Izbeći nametanje rešenja: Monitoring primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova, civilno društvo da deluje, promeniti komunikacijsku strategiju uključivanja Severa

Dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević: Teze za izradu buduće strategije delovanja srpskog civilnog društva na Kosovu (Polazne teze predstavljene su 6. maja u Kosovskoj Mitrovici u okviru projekta "Sever za transparentniji briselski sporazum" koji sprovodi lokalna nevladina organizacija "Centar za razvoj zajednica".)

Briselski dijalog, koji ima za cilj ‘normalizaciju’ odnosa Kosova i Srbije rezultirao je serijom dogovora i sporazuma.

Među tim dogovorima i sporazumima ima onih koji se mogu odrediti kao tehnički sporazumi (na primer o katastrima, matičnim knjigama, univerzitetskiom diplomama, slobodi kretanja, carini itd.), uključujući i “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, postignut aprila 2013. godine i koji se tiče integracije Severa Kosova u ustavni i zakonodavni okvir Kosova, ukidanja srpskih državnih institucija, odnosno uključivanja svih Srba u kosovski sistem. Postoje i oni sporazumi koji su rezultat primene, ili neprimene dogovorenog (na primer, sporazum o osnivanju Privremenog fonda za razvoj Severa Kosova ili sporazum o tzv. parku mira).

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

Primena ovih sporazuma ima sledeće posledice:

– Uvodi nove – evropske standarde u svakodnevan život, ali i u poslovanje;

– integriše Sever Kosova kao i celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu u zakondavni i institucionalni sistem Kosova;

– menja se sadašnji položaj Srba i dovodi do suočavanja zajednice s novom praksom;

– menja se politička mapa srpske zajednice;

–  uspostavljaju se nova pravila u odnosu sa Beogradom.

Dijalog, primena dogovorenog, ili proces normalizacije, trajaće niz godina, što će zahtevati aktivno učešće civilnog društva u praćenju ovog procesa kao i u nadgledanju dogovorenih sporazuma koji će imati uticaj na srpsku zajednicu, naročito na Severu Kosova.

Jedan od najčešće isticanih prigovora, ili slabosti dosadašnjeg procesa je netransparentnost samog dijaloga; potom, nedovoljna obaveštenost onih kojih se proces tiče o tome šta im on donosi i kako se u njega uključiti. Bez obaveštene javnosti nema ni aktivne javnosti. To znači da nema aktivne podrške za proces normalizacije.

Da bi se izbeglo nametanje rešenja, ili moguće urušavanje procesa, potrebno je razmotriti sledeća pitanja:

– Uspostavljanje monitoringa primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova;

– potreba za celovitom strategijom monitoringa i delovanja civilnog društva u procesu uključivanja Severa Kosova u proces normalizacije;

– izgradnja i promena komunikacijske strategije uključivanja Severa u proces normalizacije.

Ove teze predstavljaju polazan ‘okvir’ koji može poslužiti organizacijama, ili pojedincima, pripadnicima srpske zajednice na Kosovu koji žele da se prihate, ili učestvuju u izradi Strategije civilnog društva u praćenju briselskog procesa.

Briselski sporazum i civilno društvo – pogled sa Severa: Predlozi aktivnosti za izradu Strateije srpske zajednice na Kosovu

Pri razmatranju predloga koji mogu doprineti izradi Strategije srpske zajednice na Kosovu važno je oslušnuti šta Srbi – građani Severa Kosova, smatraju da je potrebno da se uradi kako bi došlo do pronalaženja rešenja i koje korake je potrebno preduzeti radi poboljšanja njihovog položaja. Predlozi su proizašli kao rezultat istraživanja putem ankete i fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine u osvit lokalnih izbora na Kosovu. Ovo su najvažniji predlozi:

– Oslanjanje na sopstvene snage – stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja građana, rad na postizanju konsenzusa o zajedničkim interesima Srba na Kosovu, bilo onih koji žive na Severnom Kosovu, bilo onih južno od Ibra, potreba izrade strategije sa konkretnim ciljevima i aktivnostima za period pet do deset godina; udruživanje zarad zaštite sopstvenih prava, obrazovanje načinima zaštite ljudskih prava i obučavanje osoba i stvaranje organizacija koje bi bile sposobne da zastupaju prava srpskog naroda sa Severa Kosova kod institucija Kosova i Srbije, pred međunarodnom organizacijama i instutucijama; 

– razvoj privredne aktivnosti – kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća. Samo se privredna aktivnost vidi kao realna osnova koja će obezbediti uslove za održiv opstanak Srba na Severu Kosova. Samim tim, strateški i ciljano treba usmeriti investicije i fondove koji su dostupni; napraviti analizu potreba i potencijala i na osnovu toga plasirati sredstva, uz napuštanje ličnih animoziteta zarad opšteg cilja. Jedini realan izlaz iz ovakve situacije se vidi u povećanoj zaposlenosti;

– decentralizacija – ostvarenje određenog stepena autonomije Severa Kosova, oslanjanje na sopstvene snage i upravljanje sopstvenim resursima kojima raspolažu opštine (rudama, šumama, potencijalom za poljoprivredu, stočarstvo i voćarstvo);

– vođenje lokalne politike – želja je da se energija usmeri na lokalne probleme i unapređenje lokalnih prilika i kvaliteta života građana. Građani smatraju da je potrebno okretanje od visoke politike na koju nemaju uticaj;

– iskoristiti visok potencijal za političko angažovanje pojedinaca – praćenje politike u medijima je opšta pojava koju praktikuju skoro svi, tačnije preko 94% građana. Polovina ispitanika ima proaktivan stav u smislu da je spremna da za svoje ideje pokuša da pridobije svoje prijatelje, kolege i poznanike. Trećina anketiranih je aktivno učestvovala u kampanjma pružajući podršku jednoj od političkih opcija.

