Još jedna prepreka na putu povratka: Ne tajnim spiskovima i optužnicama

U prošlonedeljnom susretu sa raseljenim Srbima u Kraljevu pozvao ih je da glasaju za Srpsku listu. Ipak, od dva sata razgovora, manje od deset minuta su, tvrdi, razgovarali o lokalnim izborima na Kosovu i to na zahtev samih raseljenih. "Tu nema zloupotrebe. Kao član Srpske liste, normalno je da ja njih pozovem da glasaju za Srpsku listu pošto čvrsto verujem da ona sprovodi najispravniju moguću politiku. Srpska ima svuda najbolje kandidate. Idem da razgovaram. Nikog ne limitiram i ne ograničavam koje će pitanje da mi postavi. Ako hoće da me pitaju oko Srpske, izbora – razgovaraćemo oko izbora, ako hoće da me pitaju oko povratka, razgovaraćemo oko povratka" – u nešto dužem razgovoru od deset minuta u Čaglavici rekao je novi ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić. U vladu Ramuša Haradinaja ušao je, ipak, kao 'stari' ministar. Sa iskustvom trećeg mandata, oprezno ocenjuje da je još uvek prerano da daje ocene. Ipak, priznaje da se oseća "drugačija klima" u odnosu prema Srbima i to pozitivna. Dok je ranije "bilo vrlo teško doći i razgovarati o temama koji se tiču Srba", srpskim ministrima je to sada omogućeno na zahtev i poziv. "Uvek su otvorena vrata i uvek je sve otvoreno i transparentno," priznaje Jevtić. Iako svedoči da kada obilazi teren i susreće se sa mukom povratnika – nema pravo da razmišlja ni na koji način drugačije nego šta može da učini da ljudi žive bolje jer oni neće imati koristi od "teških reči i patriotskih govora", izbegao je da direktno odgovori na pitanje da li bi njemu i svim ostalim srpskim članovima u Haradinajevoj vladi bilo lakše da iz Beograda istovremeno i dalje ne stižu teške optužbe na račun kosovskog premijera kao ratnog zločinca. Nasuprot tome Jevtić tvrdi da su im upravo Vučićevo i Đurićevo "razumevanje" – "olakšali posao". Jevtić sa javnošću komunicira drugačije u odnosu na svoje kolege u Srpskoj listi. Dostupan je javnosti, ne selektuje pitanja i novinare, kako je i sam rekao. Svoje kolege ne kritikuje u javnosti, već naglašava da je upravo različitost dobrodošla u Srpskoj listi. Sa njim smo pre svega razgovarali o povratku i slučaju Bogdana Mitrovića kome je nedavno, kako i sam Jevtić priznaje da je bio negativno iznenađen, produžen pritvor za dva meseca. Pitanje Mitrovića je pitanje povratka. 

Bogdanu Mitroviću produžen je pritvor za dva meseca. Da li ste očekivali ovu odluku? Gde se sada nalazi Bogan Mitrović?

Bogdan Mitrović se nalazi u Podujevu. Tu odluku Osnovnog suda u Prištini nisam očekivao usled svih informacija koje sam dobijao u vezi sa ovim slučajem. Trudio sam se da o tome ne govorim javno da ne bih, kao neko ko je i zvaničnik vlade – slučaju dao političku konotaciju. Sa druge strane, dobio sam uveravanja da za Bogdana Mitrovića ne postoji dovoljno dokaza da je učinio bilo koji ratni zločin, i drugo – da će samom tom činjenicom on biti uskoro pušten iz pritvora ili da svoju nevinost dokaže sa slobode. Sam sám bio negativno iznenađen sa odlukom suda u Prizrenu da mu se produži pritvor i zbog toga sam oštro reagovao u javnosti, ali i na sastancima koje ovih dana imam i sa predstavnicima međunarodne zajednice, ali i sa kolegama u vladi. Ja nisam niti sud da odlučujem o tome, ali kao neko ko se dugo bavi pitanjem povratka i ko poznaje Bogdana Mitrovića i celu situaciju oko Mušutišta, uveren sam da je napravljena velika greška i šteta i samom Bogdanu Mitroviću, ali i čitavom procesu povratka.

