Iz Arapskog proleća u teror: Bio sam borac Al-Nusre

Danas mu je 27 godina, završio je srednju školu, neoženjen je, praktikuje islam, a deda mu je bio hodža. Bio je i učesnik rata u Siriji. Maja 2013. godine, kada mu je bilo 24 godina, odlučio je da se pridruži opozicionim sirijskim snagama s jednim ciljem – obaranje režima sirijskog predsednika, Bashara al-Assada.Ali, završio je ratujući na strani međunarodni priznate terorističke grupe, Fronta al-Nusra. Kaže da ga je jedan Albanac putem društvene mreže Facebook uputio na to kako da stigne do Sirije.

"Preko Facebook-a sam stupio u kontakt sa jednim Albancem i on mi je rekao kako da odem tamo. On je imao jednu grupu na Facebook-u preko koje je pozivao ljude da na ljudski način pomognu, bilo novcem, ili odećom…".

"Pitao sam ga 'da li mogu da uradim nešto više ukoliko odem tamo', i rekao mi je da će 'da uradi nešto kako bi otišao', i kasnije mi je javio da mogu da odem," ispričao nam je ovaj mladić pod nadimnkom 'Arben'. Njegovo pravo ime poznato je redakciji.

"Kada je počelo arapsko proleće, hteo sam da pomognem ljudima u Siriji. Kao dete sam prošao kroz rat na Kosovu i hteo sam da pomognem toj deci, porodicama, na humanitaran način. Hteo sam barem da budem prisutan tamo, ako je nego izgubio porodicu da mu pomognem," kazao je on.

Na pitanje kako je otišao tamo, te da li ga je neko čekao na granici, naš sagovornik odgovara:

"Krenuo sam sam u maju 2013, sa prištinskog aerodroma. Na aerodromu sam kupio kartu za Tursku. Sleteo sam u Istanbul i tu me je sačekao taj Albanac sa kojim sam bio u kontaktu preko Facebook-a."

Oni su zajedno prešli tursko-sirijsku granicu i smestili su se u Alepo, u centrima gde su, kako navodi, smeštene jedinice Slobodne sirijske vojske. Ona je danas poznata kao umerena opozicija u Siriji:

"Tada nije bilo IDIL-a (Islamska država Iraka i Levanta), već je bila samo Slobodna sirijska vojska. U opoziciji nije bilo grupa, možda je bilo nekih manjih grupa, u formiranju. U tom okruženju gde sam bio nisam mogao da čujem nešto oko toga."

Za Alepo kaže da je bilo veoma fino mesto pre nego što su krenuli žestoki sukobi.

"Bila je velika vila, bilo nas je oko 60 osoba u toj kući, u jednoj sobi nas je bilo do deset lica. Bili smo svi zajedno, bilo ih je iz Sirije, ali i iz ostalih država," konstatuje naš sagovornik.

On navodi da su ih tokom prve nedelje pustili da se odmore:

"Nismo imali neke aktivnosti, a potom smo počeli da regulišemo izbegličke kampove, škole, da čistimo. Zatim, počeli smo da vežbamo svako jutro, za pružanje humanitarne pomoći, ali i za vojsku. Učili smo da koristimo Kalašnikov A47. Bio sam deo tih vežbi, ali nisam učestvovao u ratu, međutim, ostali jesu."

Ističe da, ukoliko si mlađa osoba, ne puštaju te da odeš na front.

"Vodili su se žestoki sukobi, bilo je bombardovanja, kamikaza u školama i džamijama," objašnjava Arben.

Neopravdani rat

Kasnije je saznao o formiranju Fronta al-Nursa, u sklopu Slobodne sirijske vojske.

"Onaj Albanac mi je objasnio da se iz opozicije odvojila jedna grupa koja dolazi iz Iraka i Avganistana. Počele su i svađe među grupacijama," kaže on.

Na pitanje šta je potom saznao Arben odgovara: "Kada su na početku išli u rat, bili su zajedno na prvoj liniji fronta, a potom su počeli da se odvajaju, neki su ratovali pod jednim komadantom, druga polovina pod drugim komadantom. Svako je želeo da ima svoju teritoriju. Došli su Muhadžiri (Front al-Nusra) u tom mestu gde sam bio, približili su se Alepu. Vršili su propagandu da opozicija ne može da obori Assada i da se treba voditi šerijatski rat."

On je objasnio da je u tom periodu bilo tri grupe, Slobodna sirijska vojska koja se pozivala na demokratiju, Al-Nusra koja se bavila pljačkama kuća i zauzimanjem teritorija, i poslednja, Islamska država Iraka i Levanta.

"Čuo sam da su grupe uzimale tuđe žene, kada bi osvojili neku zonu gde je bilo porodica i žena, a čiji su muževi bili u ratu, Front al-Nusra je uzimala te žene," navodi Arben, te naglašava:

"Mnogo toga je potom počelo da me zabrinjava, počevši od tog nepravednog rata kada se nije štedelo ni malo dete, ni žena. Niko nije smeo da izađe na ulicu. Kad sam na početku otišao, svi su nas na ulici pozdravljali. Ali, onda su počeli da nas gledaju drugačije. Plašili su se od nas."

Dok je bio tamo, nije bio u kontaktu sa građanima Kosova, dodaje Arben.

Pokajanje zbog odlaska

Protiv Arbena trenutno se vodi sudski postupak na Kosovu.

On kaže da se vratio na Kosovo pošto je uvideo da se Asadov režim ne obara. Ali, povratak nakon tromesečnog boravka tamo nije bio lak.

"Moja odluka o povratku je stigla do vojnih sudova u Siriji," objasnio je on, dodajući da je nadležne slagao da su mu roditelji bolesni i da se mora vratiti.

Povratak mu je omogućio ponovo onaj Albanac koji ga je i regrutovao. Sada kaže da je prekinuo svaki kontakt "sa njima".

Na pitanje RSE da li bi otišao ponovo, Arben odgovara: "Ne, nikada nakon onoga kroz šta sam prošao. Pokajao sam se što sam otišao a što, pre toga, nisam dobro razmislio o tome, već sam odluku doneo na osnovu videa sa društvenih mreža. Od kad sam se vratio ne želim da čujem ništa više o Siriji. Te video snimke koje postavljaju više i ne gledam. Ali, čudim se da postoji interesovanje, čak i kod devojaka, za ovaj rat. Oni koji misle da je tamo dobro i da idu u jedan IDIL, oni tamo nemaju ništa sa islamskom verom," kazao je Arben za RSE.

Kosovske institucije usvojile su zakon koji sankcioniše učešće građana Kosova u strane sukobe. Pored toga postoji i Nacionalna strategija za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizma koji dovode do terorizma.

U poslednjem izveštaju američkog Stejt Departmenta o ratu protiv terorizma u svetu tokom 2014, Kosovo je ocenjeno kao zemlja sa rastućom pretnjom od islamskog ekstremizma.

Predstavnici Vlade Kosova, ali i oni iz civilnog društva, kažu da je od 2012. do sada oko 300 građana Kosova ratovalo na strani terorističkih organizacija.

***Napomena redakcije: Identifikaciju ovog bivšeg borca u Siriji pomogli su organi reda na Kosovu.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.