Izveštaj sa Univerziteta u Kolumbiji: Srbija mora da prizna Kosovo, dijalog na 18 meseci

"Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova kako bi se postigao održiv mir". Priznanje je kamen temeljac velikog dogovora Beograda i Prištine. Ipak, dok Srbija "ne prizna Kosovо", Beograd i Priština trebalo bi da potpišu "prelazni sporazum", po modelu dve Nemačke iz 1972. – ocenjeno je u Izveštaju o sprovođenju dijaloga između "Kosova i Srbije" Instituta za studije ljudskih prava Univerziteta Kolumbija u SAD-u. Autor Izveštaja, direktor Programa za izgradnju mira i prava američkog instituta, poznat i po tome što se bavi kosovskim pitanjem već decenijama – Dejvid Filips (David L. Phillips), nudi "putokaz za rešavanje bilateralnih pitanja između Kosova i Srbije" i  "novi format" dijaloga, kako bi se on "ojačao", ovoga puta uz efikasnije posredovanje međunarodne zajednice i snažniju ulogu SAD-a. Federika Mogerini će biti počasna predsednica dijaloga, a SAD će odrediti Specijalnog predstavnika – nudi kao rešenje Filips. Izvorni izveštaj pročitajte OVDE.

Medijatori će biti proaktivni, za razliku od dosadašnjeg fasilitiranja u Briselu i biće uključeni u šatl diplomatiju. Da bi se strane motivisale, medijatori će koristiti štapove i šargarepe. Razgovor će se voditi na nivou premijera, uz tehnički nivo dijaloga, dok će se predsednici sretati s vremena na vreme, više u ceremonijalnim prilikama – ovako dijalog Beograda i Prištine vidi Filips. 

Dijalog ograničiti na 18 meseci uz mogućih 6 meseci nastavka

Smatra i da dijalog ne može da bude vremenski neoročen. Po njemu, on treba da traje 18 meseci, sa mogućih 6 meseci produžetka.

O kosovskim Srbima

O Srbima na Kosovu Filips piše u jednom pasusu. Njima "manipuliše Beograd, a marginaluzuje ih Priština", navodi.

Zbog toga, smatra, Vlada Kosova treba da kosovskim Srbima ponudi konkretne mere integracije koje će da uključe "zdravstvene usluge i obrazovanje, uključujući veće obrazovanje na srpskom jeziku i proširenu upotrebu udžbenika na srpskom jeziku."


O Vučiću

Govoreći o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, Filips podseća da on ima "jak mandat" zasnovan na "nacionalističkom monopolu. 

Podsećaju i detaljno na ono što je napisao u Blicu, a što ukazuje na "evoluiranje odnosa Srbije" u vezi sa kosovskim pitanjem.

Scenario podele Kosova se u izveštaju ocenjuje kao nerealan da bi se iz Srbije sa njim krenulo.

Delegacije Kosova i Srbije treba da uključe "tim jedinstva" sa obe strane koji će se sastojati od glavnih političkih stranaka i predstavnika civilnih društava – predlaže se u izveštaju, takođe. 

"Srbija blokira, opstruiše dogovore"

Kao primer onoga što Filips vidi kao "zaustavljanje dijaloga", to je što je Srbija "blokirala" sprovođenje dogovora o diplomama i dogovora o energetici. 

Međutim, sa druge strane, kada se pominje to što nije sproveden dogovor o Zajednici srpskih opština, Filips piše da Kosovo "odbija da uspostavi Asocijaciju sve dok Srbija ne ispuni prethodne dogovore".

"Srbija opstruiše dogovore o ukidanja barikada na mostu u Mitrovici i dogovor o revitalizaciji glavne ulice u Severnoj Mitrovici. Park mira kao simbol pomirenja je zatvoren," ovako se opisuje situacija na Severu.

Nabrajajući dalje "opstrukcije" od strane Srbije, navodi se da Srbija "odbija da izgradi stalne granične prelaze" i da dozvoli Vladi Kosova da "iznajmljuje prostor na severnom Kosovu" čime se, dodaje se, "opstruiše integracija sudstva, policije i raspuštanje civilne zaštite". Ne dozvoljava se ni "građanima trećih zemalja da ulaze u Srbiju sa kosovske teritorije," ocenjuje se, takođe.  

O ruskom uticaju: "Kosovo je epicentar Putinove antiameričke agende"

"Rusija agresivno projektuje svoj uticaj na Balkanu, kao frontalna linija novog ruskog hladnog rata sa zapadom. Kosovo je epicentar Putinove antiameričke agende koja ima za cilj da destabiliše prozapadne države koje imaju aspiracije ka EU i NATO.

Flertovanje Srbije sa Rusijom može da posluži kao kratkoročni interes, ali Beograd mora da izabere između EU i odanosti Moskvi," tvrdi Filips. 

Pens Vučiću: "Uticaj Rusije ne sme da se širi"

Potpredsednik SAD-a Majkl Pens tokom nedavnog sastanka u Americi sa Aleksandrom Vučićem rekao je srpskom predsedniku da uticaj Rusije "ne sme da se širi i da Srbija mora da
razume zabrinutost Amerike," tvrdi dalje Filips.

"Loše" je i to što se Kosovu "ne dozvoljava članstvo u UNESCO". 

Šta je u izveštanju ocenjeno kao "pozitivno"

Ipak, kao "pozitivno" je ocenjeno davanje pozivnog broja Kosovu i predaja matičnih knjiga Srbije Kosovu.

Pozitivno je i to što se "više ne koriste identifikaciona dokumenta srpskih paralelnih struktura".

Šta podrazumeva normalizacija odnosa? 

Osim ispunjenja preuzetih obaveza – primene briselskih dogovora, normalizacija odnosa Beograda i Prištine uključila bi, smatra Filips, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. 

Paralelno, "Kosovo i Srbija" bi radile na kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji, ulazeći u EU u isto vreme, navodi se u Izveštaju, takođe. 

Kosovo, takođe, treba da dobije svoju vojsku, i učlani se u NATO.

Što se UNMIK-a tiče, on treba konačno da se "raspusti", a njegovo delovanje ocenjeno je kao "prepreka za pomirenje i dijalog sa Srbijom".

"Štapovi i šargarepe" – članstvo Srbije u EU tek po priznanju

Filips ocenjuje i da je Srbija "nestrpljiva" da se pridruži EU, te bi to bio jedan od metoda onoga što predlaže kao "štapovi i šargarepe": 

"Da umanje njenu zabrinutosti, države članice EU države mogu poslati poruku Beogradu da će EU ekspeditivno krenuti onda kada bude Srbija završila sva poglavlja acquis communautaires i priznala Kosovo."  

"Nema napretka, nema poglavlja," bio bi vodeći princip po kojem bi trebalo raditi u EU kada je u pitanju prijem Srbije u EU, ocenjuje ovaj stručnjak sa univerziteta Kolumbija.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.