Izbori: Regularni, a skandalozni!

violeta oroši
Violeta Oroši trenutno radi kao dopisnica Radio WDR u Kelnu. Radila je kao dopisnik za brojne regionalne i međunarodne medije, među kojima i za Radio B92, „Vreme“ , „Monitor“, „Nezavisni Index“, “Radio DW”, “Radio BBC”, “War Reporte”… Karijeru je započela na RTV Priština,1982. godine, a zatim bila šef dopisnistva TV “Yutel”- za Kosovo. Od 1992. do 2002. bila je šefica dopisnistva Agencije AIM u Prištini, čije je sedište bilo u Parizu. U sklopu svoje NGO, devet godina je organizovala treninge za novinare koji pripremaju programe na jezicima svih zajednica koje žive na Kosovu. Bila je i glavni konsultant u trogodišnjem projektu švajcarske organizacije “Swisspeace” za jačanje kapaciteta srpskih i albanskih medija u severozapadnom regionu Kosova. Nekoliko godina je član žirija za najbolja novinarska istraživanja o korupciji i siromaštvu, u organizaciji UNDP-a i Asocijacije novinara Kosova.

Prevremeni parlamentrani izbori su naizgled protekli u odličnoj atmosferi. Centralna izborna komisija nikada brže nije prebrojala preko 900 hiljada glasova. Konačno, onako kako treba, pomislila sam. Ali ovo „radovanje“ je kratko trajalo.

Mediji su, doduše, tokom izbornog dana objavili snimak „prodaje“ ili „kupovine“ glasova u ime jedne partije, ali nikada nećemo saznati koje, pošto to ne ide u prilog nekom ili nekima. Uhapšeno je i nekoliko desetina takvih osoba i članova biračkih odbora, i sve je, reklo bi se, bilo OK. Valjda je i pravosudni sistem pokazao da ume da bude efikasan. Međutim, veoma brzo, ovo zadovoljstvo, uz „izolovane“ slučajeve počinjenih krivičnih dela, zloupotrebe izbornog procesa, počeli su da „obaraju“ sami kandidati za poslanike, oni koji nisu uspeli da dobiju dovoljan broj glasova, kako bi postali legalni predstavnici glasa naroda.

Jedan od njih je čak javno kazao da su neki sa torbama punih para kupovali glasove. Od koga?! Da li je to pitanje?! Ko se to bogati da bi se neko „poseban“ obogatio sedeći u poslaničkoj klupi?!

Unutar svake partije su izgleda postojali takvi ljudi, dakle ljudi, aktivisti, koji su (kako su se žalili sami kandidati za poslanike), pošto su dobro bili plaćeni, „prebacivali“ dobijene glasove određenom kandidatu.

Na do sada održanim izborima na Kosovu, u proseku je učestvovalo nešto preko 40 odsto građana sa pravom glasa. Uvek sam se pitala zbog čega taj procenat nije veći, jer postoji ne samo razlog, nego i odličan motiv da se narodnim glasom kažnjavaju neodgovrne vlade, zvaničnici i poslanici. Glavni odgovor je u već ustaljenom modelu – da ljudi koji bi trebalo da pošteno rade svoj posao i glasove koje su dobili poslanici upišu tamo gde treba, te glasove prebacuju nekom drugom. Sasvim je jasno i opravdano da su građani izgubili poverenje, da ne žele da glasaju. Jednostavno, ne znaju gde će njihov glas završiti.

E pa, ako su svima puna usta toga kako je pravosuđe nezavisno i da se radi samo o percepciji da je ovaj sistem instrument politike, onda je vreme da se to i dokaže. Da se pohapse sve „pacove“- štetočine koje nam gaze dostojanstvo, koje nam pljuju u obraz pred Evropom i svetom, svi ti mali nepismenjaci korumpirani, koji verovatno na umu imaju samo da se obogate preko noći, izigravajući danju vajne patriote koje kao imaju samo jedan cilj – izgradnju demokratske države. Reč je, dakle, o kažnjavaju onih koji idu sa torbama punih para i onima koji ih preuzimaju.

Da stvar bude još gora, u Centralnoj izbornoj komisiji se dogodilo i „masovno trovanje“. U stvari, još uvek nema dokaza kako je do toga došlo i šta je u pitanju, ali brzinom svetlosti se proširila vest da je preko 20 angažovanih na prebrojavanju glasova dobilo alergijske reakcije nakon što su otvorene plombirane kutije sa glasovima koji su došli iz Srbije. Isključujući posmatrače i brojače iz srpskih partija.

Prvo pitanje koje se postavlja je, kome su kontaminirane kutije ili koverte sa glasovima iz Srbije išle u prilog? I zašto? I ko je sve imao pristup zapečaćenim kutijama dok nisu otvorene u prostorijama Ministarstva za infrastrukturu, kako bi se verifikovali glasovi? Nema pravog odgovora niti će ga, po svemu sudeći biti. Jedino što se zna je da „pacijenti“ nisu bili „inficirani“ i da na Kosovu ne postoji laboratorija u kojoj bi mogle da se izvrše analize koje bi pokazale o kakvoj se hemijskoj supstanci koja je mogla izazvati ovakve reakcije kod osoba u Centru za prebrojavanje glasova radi. Uzorci su poslati negde van Kosova, niko ne zna gde, u koju zemlju. Zašto je opasno otkriti gde su poslati uzorci? Valjda da neko ne uplete svoje prste u rezultate analize? A niko nije rekao ni kada bi mogli da se očekuju rezultati. Tako, sve je obavijeno nekom čudnom, “providnom” maglom.

