Iz kolevke srpske duhovnosti i kulture: Srpski jezik "otadžbinar"

LIČNI STAV: Tatjana Lazarević 

"Izražavam moju zahvalnost" , "Hajde da se ovde uz čast setimo, otadžbinara kao jedan veliki uspeh u pravičnom određivanju", "kao jedno uvrštavanje albanskog naroda u evropsku porodicu", "Albanska škola, ima poseban značaj za kosovski narod, jer je njome očuvao i identitet", "Ovaj manastir ima ime vašeg grada, jedan objekat nasleđa i kult pravoslavne vere, tokom istorije je preživeo i očuvao se od strane građana ove zone – uglavnom od strane albanskih plemena", "Kosovo kao i svaka druga žemlja ima svojih tranzicionih poteškoća, koje nanose bol, nestrpljivost, neslaganje"… Čitam poruke iz jučerašnjeg govora kosovske predsednice Atifete Jahjage sa ceremonije obeležavanja stogodišnjice albanske škole u Dečanima, prevedene na srpski i objavljene na sajtu kabineta ove predsednice. 

U istom govoru pročitala sam i sledeće poruke:

"Ovom vrstom organizacije, počastvovali ste sve one koji su neumorno radili za slobodu, za školovanje i za napredak", "Obrazovanje i opšte kulturno uzdizanje uvek su preduslov i temelj stvaranja naroda i države", "Kosovo je država koja je izgrađena na građanskom principu, sa slobodom za svakog njenog državljanina, sa jednakim pravima i obavezama za svakoga", "Kosovo je jedna država koja se gradi na osnovu vladavine zakona i reda, gde je svako jednak pred pravdom, gde je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala prioritet i gde je uspostavljanje pravde temelj izgradnje poverenja među građanima", "Kosovo je zemlja tradicije, razumevanja i poverenja, multikulturalna zemlja tolerancije i gajenja narodne i verske harmonije", "Ova tradicija, verujem da treba da se gaji i u budućnosti, jer ovako čuvamo bogatstva i nasleđa Kosova, jer ovako gajimo osećaj slobode i jednakosti", "Mi treba da poštujemo duh Ustava i zakona Republike Kosova i ujedno i naše obaveze koje smo preuzeli Ahtisarijevim paketom", "Mi smo blizu EU onoliko koliko završavamo naš posao. Dakle, treba da pokažemo našu zrelost i viziju za budućnost koja se gradi zajedno za jedno društvo slobodnih ljudi sa jasnim i jednakim mogućnostima za razvitak i napredak. Za državu prava, sa jednim unapređenim i modernim sistemom obrazovanja."

Masakr ili lingvocid?

Iako kosovska predsednica jasno navodi da je obrazovanje i kulturno uzdizanje preduslov stvaranja naroda i države, da je Kosovo izgrađeno na principu jednakih prava, slobode i obaveze za svakog građanina, vladavine zakona, principa poverenja, razumevanja i tradicije, da se radi o multikulturalnoj zemlji tolerancije i gajenju narodne harmonije, da čuva bogatstvo i nasleđe Kosova i konačno da poštuje svoj Ustav, gospođa Jahjaga je u istom govoru demantovala istinitost sopstvenih poruka o elementarnim vrednostima jedne demokratije, naposletku – i ljudske civilizacije, objavljujući svoj govor na masakriranom srpskom jeziku.

Za one kojima će reč "masakr" zazvučati rogobatno kao i meni prevod govora Predsednice, mogla bih da odgovorim dilemom, da li bi još primereniji termin zapravo mogao biti "lingvocid"?

Primer ovog govora nije izolovan slučaj 'ubijanja većeg broja reči neselektivno i okrutno'; naprotiv, ovakvo masakriranje srpskog jezika na Kosovu i Metohiji traje punih petnaest godina – ni manje ni više nego u kolevci srpske duhovnosti i kulture, kako bi sa uverenjem dodao još poneki učitelj u Srbiji.

