Jalovište Trepče kod Leposavića, više decenija ugrožava živote ljudi i životnu okolinu

Jalovište Trepče koje se nalazi na nekoliko stotina metara od centra Leposavića, na mestu zvanom Bostanište, godinama unazad, stvara velike probleme stanovnicima, posebno meštanima sela Gornjeg Krnjina, Kutnja, Kajkova i Tvrđana. Usled jakih vetrova, prašina, zagađena teškim metalima, svakodnevno ugrožava živote, ali i nanosi velike štete poljoprivrednicima u ovom kraju.

Meštani sela Gornjeg Krnjina su u najvećoj meri pogođeni problemom, neadekvatnog odlaganja jalovine iz Flotacije rude u Leposaviću, a kako ističe Zlatko Sekulić, meštanin ovog sela, u telefonskoj izjavi za naš portal, u ovom periodu kada duvaju jaki vetrovi, uslovi za život postaju nepodnošljivi.

„To jalovište ugrožava čitavo naselje Leposavić i okolna sela, najviše su ugrožena dva sela Gornji Krnjin i Kutnje. Tu je ugrožen i Tvrđan naravno i Kajkovo i naselje, pošto je od naselja Leposavić udaljeno oko 500 do 700 metara. Alarmanto je bilo kada imamo “jugo” da duva i kad duva severni vetar, on ugrožava jedno selo Kutnje, a kada duva južni, ugrožava direktno nas u Gornjem Krnjinu. Tu ima i dece, konkretno u Gornjem Krnjinu ima oko 100 domaćinstava i svi smo ugroženi, jednostavno ne možemo da živimo tu, ugroženi su nam životi“, kaže Sekulić.

Konstataciju da se otpadne vode sa jalovišta u Leposaviću ispuštaju u reku Ibar, potvrđuje i profesor Ćorac, koji naglašava da je to ekološka katastrofa velikih razmera, i da su na taj način ugroženi svi stanovnici opština u slivu ove reke.

“Ti toksini utiču tako što zagađuju zemljište oko deponije ili, pak, zagađuju reku. To zagađenje reke odvija se tako što se pri padanju kiša taj otpad sliva prema reci i ide u reku, ali se odvija u slučaju Leposavića na jedan specifičan način. Mi imamo jedan, nažalost u našem društvu potpuni javašluk, da pumpe iz nekog razloga ne mogu tu jalovinu da pumpaju dovoljno daleko, i onda neko na mestu pored Tvrđanske reke odvije ventil, klatno kako oni kažu, i pusti to zagađenje u Tvrđansku reku“, kaže Ćorac.

Stanovnici sela Gornjeg Krnjina su se u više navrata obraćali lokalnoj samoupravi, čelnicima Trepče, ali i drugim istancama koje se bave zaštitom životne sredine, no bez uspeha. Čak je i potpisan memorandum sa opštinom Leposavić o rešavanju pitanja jalovišta, koji je, kako kažu, ostao mrtvo slovo na papiru.

Za to vreme jalovina se i dalje odlaže na istom mestu, podiže se sve veći bedem, kojim se i zona na koju prašina dopire, proširuje.

Stanovnici Gornjeg Krnjina, kojima je dogorelo do noktiju, ističu da će organizovati proteste i da će se svim silama boriti za zdravlje svoje dece i da povrate osnovne uslove za život.

Jedno od rešenja koje su, ranije, obećavali čelnici Trepče, bio je i sistem orošavanja, koji bi, bar delimično, ublažio rasipanje prašine sa jalovišta, na šta su meštani i pristali, ali nikada nije sprovedeno u delo. Jalovište se i danas uzdiže iznad Leposavića i raste iz dana u dan, a sa time i problemi za više hiljada stanovnika.

Video prilog pripremio Ivan Vučković

Povezan članak:

Prof. Ćorac: 160 miliona tona otpada sa KiM slivaće se postepeno u veštačko jezero na Ibru kod Raške

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.