Nakon nekoliko dana mira i početka zaborava na ovu epizodu, ponovo pravi teatar za široke narodne mase. Mediji su preneli snimak (ne zna se koja je TV to snimila) osoba koje prebrojavaju glasove u belim zaštitnim odelima sa kapuljačama, maskama preko usta i noseva i rukavicama. Prebrojavaju srpske glasove. Pa, ne znam da li da se smejem ili da plačem?!

Kolege koje su i same pomislile da se radi o lažnim vestima su kasnije otkrile da je snimak autentičan i da su se ovi gasovi verifikovali neki u Ministarstvu za infrastrukturu i da su zatim prebačeni u Centar za prebrojavanje glasova.

Ako je već postojala sumnja da nešto “nije u redu” sa kutijama sa glasovima iz Srbije kako je moguće da pristup ovim kovertama preventivno nisu imali eksperti za dekontaminaciju (npr. iz KFOR-a), odnosno barem neko sa Infektivne klinike ili laboranti kojima je to svakodnevni posao, pa tek onda da se krene u verifikaciju glasova. U nedostatku laboratorije za otkrivanje hemijskih sastojaka, stručno osoblje koje postoji na Kosovu bi moglo ipak da dođe do nekih saznanja. Bez kamera, naravno, bez snimaka, bez tvrdnji, koji uteruju strah i koji su u ovom trenutku samo još jedna kap rovitim međuetničkim odnosima na Kosovu.

Nova fotografija: U Centru za prebrojavanje glasova, osoblje prebrojava glasove sa rukavicama na rukama.

I opet neizbežno pitanje – kome idu u prilog sve ove ili ovakve gluposti!? Verujem da ćemo vrlo brzo saznati.

Dok ovo pišem stiže još jedna vest. Posmatrači iz koalicije Socijaldemokratska inicijativa Fatmira Ljimaja i Alijanse za novo Kosovo Behdžeta Pacolija napustili su Centar za prebrojavanje glasova u znak protesta što je započelo prebrojavanje glasova glasača sa Kosova koji žive u Srbiji, jer navodno na Kosovo nisu stigli regularnim putem, odnosno poštom. I do sada su tako pristizali glasovi iz Srbije, a niko iz Centralne izborne komisije nije doneo, na primer, posebnu regulativu ili odluku da je moguće samo da na primer iz Srbije stignu glasovi na Kosovo ili vozilom, ili ne znam ni ja kako, zbog toga što ne postoji nikakva saradnja između pošte u Srbiji i pošte na Kosovu. Dakle, onako kako je za ove izbore donela odluku da srpski glasači mogu da glasaju samo sa kosovskim dokumentima.

Ako je, s druge strane, Centralna izborna komisija odbila da verifikuje glasove iz kosovske dijaspore, dakle radi se o više hiljada glasova koji nisu stigli u određenom roku zbog bankrota avio kompanije “Adria”, iako su ovoj kompaniji predate kutije dve ili tri nedelje pre zakonskog roka, onda se stvarno postavlja pitanje zbog čega bi zbog okolnosti koje ne mogu da kontrolišu, žrtve bili obični građani, Albanci i Srbi, koji su pošteno glasali.

Jedini odgovor i odgovornost je na Centralnoj izbornoj komisiji, koja je trebala da predvidi svaku moguću situaciju i da učini sve kako bi se svaki glas građana uvažio. Ovako, dobija se gorak utisak, da se nešto muva, otvara se mogućnost za različite interpretacije, nade i nezadovoljstva.

A što se tiče izbora u srpskim sredinama, šta tu ima da se kaže. Pretnje, otpuštanja s posla, uterivanje straha i naravno krađa glasova.

Pošto je Centralna izborna komisija prebrojala nešto preko 500 kutija, jer se nije poklapao broj glasačkih listića u kutijama sa brojem građana koji su glasali, a pošteni mediji objavili liste kandidata za poslanike gde se jasno vidi da se ne poklapaju ni glasovi prebrojani odmah nakon izbora i ovog novog brojanja, jasno je da ni Srpska lista nije izuzetak. Ona jeste pobedila u srpskim sredinama, ali da su, prema tvrdnjama, pošteno pokrali i glasove drugih partija koje okupljaju kosovske Srbe i to je istina.

Slobodan Petrović iz Samostalne liberalne stranke kaže da njegova partija ima 4.700 članova, a na izborima su dobili manje od 2000. Pa sad, da li je potreban komentar? S pravom, ako se ne prebroji svaki glas još jednom, ova partija ima pravo da ne prizna rezultate izbora. I tačka.

Kako sada stvari stoje, ovaj izborni proces koji je na samom početku ocenjen kao odličan, demokratski i najbolje do sada organizovan i održan, pretvorio se u noćnu moru.

Posebno nakon lakšeg udesa vozila u kojem se nalazio Aljbin Kurti, koji će, ako se nešto specijalno ne desi, postati premijer Kosova. Ništa manje nije bila iznenađujuća i izjava, za razmišljanje, Rade Trajković, koja je onakva kakva je , ‘ladno izjavila da su životi Kurtija i Vjose Osmani u opasnosti, nakon što su partije ratnog krila izgubile izbore.

Očekivanja da će do kraja verifikacije rezultata ovaj izborni proces proteći bez većih problema, pretvorila su se u samo jednu ocenu. Skandalozno!!!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.