Jezička prava Srba bolja ali se i dalje u mnogim institucijama ne poštuju

Iskustva građana u Pećkom regionu kada su jezička prava u pitanju su različita. Od onih najpozitivnijih, do često neprijatnih situacija u kojima se krši pravo na službenu upotrebu jezika. Česti loši prevodi, izdavanje dokumenata i oglašavanje konkursa ili obeveštenja samo na albanskom stalna su praksa u Peći, Istoku i Klini. Često se ovaj problem obrazlaže činjenicom da u javnim institucijama nema dovoljnog broja prevodioca.

Zalaganjem kancelarije poverenika za jezike i organizacija civilnog društva, primetan je pomak kada su u pitanju jezička prava srpske zajednice u Pećkom regionu. Ona se međutim i dalje ne poštuju u mnogim slučajevima. Darko Kolašinac iz Goraždevca, od nedavno je zamenik predsedavajućeg u Lokalnom akcionom omladinskom savetu u opštini Peć. On smatra da postoje brojni pozitivni i negativni primeri kršenja jezičkih prava.

„Susrećemo se sa primerima, kako pozitivne, tako i negativne prakse. Što se tiče negativne prakse tu dolazimo do slučajeva u kojima su sudske presude napisane isključivo na albanskom jeziku. Dolazimo i do toga da imamo nedovoljan broj opštinskih prevodioca za jezike manjinskih zajednica. Što se tiče pozitivne prakse tu možemo naići itekako u opštinskoj upravi na vrlo prijatne ljude, koji su raspoloženi da nam odgovore na srpskom jeziku i da nam pomognu da rešimo sve naše probleme koje imamo u administraciji. Takođe, ja kao potpredsednik, u Peći za svaku sednicu koju savet organizuje imam opštinskog prevodioca“.

Sa druge strane, član Lokalnog omladinskog saveta u opštini Istok, Marko Memarović, kaže da se u ovoj opštini konkursi i svi javni oglasi objavljuju samo na albanskom jeziku.

„I dalje može da se vidi u pojedinim ustanovama da kada se raspiše neki konkurs da to stoji samo na albanskom jeziku, a ne na srpskom iliti na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Isto tako, mnogi šalteri po ustanovama obeleženi su samo na albanskom jeziku, što predstavlja veliki problem kada nam treba nešto u tim ustanovama“, kaže Memarović.

Kako bi se poboljšala situacija na ovom polju IOM je pokrenu program Vocap, platformu za učenje jezika, a već dve godine održavaju se časovi srpskog i albanskog jezika za zainteresovane u mnogim opštinama. Redžo Kojić jedan je od predavača na ovom programu.

„Radimo na tome da ljude koji su zainteresovani da nauče srpski i albanski jezik podučimo u tome, i podržimo ih u svakom smislu, kako materijalima, tako i svojim znanjem“, kaže Kojić.

Kojić kaže da osim časova i učenja jezika koje prenosi na polaznike ima i ličnu satisfakciju.

„Učim neke nove metode za predavanje i sutra neću više imati nikakvog problema o metodologiji predavanja“, rekao je Kojić za Radio Goraždevac. I pored svih primera dobre prakse srpska zajednica veoma često ostaje uskraćena za javna dokumenta na srpskom jeziku i takva situacija nije samo u opštinskim organima, već i u tužilaštvu, sudu, policiji. Žalba je jedini način da se nešto promeni, kaže poverenik za jezike Slaviša Mladenović.

„Iz tog razloga jako je važno da se građani žale a ne da o problemima pričaju na konferencijama ili na nekim fokus grupama, a da konkretna žalba ne ode instituciji“, rekao je poverenik za jezike u Vladi Kosova, Slaviša Mladenović.

U cilju poboljšanja jezičkih prava, Kancelarija poverenika za jezike po prvi put je ove godine dodelila nagradu za pravilnu primenu Zakona o upotrebi jezika koja je dodeljena Ministarstvu za administraciju lokalne samouprave (MALS), Sudskom savetu Kosova (SSK) i Ministarstvu za regionalni razvoj (MRR). Dodela nagrade izvršena je na osnovu praćenja upotrebe službenih jezika na zvaničnim veb stranicama institucija.

Radio Goraždevac

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.