Evropska komisija je danas objavila godišnji izveštaj o napretku Kosova na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ocenjujući da su vlasti „ostale posvećene evropskom putu sa visokom javnom podrškom“, ali da je napredak u ključnim oblastima i dalje „ograničen i neujednačen“.
Komisija upozorava da Kosovo mora značajno ubrzati sprovođenje reformi u javnoj upravi, pravosuđu, ekonomskom upravljanju i borbi protiv korupcije, kao i da pokaže veći stepen konstruktivnog angažovanja u dijalogu sa Srbijom, što je, kako se podseća, uslov u okviru novog Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan.
Šef kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav predao je danas popodne ovaj izveštaj kosovskoj predsednici Vjosi Osmani, a potom i premijeru u tehničkom mandatu, Aljbinu Kurtiju.
O samom izveštaju potom su se Kurti i Orav zajedno obratili na konferenciji za medije.
Politička slika i opšti kontekst
Izveštaj, koji pokriva period od 1. septembra 2024. do 1. septembra 2025, konstatuje da je Kosovo tokom godine bilo suočeno sa političkim zatišjem i institucionalnom blokadom nakon izbora 9. februara 2025. godine.
„Konfrontacione kampanje i postizborna blokada doveli su do formiranja privremene vlade od 23. marta 2025, sa ograničenim funkcijama“, navodi se u dokumentu.
Komisija konstatuje da je „evropski put Kosova i dalje prioritet“, ali da su „izazovi u normalizaciji odnosa sa Srbijom i u primeni reformi ograničili napredak“.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) između EU i Kosova je na snazi od 2016. godine, a Kosovo je zahtev za članstvo podnelo u decembru 2022. godine. Građani Kosova od januara 2024. uživaju u bezviznom režimu sa EU.
Dijalog sa Srbijom: zastoj, tenzije i neispunjene obaveze
U delu o dijalogu sa Srbijom, Komisija konstatuje da su odnosi „krhki“ i da su napetosti na severu Kosova i dalje prisutne, iako je bezbednosna situacija „mirna, ali nestabilna“.
Brisel beleži da je primena Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegovog aneksa „sprečena zbog unutrašnje političke preokupiranosti“.
„Nema napretka po pitanju formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. EU poziva na korišćenje evropskog nacrta statuta iz oktobra 2023. i formiranje Asocijacije bez odlaganja“, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija primećuje da ni Prvi sporazum iz 2013, ni Sporazum o pravosuđu iz 2015. nisu u potpunosti sprovedeni. Srbima se zamera povlačenje iz institucija u novembru 2022, dok se kao pozitivan korak ističe njihovo učešće na izborima 2025.
EU konstatuje i da je završena rekonstrukcija glavnog mosta na Ibru u Mitrovici, te poziva na njegovo otvaranje „uz punu koordinaciju bezbednosnih struktura“.
Istovremeno se zahteva da obe strane primene sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i prethodnih dogovora, da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom, a Srbija istovremeno prizna kosovska dokumenta i simbole.
„Potrebno je izbegavati retoriku i akcije koje narušavaju stabilnost i nisu pogodne za dijalog i pomirenje“, stoji u zaključku poglavlja o dijalogu.
Reforma javne uprave i upravljanje finansijama
Komisija preporučuje da se ojačaju kapaciteti civilne službe, posebno kroz zapošljavanje zasnovano na zaslugama i rodnoj ravnopravnosti, uz redovno ocenjivanje učinka zaposlenih.
Traži se finalizacija sistematizacije radnih mesta, puna primena novog sistema plata i ubrzana racionalizacija nezavisnih agencija.
Evropska komisija insistira i na usvajanju Zakona o javnom finansijskom upravljanju, boljoj proceni fiskalnih rizika i unapređenju metodologije za javne investicije.
Pravosuđe i vladavina prava
U oblasti pravosuđa, izveštaj podseća da reforme napreduju sporo i da je potrebno hitno usvajanje zakona iz Zajedničke izjave o obavezama, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Brisel zahteva ojačavanje integriteta i odgovornosti sudstva i tužilaštva, kao i mehanizme praćenja rada Sudskog i Tužilačkog saveta.
Poseban akcenat stavljen je na efikasniju borbu protiv visoke korupcije i jačanje kapaciteta Specijalne istražne jedinice, uz punu saradnju sa Kancelarijom specijalnog tužioca (SPO).
Sloboda medija i osnovna prava
Evropska komisija poziva Kosovo da uskladi svoje zakonodavstvo sa Evropskim zakonom o slobodi medija i direktivom protiv SLAPP tužbi, te da usvoji nove zakone o RTK-u i zaštiti novinarskih izvora.
Brisel traži izmene Zakona o slobodi veroispovesti u delu koji se odnosi na status verskih zajednica, kao i donošenje zakona o pravima osoba sa invaliditetom i jačanje zaštite dece i LGBTIQ zajednice.
Bezbednost i borba protiv organizovanog kriminala
EU upozorava da je potrebno povećati broj pravosnažnih presuda za pranje novca i formirati nacionalni centar za borbu protiv terorizma.
Predlaže se i usvajanje strategije protiv organizovanog kriminala, osnivanje fonda za konfiskaciju imovine i ažuriranje zakona o oružju i eksplozivima.
Ekonomske reforme i institucionalni kapaciteti
Kosovo je započelo sprovođenje novog Plana rasta za Zapadni Balkan, a njegova Agenda reformi iz oktobra 2024. pokriva oblasti upravljanja, digitalne tranzicije, ljudskog kapitala i vladavine prava.
EU u okviru Programa ekonomskih reformi 2025–2027 poziva Kosovo da održi fiskalnu stabilnost, poveća javne investicije i izmeni zakon o javnim preduzećima radi jačanja korporativnog upravljanja.
Komisija preporučuje smanjenje neefikasnosti kapitalnog budžeta i veću transparentnost javnih nabavki, kao i jačanje Kosovske agencije za statistiku i Nacionalne revizorske kancelarije, čija bi nezavisnost trebalo ustavno garantovati.
EU podrška i međunarodni okvir
U okviru IPA III programa (2021–2025), Kosovu je namenjeno 246 miliona evra, od čega više od trećine ide na temeljne reforme.
Kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (WBIF) dostupno je dodatnih 300 miliona evra grantova i 451 milion evra kredita, što može mobilisati oko dve milijarde evra ulaganja.
Brisel podseća i da su Specijalizovana veća i Tužilaštvo u Hagu nastavili sa radom, dok mandat EULEX-a ostaje na snazi do juna 2027. godine, uz podršku Frontexa u nadzoru granica.
Zaključak: suštinske, a ne formalne reforme
Uprkos pojedinim pomacima, Evropska komisija ocenjuje da Kosovo mora da pokaže veću političku volju i institucionalnu sposobnost da sprovede reforme „suštinski, a ne formalno“.
Napredak u evropskim integracijama, poručuje Brisel, zavisi od „vidljivih rezultata u vladavini prava, profesionalizaciji administracije i konstruktivnom angažovanju u dijalogu sa Srbijom“.
Brisel u izveštaju: Sever Kosova i dijalog sa Srbijom ostaju ključni test za evropski put
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
