"Centar za baznu rehabilitaciju" u Kosovskoj Mitrovici, već punih devet godina od kada je osnovan – mesto je u kome najosetljiviji članovi društva pronalaze podršku i sigurnost. Centar smešten u zgradi od 250 kvadrata, u mirnom kvartu grada, osnovan je sa ciljem da pruži pomoć i adekvatnu negu koja je na raspolaganju svim opštinama na Severu Kosova. Pružanjem psiho-socijalnih usluga, edukacijom, fizikalnim aktivnostima, raznim psihološkim radionicama, ovaj centar svojim korisnicima predstavlja i motivišući most koji im pomaže da se što bolje uklope u svakodnevni život i osete punoću življenja.
Realnost isključenosti osoba sa invaliditetom uočavamo u mnogim segmentima društvenog života. Suočavajući se sa čudnim spojem nerazumevanja i saosećanja na nivou pojedinca, ova osetljiva grupa ljudi često je marginalizovana i na nivou institucija.
U Centru bazne rehabilitacije u Kosovskoj Mitrovici, čije usluge trenutno koristi 179 korisnika, najviše je dece. Među njima su naši sugrađani sa Daunovim sindromom, autizmom, mentalnim deficitom i govornim poremećajima, ali i oni koji boluju od cerebralne paralize.
Svako dete uživa pažnju malobrojnog, ali posvećenog osoblja, iako norma stručno zaposlenih nije ispunjena. Direktorka centra, Mirjana Spirić, žena koja od samog osnivanja vodi ovo mesto, svakodnevno sa svojim članovima crpi novu snagu, energiju i motivaciju.
"Teško je ne zavoleti ovu decu. Jedina mana je, da tako kažem, to što se mnogo vezujemo za njih, a oni jednog dana odu odavde," kaže ona.
Centar za baznu rehabilitaciju izgrađen je sredstvima Evropske unije i organizacije Save the Children. Njegov rad trenutno finansira opština, organizacija "Save the children" iz Prištine, a pomaže i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Mališani sate provode u prostranim, lepo uređenim i svetlim prostorijama. Ipak, nisu svi kapaciteti ispunjeni u radu sa onima kojima je pomoć neophodna.
"U manjku smo sa stručnim licima. Centru je potreban logoped, fizioterapeut i još jedan edukator. Nažalost, nedostatak finansijskih sredstava je glavni razlog i mi nismo u mogućnosti da zaposlimo više ljudi. Ranije je bilo više projekata i humanitarnih donacija pa smo našim članovima mogli da pružamo pomoć i u vidu higijenskih paketa, hrane, sanitarnog materijala i ortopedskih pomagala. Sada je toga sve manje i manje pa smo se fokusirali na pružanje usluga deci i mladima," objasnila je Mirjana.
Osobe sa invaliditetom marginalizovane pri zapošljavanju, diskriminacija prisutna
Osobe sa invaliditetom su izolovane. Trpe različite vidove diskriminacije u sredini u kojoj žive. Marginalizacija je vidljiva na gotovo svim nivoima.
"Osobe sa invaliditetom su diskriminisane, konkretno mislim na osobe koje su korisnici invalidskih kolica. U tom smislu, barijere nisu uklonjene. Nijedna institucija nema realizovana mesta za invalidska kolica, ne postoje pristupne rampe. Isti je slučaj i sa školama, i one koje imaju rampe nisu prilagođene za osobe sa posebnim potrebama. U velikoj su meri marginalizovani i kad je zapošljavanje u pitanju," kaže Mirjana.
"Imali smo par sastanaka sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje. Nakon završetka srednje škole prijavljuju se na zavod. Zaposleni koji su zaduženi za ovu grupu ljudi vode evidenciju i imaju uvid u broj prijavljenih lica. Institucije koje bi po zakonu trebalo da zapošljavaju osobe sa posebnim potrebama, to ne čine, tako da Nacionalna služba za zapošljavanje nema neku veliku ulogu u tome," dodala je ona.
