Izbori za EP: Krajnja desnica prva u Francuskoj i Austriji, druga u Nemačkoj i Holandiji

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament (EP) u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju projekcije rezultata zasnovane prvenstveno na izlaznim anketama.

Na izbore za Evropski parlament (EP) izašlo je 51 odsto upisanih birača, objavilo je to zakonodavno telo u nedelju uveče u Briselu.

Pravo glasa na izborima za EP, održanim od 6. do 9. juna, imalo je oko 360 miliona Evropljana, a u novom sazivu će biti 720 poslanika, 15 više nego u dosadašnjem.

Prema prvoj projekciji sastava novog saziva EP, najviše glasova osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada.

Prema projekciji koju je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola predstavila u Briselu, vodeće proevropske grupe, EPP i socijaldemokrate, izgubile su u zbiru nekoliko mandata, ali ostaju dominantne snage u zakonodavnom telu EU.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.

EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 181 od 720 poslanika, nešto više nego u prethodnom, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) koja će imati 135 poslanika, pokazuje projekcija zasnovana na procenama osvojenih glasova po državama članicama i izlaznim anketama.

Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 82 mandata, a slede dve krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 71 i Identitet i demokratija sa 62 poslanika.

Ako se projekcije pokažu kao tačne, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Levica 34.

U novom sazivu će biti i 102 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 51 dosadašnji poslanik i 51 novoizabrani, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za EP u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju projekcije rezultata zasnovane prvenstveno na izlaznim anketama.

Krajnja desnica prva u Francuskoj i Austriji, druga u Nemačkoj i Holandiji

U Evropskom parlamentu, gde izbornu noć prati oko 1.000 novinara, objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.

Na drugom mestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.

Makron raspušta skupštinu i raspisuje vanredne parlamentarne izbore

Levičarska stranka „Nepokorena Francuska“ koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.

Kada je reč o političkim grupama u EP, u koje se stranke udružuju posle evropskih izbora, od 81 poslanika Francuske u EP, 30 će imati krajnje desna grupa „Identitet i demokratija“, 14 liberalna grupa „Obnovimo Evropu“, a 13 „Progresivna alijansa socijalista i demokrata“ (S&D).

Levica će imati osam poslanika, Evropska narodna stranka (EPP) šest, a grupe Zeleni/EFA i Evropski konzervativci i reformisti (ECR) po pet.

U Nemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) – 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) 16,5 odsto.

Na trećem mestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Levica na sedmom mestu, sa 2,8 odsto.

Od 96 mesta Nemačke u EP, Evropska narodna stranka (EPP) dobila je 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa „Obnovimo Evropu“ osam, a Levica četiri.

Nemačke stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće 24 mesta u novom sazivu, a među njima je i 19 poslanika AfD, pokazuju izlazne ankete.

U Austriji je krajnje desna „Slobodarska partija Austrije“ zauzela prvo mesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.

Od 20 mesta Austrije u EP, krajnje desnoj grupi „Identitet i demokratija“ ide šest, grupama EPP i S&D po pet, a grupama Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.

U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista – 21,6 odsto, dok je desničarska „Stranka za slobodu“ druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.

Od 31 poslanika EP iz Holandije, grupe „Identitet i demokratija“ i „Obnovimo Evropu“ imaće po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Levica i desna grupa „Evropski konzervativci i reformisti“ (ECR) po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Najviše glasova u Španiji osvojila je konzervativna Narodna stranka – 32,4 odsto, a socijalisti premijera Pedra Sančesa su na drugom mestu sa 30,2 odsto.

Desničarska stranka „Voks“ dobila je 10,4 odsto, krajnje leva koalicija „Sumar“ 6,3 odsto, a levičarski Podemos 4,4 odsto glasova.

Španija ima 61 poslanika EP, od kojih će 22 pripasti grupi EPP, a 20 socijaldemokratama. Sedam će imati ECR, četiri grupa Zeleni/EFA, tri Levica, a jednog liberali. Četiri poslanika ne pripadaju ni jednoj grupi.

U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.

Treći je desničarski „Domovinski pokret“ sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-leva koalicija „Možemo“ sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija „Most“ dobila je 3,7 odsto glasova.

Od 12 mandata Hrvatske u EP, šest će pripasti grupi EPP, četiri će imati socijaldemokrate, a jedan grupa Zeleni/EFA. Jedan mandat ide Domovinskom pokretu, koji ne pripada ni jednoj grupi.

U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa – 30 odsto, a druga je levičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka levog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.

U EP, gde Grčka ima 21 poslanika, osam će pripasti grupi EPP, Levici četiri, grupi S&D tri, a Evropskim konzervativcima i reformistima dva. Stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće četiri mesta u novom sazivu.

U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga – 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke „Nastavljamo sa promenom“ i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka „Preporod“ sa 15,4 odsto.

Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.

Od 17 mandata Bugarske u EP, šest ima grupa EPP, pet Obnovimo Evropu, dva S&D, a četiri će imati stranke koje ne pripadaju ni jednoj grupi.

U Danskoj, koja ima 15 poslanika EP, četiri će pripasti grupi „Obnovimo Evropu“, po tri grupama S&D i Zeleni/EFA, dva će imati EPP, a Levica i Identitet i demokratija po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj grupi.

Na Kipru, koji daje šest poslanika EP, grupa EPP je dobila dva, Levica i S&D po jednog, dok će dva otići strankama koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.

Na Malti je Laburistička partija dobila 44,7 odsto, a Nacionalistička stranka 42,5 odsto. Od šest mandata Malte u EP, po tri će pripasti grupama EPP i S&D.