Problem Bogdana Mitrovića je problem povratka

"Još jednom ponavljam: Ne želim ovom slučaju da dam političku konotaciju. Ovo nije samo problem samog Bogdana Mitrovića, ovo je problem koji šalje jednu veoma lošu poruku kada govorimo o povratku. Neko ko je uzurpator imovine, sada onom kome je uzurpirana imovina, uzurpira i slobodu. U tom smislu je to posebno loša poruka, jer to daje za pravo svima da se na isti način ponašaju. Svako ko pokuša da se vrati na svoje ognjište se može suočiti sa takvim problemom. To moramo da sprečimo."

Hajde da objasnimo čitaocima – šta se u stvari dogodilo Bogdanu Mitroviću?

Čuli ste i sami izjavu kosovskog tužioca koji je i sam rekao da ne postoji dovoljno dokaza za slučaj Bogdana Mitrovića. Bogdan Mitrović je član Radne grupe za povratak koji je zajedno sa Ministarstvom za zajednice i povratak radio godinama unazad na stvaranju uslova i klime potrebnih za povratak porodica u selu Mušutište. I pored svega toga, njega je Albanac prijavio da je počinio ratne zločine i to neko ko je uzurpirao njegovu imovinu. Ne zaboravimo ni ono što se desilo prošle godine. Kada smo zajedno sa raseljenima krenuli da obeležimo slavu 28. avgusta u selu Mušutište, bili smo sprečeni.

Bio je bilbord…

…Tako je. Imali smo bilbord sa imenima članova svih deset porodica koji su trebalo da se vrate, a predstavljeni su da su navodno počinili ratne zločine. Tada je neko došao na ideju da je to odličan način da se spreči povratak tih porodica. Dakle, mi imamo ovde problem veći od samog slučaja Bogdana Mitrovića, ono što se naziva – još jedna prepreka na putu povratka. To je nešto sa čime se Ministarstvo za zajednice i povratak oštro suprotstavlja i to se mora sprečiti sada kako se problem ne bi proširio.

Šta ćete da uradite?

Na sastanku koji ću imati sa ministrima pravde i policije zatražiću konkretne mere i predloge, ali i da se prestane sa nečim što se nazivaju tajni spiskovi i tajne optužnice. Hoću da govorim na zvaničan način. O ovome sam do sada govorio na sastancima – i sa ambasadorima i sa koalicionim partnerima u vladi. Sve ovo mora da bude rešeno na institucionalan način. Sve drugačije, uključujući i usmena obećanja, ne pomaže.

Da se vratimo na slučaj bilborda od prošle godine. I tada, kao i ranijih puta, imali smo mučnu situaciju da se prilikom pokušaja obeležavanja običnih crkvenih praznika i obilaska, pojave konkretna imena pojedinaca kao žigosanih navodnih vinovnika ratnih zločina. Da li je onda kada je u Mušutištu istaknut bilbord, bilo ko od srpskih zvaničnika u kosovskoj vladi, ili bilo ko drugi, uključujući i Vaše ministarstvo, pokrenuo zvaničnu proceduru o utvrđivanje onog što se dogodilo, prijavio slučaj bilbord?

Naravno, prijavili smo i bilbord i tražili smo i da se dostavi zvanična informacija o tome da li je neko od ljudi koji su se našli na tom spisku, prijavljen za bilo kakav ratni zločin. Dobili smo informaciju da nije niko. Zbog javnosti moramo da kažemo sledeće: Svi problemi u Mušutištu nastali su onda kada smo konkretizovali povratak pretprošle godine. Mi nismo imali problem posete, obeležavanja slava, crkvenih praznika. A kada smo obišli ruševine manastira Mušutište, podsetiću na to da je kraj puta, tog jutra, bila postavljena bomba. Tada su svi problemi počeli.

Vi ste, dakle, još 2015. prijavljivali ove slučajeve?