Predlog koraka koji vode ka boljem organizovanju građana na Severu Kosova

Važan korak je identifikovanje interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova, i to između ostalih:

– privrednici/ekonomski razvoj;

– obrazovanje (srednje, visoko);

– kultura;

– mediji;

– zdravstvo;

– praćenje briselskog procesa, praćenje rada Skupština i odluke vlada na Kosovu i u Srbiji i njihove posledice na Sever Kosova; praćenje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

Predlog aktivnosti:

– Organizovanje grupa po oblastima (resorima) koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike;

– upoznavanje o funkcionisanju institucija na Kosovu (Skupština, Vlada, Predsednik) i sa zakonodavstvom Kosova;

– formiranje centra  koji će po usaglašavanju sa radnim grupama (resorima) putem saopštenja vladi Srbije, vladi Kosova, predstavnicima međunarodne zajednice i zainteresovanoj javnosti izražavati svoje stavove;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija radi uspostavljanja dijaloga, kako bi došlo do predstavljanja i zagovaranja stavova građana i organizacija sa Severa Kosova radi ostvarivanja uticaja na donošenje zakona u Skupštini Kosova, na odluke Vlade Kosova kao i što boljeg informisanja šire javnosti o prioritetima srpske zajednice;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do uspostavljanja dijaloga kako bi se bolje predstavili stavovi građana i organizacija sa Severa Kosova i zagovaranje predloga politika radi  ostvarivanja uticaja na donošenje odluka Vlade Srbije i informisanje javnosti u Srbiji;

– uspostavljanje saradnje sa organizacijama sa centralnog Kosova – albanskim i srpskim, kako bi se identifikovale aktivnosti na promovisanju interesa srpske zajednice kao i  aktivnosti koje doprinose povezivanju i boljem upoznavanju nacionalnih zajednica na Kosovu ili povećanju poverenja među njima;

– uspostavljanje stalne komunikacije sa srpskim poslanicima i poslanicima iz drugih nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova; insistirati na formalizaciji komunikacije kroz uspostavljanje ‘sastanaka sa poslanicima’ koji bi se organizovali dva puta godišnje;

– uspostavljanje koordinacije formiranih interesnih grupa – primer Konventa za posmatranje proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja jednu od mogućnosti organizovanja;

– uspostaviti stalnu komunikaciju i saradnju sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice i organizacijama civilnog društva  na obe strane, radi razmatranja koraka koji bi vodili uspostavljanju većeg poverenja između zajednica kroz pokretanje inicijativa koje doprinose povezivanju severnog i južnog dela grada;

– izgradnjom poverenja između lokalnih predstavnika i traženjem konsenzusa  oko unapređenja života svih građana i  zajednica, a uz podršku Vlada u Prištini i Beogradu, prevazići podele na i oko glavnog mosta na Ibru. Ovakvi koraci treba da preduprede jednostrane odluke i da preduprede aktivnosti koje su doprinele da dođe do postavljanja “parka mira“ odnosno zahteva za trenutno uspostavljanje saobraćaja preko glavnog mosta na reci Ibar. U pronalaženju rešenja potrebno je voditi se već postojećim predlozima koji su razmatrali  prevazilaženje podele na reci Ibar (npr. predlog Saveta  Evrope).

Ovo su samo neki od predloga aktivnosti koji mogu biti iskorišćeni u razmatranju ideja za izradu Strategije srpske zajednice, koje je potrebno dalje razraditi, pre svega kroz uspostavljanje dijaloga sa zajednicom na čitavoj teritoriji Kosova; srpsko – srpski dijalog na čitavom Kosovu radi sagledavanja i definisanja prioriteta zajednice i načina zastupanja interesa u novim poltičkom kontekstu nastalom posle postizanja “Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ trebalo bi da bude najvažniji kratkoročni cilj u daljem delovanju civilnog društva.

Na kraju, Strategija treba da bude rezultat konsultativnog procesa koji bi vodili lokalni akteri uz saradnju sa civilnim društvom na Kosovu, Srbiji i uz podršku međunarodnih partnera. No, da bi Strategija imala podršku zajednice i da bi bila postavljena na realnim osnovama, mora da proizađe kao proces sveobuhvatnih konsultacija sa srpskom zajdnicom na Kosovu i da uzme u obzir kompleksnu političku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Srbija nalaze.

Autori teza dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.