Lingvocid nad srpskim jezikom bi mogao da ima sve karakteristike genocida. Šta je, ako ne namerno potpuno, ili delimično uništavanje srpskog jezika to da primer epidemije ovakve jezičke distorzije nalazite skoro u svim kosovskim institucijama na lokalnom i centralnom nivou zastupljenosti i naravno uticaja – od opštinskih administracija, ostalih javnih službi, preko ministarstava (svetao primer je ministarstvo spoljnih poslova), do kabineta vlade i predsednika, uključujući privatni i civilni sektor, kao i u mnogim međunarodnim organizacijama – svakodnevno, od 1999. godine, da se skoro može govoriti i o redovnom stanju u ovoj jezičkoj bolesti – endemiji? Šta je ako nije 'fizičko istrebljenje' srpskog jezika to da je svih 16 godina skoro nemoguće zadržati dvojezičnu tablu imena ulice ili grada na Kosovu, a da nije iščupana, oborena, ili naziv na srpskom precrtan, izgreban, ofarban, prepravljen? Šta je ako nije fizičko istrebljenje srpskog jezika u novom jezičkom inžinjeringu i to da se vekovima stari srpski toponimi na Kosovu i Metohiji uklanjaju sa puta, stranice sa njima trgaju iz knjiga, pale na lomači, izbacuju iz biblioteka i arhiva?

Jezički inžinjering

Kabineti kosovskih zvaničnika, institucije i ostale javne i poslovne službe, posle više godina de fakto bojkota srpskog jezika, pod pritiskom međunarodnih partnera da dostignu standarde za sticanje nezavisnosti, koji su im i definisali međunarodni partneri, prihvatili su obavezu da poštuju srpski jezik kao drugi službeni jezik na Kosovu.

Fenomen ignorisanja srpskog jezika u kosovskom društvu, od 2008. godine ustupio je mesto fenomenu "da ga ima", odnosno, "nek se nađe" – zahvaljujući standardima, Ahtisariju, Ustavu i Google translator-u; bez jačanja volje, istinskog duha suživota, međunacionalne tolerancije i poštovanja, bez ulaganja u profesionalno prevodilačko osoblje.

Poslužiće kao dokaz skoro bilo koji dokument sa sajta kosovskih ministarstava ili vlade, uključujući i neki uopšteniji – kao što je na primer jedan od poslednjih objavljenih dokumenata iz 2015., na sajtu druge po važnosti institucije – Vlade, odnosno Premijera. U dokumentu "Zakonodavni program 2015.", nasumičnim pregledom naziva zakona i amandmana nailazim na jezički masakr, doduše, uz ponekog preživelog jadnička: "Nacrtzakona o Agenciji Inžinjeringa i Menadžiranja Vladene Imovine" (The Draft Law for the Agency of Engineering and State Assets Management), "Nacrt Zakona o paraplegičara i tetraplegičara", Nacrt Zakona o Izmeni i Dokuni Zakona br 04 / Z – 083 o Registraciji i Evidenciji Nezaposlenih i Posaotražilaca", "Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-104 o Zaštiti od Nejonizirajučeg, Jonizirajučeg Zračanja i Nuklearnoj Bezbednosti", "Nacrt Zakon Br. 04/L-42 o javnim nabavkama na Republici Kosovo", "Nacrt zakona o izmeni i dopuni zakona Br. 05/L-001 za budžet Republika Kosova za godinu 2015", "Nacrt Zakona o sprječavanju i borbi protiv nasilja u sportu". Engleska kapitalizacija imenica, kroatizacija i albanizacija srpskog, uz pandemsku anglizaciju, greške u upotrebi padeža, slovne greške, itd.

Ovo je ipak samo deo problema. Mnoge kosovske institucije kasne da važne informacije pošalju ili saopšte na srpskom. Na sajtu kosovskog ministarstva pravde vidim da je poslednja vest na srpskom objavljena još 30. juna, dok je na albanskom to bilo juče. Na sajtu Policije Kosova, poslednja vest na srpskom jeziku objavljena je pre šest dana, na albanskom, takođe juče, kada mi je i mejlom stigao set informacija, iako sam im nebrojeno puta objasnila zašto tražim da mi šalju vesti na srpskom. 