Da. Od tadašnjeg premijera Mustafe sam lično zatražio da odemo u Mušutište zajedno. Ja sam o tome govorio vrlo jasno na sednicama vlade. Postoje transkripti. Vrlo jasno smo tražili da se to pitanje reši institucionalno. Međutim, uvek smo nailazili na deklarativnu podršku, nikad na konkretno rešenje – institucionalnu podršku u smislu zakona, odluka.

Postaviću Vam osetljivo pitanje. Da li ste upoznati sa navodnom istragom EULEX-a da u Mušutištu postoji navodna masovna grobnica u kojoj je moguće da su navodno sakriveni ostaci srpskih žrtava i da bi to mogao da bude takođe mogući razlog protivljenja povratku?

Da, mi smo sa tim bili upoznati, jer je to bio deo procesa povratka. Kada je u jednom trenutku trebalo da započnemo sa izgradnjom kuća, rečeno nam je da to ne možemo da učinimo dok se ne istraži moguća lokacija, pa smo nakon toga dobili informacijiu da ne postoji dovoljno dokaza da se na toj lokaciji nalazi navodna masovna grobnica. Bili smo u stalnoj komunikaciji sa svim relevatnim faktorima i institucijama kako bismo sva ova pitanja rešavali odmah – od lokalne samouprave, lokalne zajednice Albanaca u Mušutištu, lidera sela, do UNHCR, EULEX-a. Međuministarska komisija za povratak, na čijem čelu sam bio, raspravljala je o ovome, odobravala mere. Mi ovde imamo problem implementacije zakona i odluka. Generalno, nije postojalo dovoljno volje zvaničnika i institucija da urade svoj deo posla. Ministarstvo za zajednice i povratak niti je pravosuđe, niti je policija, niti se bavi istragama, niti može da utiče na takve stvari. Mi ukazujemo na probleme, ali ako se ostale institucije ne uključe u svoj deo posla, mi ćemo i dalje lutati kada je o povratku reč. Ali, ono što poručujem jeste da mi nećemo odustati. To nije poruka moja, već Srba iz Mušutišta.

Bili ste ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi u više mandata, odnosno vlada. Po čemu je ova vlada specifičnija i drugačija u odnosu na prošle? Imate li lični utisak o tome?

Prvo, kada govorimo o povratku, dokle god se u javnosti stvara utisak da jedno ministarstvo treba da radi po ovom pitanju, bićemo u problemu da rešavamo pitanje povratka. Svih ovih godina trudim se da ukažem upravo na probleme i da svako uradi svoj deo posla. Upravo je to ideja formiranja Međuministarske grupe za povratak – da se više institucija uključi u pitanje povratka. Drugo, kada govorimo o razlikama između vlada, razlike su, pre svega, u preuzimanju odgovornosti, dovoljno političke hrabrosti da se određena pitanja reše. S jedne strane, to nismo imali dovoljno u prethodnom periodu, a sa druge, prerano je, mislim, da sada donosim ocenu i mislim da to ne bi bilo korektno prema javnosti da sada kažem – da, biće tako. Ipak, ovih prvih nekoliko nedelja nove vlade ukazuje nam na to da postoji drugačija klima kada su u pitanju potrebe srpske zajednice.

To znači – šta?

To znači da smo već krenuli u rešavanje nekih problema i pitanja koji nam daje za pravo, koji govore da će biti drugačijeg pristupa. Odmah smo rešili pitanje Brezovice, i pitanje ukidanja odluke o eksproprijaciji zemljišta.

Da li je taj proces započeo sa ovom vladom?

To je bila odluka na sednici ove vlade kada sam izložio ceo problem i kada je vlada donela odluku da ukine odluku o eksproprijaciji zemljišta.

Ali je "Fond Inex Inerexport" prethodno podneo tužbu, odnosno žalbu, zahtevajući da se poništi odluka o eksproprijaciji?

