Ne smemo sada na pola puta stati niti pokleknuti. Pogotovo ne smemo ni pomisliti, a kamoli zakoračiti unazad, u ponovni ponor institucija tzv. nez. Kosova, smatra glavni poverenik „Pokreta za odbranu Kosova i Metohije“, Nebojša Jović. Dodaje da je nakon, kako on vidi, „odličnog poteza“ napuštanja kosovskih institucija nastala pat pozicija i zavladao tajac, ali da je istovremeno, kako kaže, to mogao biti prvi korak vraćanja Srbije, institucija i njenih zakona. Predlaže da Skupština Srbije raspiše lokalne izbore na Kosovu, a da Privremeni organ bude jedini organ na Severu.
Jović se nada da je potez izlaska Srba iz kosovskih institucija – nepovratan, premda naglašava da je nakon njega zavladao tajac:
„Nit’ se ide na vraćanje pogašenih srpskih institucija niti (za sada) na ponovno vraćanje u kosovske“.
Kolektivni izlazak Srba iz kosovskih institucija, kako smatra Jović, najbezbolniji je i najefikasniji put vraćanja „jedne legalne države na KiM – Srbije, i njenih institucija“, još od 3. novembra 2013. godine.
Dodaje da se do pre par dana, politika Srbije zasnivala na „zastrašivanju pričom o dve krajnosti“ – ili da se uđe u „rat sa NATO i Albancima“, ili da se polako Srbi utapaju u nezavisno Kosovo.
„A treći put, kako već rekoh, najbezbolnije ali i najefikasnije ‘oružje’ koje naša država i diplomatija imaju, upravo je napuštanje institucija nez. Kosova, ali isto tako i povlačenje iz dubokog antisrpskog briselskog sporazuma!“
Kaže da punih 10 godina na lokalu i gotovo 22 godine na državnom nivou u pregovorima o KiM, Srbija nije imala ni „senku ofanzivne politike i diplomatije“, već je pritisnuta „suludim i neprihvatljivim“ predlozima i zahtevima Zapada i Albanaca.
„Dovedeni smo u poziciju ili stalnog odbijanja (gde bismo bili žigosani kao tvrdoglavi i nekooperativni) ili suicidnog prihvatanja svega štetnog po naš državni i nacionalni interes!“, poručuje Jović.
Naglašava da je umesto toga, Srbija ofanzivnim pristupom trebalo da zatraži: vraćanje predviđenog broja (do 999) policijskog i vojnog osoblja na KiM, vraćanje barem 2/3 Srba proteranih nakon 1999, ispunjavanje „standarda“ pa tek onda pristupanje razgovoru o statusu (naravno, u skladu sa rez.1244) i nemogućnost razgovora o statusu teritorije dokle god se ona nalazi u stanju počinjenog „zločina etničkog čićšenja“, odnosno dok se to stanje ne otkloni.
Sa napuštanjem kosovskih institucija, smatra on, Srbija je u poziciji „značajno resetovanih okolnosti“, te da „može i mora“ postaviti temelj budućih pregovora i to najpre, kako ističe, na polju poštovanja Rezolucije 1244 UN – koja još uvek postoji, ali i na polju činjeničnog stanja.
„A činjenice, koliko god Albanci i zapad na pravno nepostojećoj stvarnosti insistirali, govore da – Kosovo nije država, da ono nema svoju stolicu u UN. A ako toga nema, onda nema ni države, a kada nema države, onda nema ni Ustava, policije, vojske i niti jedne tzv. institucije njene. Barem ne legalne. I to je realnost“, smatra Jović.
Dodaje da se Zapadu treba poručiti da je Srbija više od 10 godina bila više nego kooperativni, da je verovala i SAD i EU i prihvatili pregovore, ali da se sva njihova aktivnost, ističe on, neretko svodila na „bezobrazno otvorenu naklonost albanskoj i srbofobnu nenaklonost srpskoj strani“.
„Stoga, ne možemo više, niti imamo prava da nastavimo politiku sopstvenog nestajanja. Ni političkog ni teritorijalnog ni nacionalnog“, poručuje.
Predlaže da bi Skupština Srbije morala odmah da krene sa pripremom raspisivanja lokalnih izbora na KiM, a da do tada „Privremeni organ“ zaživi u svom punom kapacitetu Opštine, i kao jedini takav organ na Severu – bez Opštine Severna Mitrovica.
Zatim, smatra da treba da se aktivira i Sud, sa svim penzionisanim radnicima koji su do sada radili u kosovskom sudu, a da policija bude sastavljena od srpskih i UN policajaca.
„Jednom rečju, uspostaviti odnos i okolnosti kakve su bile do proglašenja nelegalne države Kosovo“, dodaje.
Stoga, naglašava da bi eventualni povratak Srba u kosovske institucije bio ravan „političkom i egzistencijalnom suicidu“.
„Jer ova borba se ne može dobiti soliranjem niti favorizovanjem bilo koga, kako na vrhu države tako i na lokalu, već se ona može dobiti samo zajedničkim zalaganjem svih, razumom, trezvenošću i nepokolebljivim rodoljubljem“, ističe Jović.
Poručuje da bi na eventualno pitanje – „Kako će zapad i Albanci reagovati i da li će se složiti sa nama“ odgovor trebao da glasi – „Ne treba zapad i Albanci da se slože sa nama, već sa činjenicama, međunarodnim pravom, postojećom rezolucijom i pravdom“.
„Budemo li se danas pitali šta će reći zapad, budemo li poklekli pred njihovim pretnjama, koliko sutra ćemo se susresti sa identičnim pitanjem povodom novih zahteva o davanju statusa republike – Vojvodini, pokrajine – Raškoj oblasti i specijalnog statusa – Preševu i Bujanovcu“, kaže Jović.
Upravo zato, poručuje, Srbi ne smeju sada na pola puta stati.
„Pogotovo ne smemo ni pomislititi, a kamoli zakoračiti unazad, u ponovni ponor institucija tzv. nez. Kosova. Ovu šansu ne smemo propustiti, niti čekati novih 10 godina da nam se ista ukaže, već moramo reagovati odgovorno, odlučno i odmah!“, zaključio je on.
O reakcijama ostalih srpskih političkih subjekata, čitajte u:
I Novi DSS KiM pozvao članove i simpatizere na bojkot izbora na Severu
O najnovijoj krizi na Severu informišite se na našim tematskim stranicama Napuštanje institucija i Tablice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
