako bi se rešili ovi problemi, navodeći ipak da je jedna od aktivnosti koja je preduzeta – postavljanje javne rasvete, odnosno osvetljenje pojedinih javnih površina.
Sa druge strane, poručuju nam da je za ova pitanja nadležna Agencija za hranu i veterinu, koja ima regionalnu kancelariju u južnom delu Kosovske Mitrovice.
Opštinski službenici nam kažu i da su razgovarali sa predstavnicima ove agencije kako bi se uključili u rešavanje problema trovanje pasa. Međutim, dodaju, iz ove agencije su im samo ponudili letke i propagandni materijal koji bi se delio ljudima s ciljem podizanja svesti.
„Nama to ne treba, nama treba da izađete na teren i vršite analize“, kaže nam nezvanično jedan od opštinskih službenika.
On ujedno apeluje na građane da opštini prijave sve slučajeve trovanje pasa i sa njima podele bilo koju informaciju o licima koja to čine.
„Neko mora biti kažnjen, kada bude bio kažnjen, onda to više neće da radi“, smatra ovaj službenik.
KoSSev portal se u vezi sa pitanjem pasa lutalica i trovanjem pasa obratio Agenciji za hranu i veterinu, sa upitom o tome šta su preduzeli, da li su izlazili na teren, da li imaju razrađen plan i sarađuju sa drugim institucijama.
Međutim, i ovaj upit je ostao bez odgovora.
3,000 evra opredeljeno za Šapu, ali ne i isplaćeno
Odbornik Skupštine Opštine Severna Mitrovica, Skender Sadiku, kaže za KoSSev da nema saznanja o tome da li je gradonačelnik, odnosno izvršna opštinska vlast, preduzela išta u vezi sa problemom trovanja pasa.
Sa druge strane, podseća na to da je zakonodavna vlast, odnosno lokalna skupština, još ranije ove godine odobrila finansijsku pomoć za Udruženje „Šapa“, upravo zbog troškova i aktivnosti koje su preduzeli s ciljem spašavanja otrovanih životinja.
Odbornici su još letos odobrili iznos od 3.000 evra, a potom odluku prosledili kosovskom Ministarstvu administracije i lokalne samouprave.
Ovaj novac, međutim, još uvek nije isplaćen, za šta je zadužena izvršna vlast.
Komentarišući odluku skupštine o finansijskoj pomoći, iz Udruženja Šapa potvrdili su nam da im novac još uvek nije uplaćen, zbog birokratskih procedura, ali ipak navode da bi, prema njihovim saznanjima, to trebalo da bude učinjeno januara meseca sledeće godine.
Sadiku, koji se aktivno zalagao za rešavanje problema trovanja i velikog broja napuštenih pasa u gradu, te čak i učestvovao na jednom od protesta Šape, kaže za KoSSev da radi na tome da se ovom udruženju finansijski pomaže i u narednom periodu.
„Lobiraću da im se pomogne, jer rade dobar posao, a slabo im se pomaže“, kazao nam je.
Radi se na projektu izgradnje regionalnog azila
Sadiku ujedno lobira da se napravi regionalni azil za zbrinjavanje pasa.
„Uzeo sam po zadatku, kao volonter, a i skupština mi je dala zadatak. Moguće je da ćemo od januara da osnujemo neformalne komitete. Postoji ideja unutar vlade Kosova, rađena je strategija da se nađe rešenje za pse… Radi se na projektu za azil na Severu Kosova. U kontaktu sam sa udruženjem „Šapa“, kazao je Sadiku.
Ujedno kaže da postoji ideja da se oformi veterinarska ambulanta u severnom delu Kosovske Mitrovice, upravo zbog toga što u gradu nema veterinara.
„Planira se da se sastavi mobilna ekipa tehničara da se pomaže ljudima“, dodao je Sadiku.
Začarani krug
I dok pojedine institucije planiraju, druge ćute, treće ostavljaju predmete u svojim fiokama, Udruženje Šapa realizuje novi ciklus sterilizacije.
Kada se psi sterilišu i vakcinišu, oni se vraćaju u svoja staništa u gradu. Time se ujedno štiti grad od dolaska novih pasa koji bi u suprotnom zauzeli teritoriju.
Međutim, odlazeća godina je ‘najbolji primer’ kako rešenje pasa lutalica u gradu nije ni na pomolu.
Četvoromesečeno sistematsko trovanje životinja – mart, april, maj, jun, te nova serija trovanja od oktobra, samo je pojačalo problem i priliv novih stanovnika.
Na ulicama Kosovske Mitrovice raste broj novih pasa i to baš onih nesterilisanih, nevakcinisanih, neočišćenih od parazita. Traže svoj čopor i čoveka, a ljudi sada sve više zaziru i plaše se novih životinja u gradu.
U Šapi osećaju umor. „U jednom trenutku su skoro svi psi u gradu bili sterilisani, ostalo je možda nekih 20 koji nisu. I kada smo konačno došli do toga, onda su ubijeni svi ti psi koji su bili sterilisani, vakcinisani, očišćeni od parazita. Sada je ostalo svega pet-šest koji su i dalje živi“, kažu nam volonteri Šape.
Marijana Pantić i Jelena Ilić ipak veruju u svoje udruženje.
„Potreban je samo mali pomak da se ljudi ohrabre! Kada je uspešna priča, svi se uključuju, a kada postane teško onda odustaju. Nama je svima potreban mali uspeh“, kažu nam.
Ostaje da se vidi da li će institucije preduzeti nešto konkretno ili će ih u rešavanju ovog problema preteći baš ona N. N. i druga lica koja se radije opredeljuju za isprobanu nehumanu metodu – trovanje pasa.
Gari, Zorka, Beli, Grej, Lajavica, Žućko, Lajavicin sin, Šar đevojka, Skakavica, Mandić, Crni, Jelenka, Žućo, Mama, Crnac, Mladen, Zlata, Bleki, Mali, Crnka, Malena, Tedi, Deda Novica, Maša, Veseli, Dona, Dukata, Ćera, Crnkica…samo su neki od gradskih ljubimaca koji su verovali onima koji su ih ubili.
Kažu ko ubije čovekovog najboljeg prijatelja, mogao bi i njega.
Autori: Ivan Mitić i Tatjana Lazarević
Ovaj tekst nastao je u okviru inicijative koja jača međukulturnu saradnju između Kosova i Srbije, a koju finansira Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala KoSSev i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, niti drugih saradnika na projektu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