Nema to veze sa tim. Ovde je bila u pitanju eksproprijacija privatnog zemljišta za potrebe projekta koji je propao. Konzorcijum "MDP Consulting – Compagnie des Alpes” se povukao i samim tim projekat je propao, ali neko nije imao hrabrosti da ukine odluku koja je jedina bila logična, a to je da se ne vrši eksproprijacija. Zamislite sada da vršite eksproprijaciju za nešto čega nema. Drugi konkretan pomak je da se u programu vlade nalazi pitanje povratka i to na samom početku, vrlo jasno, konkretno o tome šta treba da se uradi. Prethodno je sve to bilo deklarativno.

Dobro, i šta sadrži konkretno program za povratak? Cifre, rokove?

Prvo se govori da će se nastaviti sa radom Međuministarske grupe za povratak, da će se preduzeti konkrenti koraci kada je u pitanju implementacija, raditi na povratku svih koji na Kosovo žele da se vrate u skladu sa Strategijom Ministarstva za zajednice i povratak. Ono što je potrebno jeste to da se sve u finansijskom, ali i u politčkom smislu realizuje. Ja neću sada da kažem – nalazi se u programu vlade, završili smo posao. Naravno da nismo završili posao. To je jedan mali signal da možemo da uradimo nešto. U protivnom, ostaće mrtvo slovo na papiru. Treće, po prvi put se u vladinom dokumentu nalazi pitanje ZSO, na osnovu predloga Srpske liste i Ministarstva lokalne samouprave – vrlo jasno kako smo mi i predložili. To pre nismo mi mogli da vidimo.

Da li se kaže kada će ZSO da se formira?

Ne kaže se u smislu datuma.

Da li se pominje gašenje institucija (srpskih državnih prim. red.)?

Ne. Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave, ministar Ivan Todosijević je predlagač onog što se našlo u programu vlade o ZSO i to je usvojeno kao takvo. Piše – u skladu sa Briselskim dogovorom. To su prvi pomaci i pozitivni signali kada je reč o nastavku našeg rada. Vreme će pokazati kakva je implementacija toga. Mi i sada imamo zakone koji su godinama na snazi, a koji se ne primenjuju, imamo ustav koji kaže da 10 odsto mesta u institucijama, preduzećima i centralnoj vlasti pripada nevećinskom narodu, a toga nema. Dakle, sada nam je potrebna implementacija.

Kakvu komunikaciju imate sa samim Haradinajem? Mislim na Srbe.

Ona je, u odnosu na prethodni period, kada je bilo vrlo teško doći i razgovarati o temama koji se tiču Srba, sada omogućena na zahtev, poziv, nikakav problem. Uvek su otvorena vrata i uvek je sve otvoreno i transparentno i to je ono što je dobro.

Iako politika nije emotivna sa jedne strane, ali sa druge strane – šta privatno osećate u trenutku kada razgovarate? Dok komunicirate sa samim Haradinajem, i dalje iz Beograda čujemo Predsednika koji kaže…

… Ali da li vi mislite da ja imam prava da, kada odem u Metohiju, kada mi ljudi iznose određene probleme – Srbica, Suvo Grlo, Banje, Istok, Osojane, Koš, Crkolez, Blagač, bilo koje od tih mesta – Srbi koji su u okruženju, koji možda žive u najtežim mogućim uslovima, moj posao nije da razmišljam nikako drugačije nego šta ja mogu da učinim iz svoje pozicije da ti ljudi žive bolje, da nemaju problem sa bezbednošću. Najlakše je danas da se izgovoe teške reči, drže patriotski govori. Od toga ljudi neće imati koristi. Ja ću isto govoriti ovde u Gračanici, Prištini, Beogradu, na svakom mestu – to je moja obaveza i trudim se da uradim sve što je moguće sa ove pozicije da ljudi žive bolje. Zato sam izabran za ovu poziciju. Ovo nije privatna pozicija, ovo je pozicija koja nosi odgovornost, a ja sam tu odgovornost preuzeo i uradiću sve ono što je u mojoj moći da tim ljudima stvorim uslove i za normalan život i za povratak. Dakle, ja sa tim nemam problema.