"Ovi ljudi žele da rade, ispoljavaju tendenciju za zapošljavanjem. Za njih je vrlo korisno da budu angažovani u poslovima koji dozvoljavaju ispoljavanje njihove kreativnosti," ističe direktorka centra.
Želim da otvorim svoj frizerski salon
Mirjaninu tvrdnju potvrdila nam je jedna od korisnica usluga centra, Ivana M. (24) sa kojom smo imali priliku da razgovaramo.
"Završila sam srednju frizersku. Najviše bih volela da radim, da imam svoj frizerski salon i da budem frizerka," rekla nam je Ivana.
Ivana živi u Kosovskoj Mitrovici. Korisnica je centra već dve godine. Njoj je ovde lepo. Prenosi nam zahvalnost koju oseća prema zaposlenima, ali bi, ponavlja, volela da radi u zajednici.
Na zavodu za zapošljavanje prijavila se po završetku škole, ali je niko do sada nije kontaktirao.
Osobama sa invaliditetom u Kosovskoj Mitrovici tako godinama najveći institucionalni oslonac ostaje i dalje u samom centru, pored stalne podrške i brige porodica, pre svega roditelja.
Društvo da bude obzirnije, roditelji da ostanu istrajni, da izdrže i da se bore.jpg)
Centar za baznu rehabilitaciju u Kosovskoj Mitrovici već godinama uživa poverenje roditelja dece koja su korisnici njihovih usluga.
U hodniku Centra za baznu rehabilitaciju sreli smo majku devojčica koje boluju od cerebralne paralize od rođenja. Tanja i Sanja su bliznakinje. Tanja redovno ide u školu i vrlo dobar je učenik. Sa redovnim obrazovanjem postiže sve. Aleksandra, za razliku od svoje sestre pohađa razred za inkluzivno obrazovanje, ali je i ona vrlo-dobra učenica.
Kako je rekla, iako zaposlena, koristi svaku pauzu u radu da dođe ovde da bi devojčicama pomogla u fizikalnim terapijama. Upravo nam je Snežana M. bila i svojevrsni vodič kroz usluge koje centar pruža.
"Moje devojčice su korisnice od otvaranja ovog centra. Svi zaposleni su fantastični. Ne kažem da uslovi ne mogu da budu bolji, ali s obzirom na to da im lokalni političari ne pružaju nikakvu podršku, moramo da budemo zadovoljni i sa ovim što imamo. Dve sale su opremljene za kineziterapiju. Postoji i radna sala i igraonica koja može da se iskoristi kao prostor za radnu terapiju. Ovoj instituciji nedostaje stručno osoblje, fizijatar, logoped i defektolog, ostalo je sve kako treba," rekla je, više puta ponavljajući komplimente na račun posvećenosti osoblja centra.
Ova mama borac poslala je i poruku svojim sugrađanima u nadi da će povećati svest o ovoj deci u javnosti.
"Društvu bih poručila da budu malo obzirniji prema ljudima sa drugačijim potrebama. Roditeljima da budu istrajni, da izdrže i da se bore. Nikada ne znate kolika je granica istrajnosti. Bilo bi lepo kada bi postojao čaroban štapić kojim bi rešili naše probleme," rekla je majka ovih devojčica.
Osvrnimo se oko sebe, pokažimo više obzirnosti prema ljudima koji imaju drugačije potrebe. Poštujmo različitost
Tokom našeg boravka u ovom centru, sagovornici su više puta isticali da se ostvarivanje prava i socijalna inkluzija osoba sa invaliditetom meri upravo kroz spremnost društva da "do maksimuma" angažuje njihove raspoložive kapacitete. Sa druge strane, ograničenja u društvu, sa kojima se ove osobe suočavaju proizilaze iz pogrešne percepcije invaliditeta, zbog čega oni nailaze na zanemarivanje i nerazumevanje u sredinama u kojima žive.
Direktorka centra za baznu rehabilitaciju u Kosovskoj Mitrovici uputila je na kraju razgovora poruku:
"Osvrnimo se oko sebe i pokažimo malo više obzirnosti prema ljudima koji imaju drugačije potrebe. Poštujmo različitost."
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