Pogledajte sajt kosovskog ombudsmana – "narodnog advokata" koji štiti naša prava – "takodže", "medžunarodni" "na sonovu", "pravne akti", "prelazka", "definisao Instituciju Ombudsmana ka posebnu ustavnu kategoriku", "stupanjem na snazi"…

Kada je u pitanju baš ovaj govor kosovske predsednice sa početka našeg teksta, on se, moram priznati, svrstava u bolje pokušaje prevoda; da budem potpuno iskrena, primećujem poboljšanje u odnosu na prošlu godinu, da ne pominjem neke ranije; da budem i do kraja objektivna, kao novinaru koji traga za informacijom, piše na srpskom, a albanski poznaje daleko slabije nego što se srpski koristi u Jahjaginom kabinetu, korisno je to što se tekstovi na srpskom u ovom kabinetu objavljuju skoro istovremeno kada i na albanskom. Svakako je u tom smislu bolje od ignorisanja na kakvo nailazim kada je u pitanju pomenuta Kosovska policija.

Ipak, u 892 reči od koliko se sastoji ovaj govor o značaju albanskog jezika i kulture, kao i o osnovnim vrednostima uređenog demokratskog društva, on, kada je u pitanju drugi službeni jezik na Kosovu, sadrži 20 grešaka u upotrebi padeža, devet pogrešno upotrebljenih reči, jedan pleonazam, jednu nepostojeću reč, jedan slučaj upotrebe pogrešnog roda, tri greške u upotrebi predloga, jedan pogrešno upotrebljen prisvojni pridev, dve slovne greške, 21 grešku u primeni znakova interpunkcije i četiri neprimerena slučaja upotrebe trpnog stanja; uz opštu jezičku rogobatnost i čestu sintaksičku nespretnost. Kako nisam stručnjak za srpski jezik, unapred se ograđujem da se radi o preciznoj statistici; tačnije je reći – ovo je najmanji broj grešaka koje se mogu naći. Sigurna sam da bi ih jedan Ivan Klajn pronašao barem trostruko više.

Ustavna jednakost

Društvo novinara Kosova i Metohije zajedno sa Udruženjem novinara Srbije više puta su upozorili kabinet kosovske predsednice da krši garantovana prava srpskom narodu na Kosovu na zvaničnu upotrebu maternjeg jezika, a od srpskih predstavnika u kosovskim institucijama i Kancelarije poverenika za jezike zatražili su da hitno reaguju i to spreče. U prošlogodišnjoj akciji "Beli i Crni božur" koju je pokrenulo DNKiM, kabinet Atifete Jahjage zauzeo je drugo mesto na listi institucija koje neprofesionalno sarađuju sa medijima. Ovde mogu da dodam jedino da nije pošteno ne podeliti crne cvetove i ostalim institucijama.

Zaista, prema kosovskom ustavu, srpski jezik je drugi službeni jezik na Kosovu i Metohiji. Kosovski zakon o upotrebi jezika na Kosovu obavezuje sve javne institucije i pružaoce usluga da osiguraju ravnopravnu upotrebu oba službena jezika, albanskog i srpskog, kao i jezika koji su u službenoj upotrebi u opštinama. Tačno je i to da u Kabinetu kosovskog premijera od aprila 2012. godine postoji i Kancelarija poverenika za jezike, uključujući i poverenika za srpski jezik.

U jučerašnjem govoru na obeležavanju stogodišnjice albanske škole u Dečanima – sa početka naše priče, Jahjaga je naglasila da albanska škola ima "poseban značaj za kosovski narod", jer je ona očuvala "identitet"  Albanaca  – jezik, "osećanje slobode" i osećanje da Albanci budu "jednaki sa svim ostalim narodima".  

Dalje deformisanje srpskog jezika i njegov invaliditet koji je sveprisutan u kosovskim institucijama ukazuje na to da srpski jezik "nema značaj za kosovski narod", da je ugrožen identitet srpskog naroda, njegovo "osećanje slobode" i osećanje da Srbi budu "jednaki sa svim ostalim narodima". Što se mojih i poruka predsednice Jahjage tiče – "nek' ih ima" i "neka se nađu". Možda posluže i za nešto dobro, baš kao i nova reč. "Otadžbinar" mi se iskreno dopada.

Tatjana Lazarević, urednica portala "KoSSev"

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.