Da preformulišem pitanje, a da upotrebim ovo što ste upravo vrlo jasno rekli. Da li bi Vam privatno, ili i kao zvaničniku, bilo lakše da su se i u Beogradu pridržavali ovog što Vi sada kažete? Da li bi Vam bilo lakše da Predsednik Srbije ne iskoristi svaku priliku u javnosti da kaže – i dalje je Haradinaj za nas zločinac, i dalje imamo poternicu, i dalje je on neko ko je mučio i ubijao Srbe? Da li bi Vama na terenu bilo lakše da u javnosti možda više nema i dalje takvih ocena?

Samom činjenicom da su predsednik Vučić i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, i zvanični Beograd razumeli našu odluku o učešću u vladi – nama je zaista olakšalo posao. Oni su imali razumevanja u vezi sa onim što jeste život Srba na Kosovu i Metohiji, za ono što jeste realnost i način rešavanja problema koji Srbi na KiM-u imaju i zbog toga im hvala. Ukoliko ne bi bilo tog razumevanja u vezi sa našom odlukom, onda bi nama bilo daleko teže. Sve drugo ne ulazi u oblast delovanja Srpske liste i sve drugo nije predmet onoga čime mi, kao Srpska lista, treba da se bavimo. Bitno je da svako od nas radi svoj posao, da ja radim svoj posao, da kolege u vladi i poslanici i gradonačelnici rade svoj posao. Ukoliko svako obavi svoj deo posla, verujem da ćemo videti konkretne rezultate na terenu. Moramo da gledamo u budućnost, jer prošlost ne možemo da menjamo. Nismo ušli u ovaj posao da se bavimo populizmom i da budemo popularni, već i da trpimo određene kritike ako znamo da će to na kraju dati određene rezultate na terenu.

Dostupni medijima, transparentni u radu, kuće pune

"Ministarstvo je transparentno od prvog dana od kada sam ja na čelu ove institucije. Nismo odbili nijedan poziv, nijedan intervju ili pitanje bilo albanskih ili srpskih medija, ne pravim razliku i uvek smo davali sve informacije. Ponosan sam na činjenicu da su kuće koje smo napravili i danas pune ljudi. Nema više Zočišta, Babuša. Nema više praznih napuštenih kuća. Kuće su pune ljudi i to je meni dodatna satisfakcija."


Potrebno da se usvoji mehanizam obavezivanja u međuministarskoj komisiji za povratak

"Svaki dan naučim nešto novo. Trudim se da ono što je loše promenim; na primer, ono što znam da je bilo loše u funkcionisanju međuministarske komisije za povratak. Konkretno, hoću sada da usvojim obavezujući mehanizam a ne kao do sada da usvojimo odluku na komisiji a da, ukoliko neko to ne primeni, ne snosi nikakvu odgovornost zbog toga."

Kad pominjete kritike, da li ima osnova za kritiku rezultata Vašeg konkretnog rada u dva ranija mandata?

Ja sam prvi koji kritikuje rezultate povratka, ali ja ne smatram da su to kritike upućene na rad Ministarstva za zajednice i povratak. Ministarstvo za povratak i zajednice nije odgovorno za broj povratnika. Odgovornost nose svi, prvo, čitavo kosovsko društvo, institucije koje ne žele da odrade svoj deo posla i oni koji se služe scenarijima koji im pomažu da povratak bude takav kakav jeste. Kritikujem prvi,  prihvatam sve kritike, posebno one koje direktno mogu da pomognu meni lično i ministarstvu da budemo bolji u svom radu.

Ali u Ljuboždi je i dalje jedna kuća u kojoj sede povratnici?

U Ljuboždi smo obnovili jednu kuću. Želim da podsetim javnost da je ministarstvo za povratak i zajednice u prošloj vladi odlukom tadašnjeg ministra za finansije, kada je skupština bila raspuštena, oduzelo 3,2 miliona evra, da su nam blokirana sredstva, da bukvalno nijedan projekat u 2017., nismo mogli da implementiramo a to je uključivalo i obnovu kuća u Ljuboždi. Sada smo to dali na rebalans budžeta ali šta mi sada možemo da uradimo kada je kraj 2017. godine? To ćemo tek na proleće moći.

Šta su vaši prvi zadaci, pored pružanja pomoći Bogdanu Mitroviću?

Da u narednoj godini završimo proces povratka u Ljuboždi, Donjoj Srbici kraj Prizrena, da uradimo sve što moramo da uradimo i vratimo prvih deset porodica u Mušutište, da pitanje Đakovice konačno otvorimo na drugačiji način, da napravimo projekat sličan onom Sunčana dolina – da u jednoj opštini južno od Ibra napravimo slično naselje u koje ćemo moći da vraćamo ljude, da završimo izgradnju zgrada kojima ćemo zatvoriti kolektivni centar na Brezovici na jesen 2018 godine, da nastavimo sa zatvaranjem kolektivnih centara na čitavom Kosovu.

Kad spominjete Sunčanu dolinu, znate da je probijen rok za izgradnju ovog naselja? Da ono nije izgrađeno?

Kao primer projekta sam spomenuo. Govorim o ideji a to je veoma dobra ideja.

U vezi sa zatvaranjem kolektivnih centara –  to je bio cilj koji je trebalo da se ispuni 2016….

…Ne. Tad' smo započeli i obezbedili sredstva i sve ide po planu.

Ali je rok bio da se kolektivni centri raspuste do kraja 2016. godine?

Ne ne. Proces zatvaranja kolektivnih centara pokrenuli smo 2016. godine. Mi i EU dajemo novac. Danski savet za izbeglice je implementacioni partner.

​Kandidati Srpske liste svuda najbolji

Zašto ljudi da glasaju na lokalnim izborima za Srpsku listu?

"Zato što sam siguran da je to najbolja moguća njihova odluka u trenutku kada nas očekuje rešavanje puno problema, a lokalne samouprave su prva vrata na kojima građani pokucaju. I ta vrata za njih uvek moraju da budu otvorena. Smatram da su kandidati Srpske liste najbolji kandidati svuda da na najbolji i na najodgovorniji način rešavaju njihove probleme."

Dakle, niste probili rok oko zatvaranja kolektivnih centara?

Ne. Jesen 2018. je rok koji nam je Danski savet za izbeglice dao kao rok za završetak radova. Tu nema konkursa. Svaka porodica koja se nalazi u kolektivnom smeštaju će dobiti stan. Uslovi su određeni.

Bili ste nedavno u Kraljevu, razgovarali ste sa raseljenim licima, pozvali ste ih da glasaju za Srpsku. Vi ste član Srpske. Da li ima osnova za kritiku o zloupotrebi raseljenih lica, jer se ne radi o partijskom pitanju? Ili mislite da je u redu da ih pozovete da glasaju za određenu stranku?

Da budemo potpuno jasni. Ja sam u Kraljevo otišao da razgovaram sa raseljenima i da njima odgovaram na pitanja u vezi sa povratkom. Sami raseljeni su pokrenuli pitanje lokalnih izbora i ja sam njih upoznao i dao odgovore na pitanja koja se tiču tog dela. Kao neko ko je član Srpske liste, normalno je da ja njih pozovem da glasaju za Srpsku listu. Nikakve zloupotrebe nije bilo. Od dva sata sastanka, mi smo sedam ili osam minuta pričali o izborima. Da nije tako, ja ne bih bio član Srpske liste, pošto čvrsto verujem da Srpska lista kao politička partija sprovodi najispravniju moguću politiku i ponavljam, da nije tako, ja ne bih bio član Srpske liste. Ja ću ne samo raseljene, nego sve Srbe koji imaju pravo glasa, pozvati da svoj glas daju Srpskoj listi. Kao član predsedništva Srpske liste i kao neko ko je tu već unazad nekoliko godina, verujem da je to jedini mogući način da nastavimo sa svim procesima koje smo kao politička partija – Srpska lista, započeli. Ne postoji nešto što se naziva zloupotreba. Lično, nikad to ne radim. Idem da razgovaram. Nikog ne limitiram i ne ograničavam koje će pitanje da mi postavi. I kao što ni  Vama nisam rekao koja pitanje da mi postavite, tako i građani sa kojima razgovaram – mogu da me pitaju šta god hoće. Ako hoće da me pitaju oko Srpske, izbora – razgovaraćemo oko izbora, ako hoće da me pitaju oko povratka, razgovaraćemo oko povratka.

Drugo pitanje u vezi sa  Srpskom listom – kada kažete da  slobodno odgovarate na pitanja,  jeste li svesni koliko se u tom pogledu razlikujete od Vaših kolega unutar Srpske liste, barem kada je u pitanju komunikacija sa medijima, javnošću? Dostupni ste za komentar. Primer ophođenja Vaših kolega prema našem mediju, sa druge strane, pokazuje drugačije. U Srpskoj listi osnovali ste Kancelariju za saradnju sa medijima i civilnim sektorom i imate šefa te službe – poslanika čiji je posao da komunicira sa javnošću a koji nam ne dostavlja obaveštenja i informacije i ne javlja se? Kako je moguće da ste Vi kao ministar dostupniji javnosti od nekog iz vaše liste čiji je zadatak da komunicira sa medijima?

Ja ne bih generalizovao stvari. Mislim da je to pogrešno kad govorimo o bilo kojoj temi. Ja se borim protiv generalizacije stvari.

Upravo to i kažem – da unutar vaše liste ne postoji generalizacija, jer se vidi razika u komunikaciji sa medijima…

…U svakom radu postoje određene stvari koje treba da se menjaju. Lično nisam upoznat i zaista se nisam bavio pitanjem odnosa Kancelarije za saradnju Srpske liste i medija. Mislim da to nije moj posao, ali je vrlo važno da kažem da ću se uvek zalagati i da se zalažem za transparentan rad i saradnju sa svima. Lično sam bio meta medija i čitao sam naslove koji nisu imali vezu sa onim što jeste istina, ali sam se uvek trudio da moja reakcija bude primerena poslu kojim se bavim i nikad nisam to shvatao lično. Postoji potreba da svi mi koji obavljamo javni posao budemo što dostupniji medijima, ali je, ipak, odluka svakog pojedinca na koji način će da se ponaša.

Valjda unutar liste utvrđujete odgovarnost za ponašanje?

Mi o svim temama razgovaramo. Morate da razumete da smo mi veoma mlada partija. U tom smislu, svakako imamo još puno toga da naučimo, ali je i Srpska lista sastavljena od širokog spektra ljudi, različitog mišljenja i shvatanja, ali oko jedne jedinstvene politike. Dobro je da imamo različita mišljenja i shvatanja i mislim da je to prednost Srpske liste, da je ta različitost koja postoji u Srpskoj listi dobra.

Hoćete da kažete da je dobrodošla različitost  u… (selektivnom obavetavanju javnosti, prim.red.)?

…Hoću da kažem da ćemo oko svake teme raspravljati i raspravljamo. I da je dobro da sve ono što neko smatra da treba da unapredimo – to i učinimo i da će to uvek biti moj stav. Kakva će krajnja odluka biti generalnog organa Srpske liste, a ovde nije u pitanju Dalibor Jevtić – postoje organi Srpske liste oko određenih odluka – to je odluka Srpske liste. Kada sam rekao da ne generalizujemo stvari, postoji Srpska lista kao politička partija i odluke se donose izglasavanjem na određen način i postoje aktivnosti koje mi sprovodimo. Imamo odgovornost prema svima – kako prema svojoj političkoj partiji, tako i prema građanima i medijima.

Da li ste, dakle, primili informaciju koju Vam sada kao novinar prenosim – da smo mi kao medij izostavljeni sa kontakt liste Srpske? Vaš kabinet, sa druge strane, nema selektivan pristup u obaveštavanju javnosti.

Ja to nisam znao. Razumeo sam. I o tome mogu da razgovaram. Ja se principijalno zalažem za punu transparentnost u radu bez ikakve selekcije.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.