Nova srpska politička misao objavila je aprilsko istraživanje javnog mnjenja. Raste podrška članstvu Srbije u EU, ali i procenat onih koji se tome protive ukoliko bi uslov za to bilo priznanje Kosova. I dok se čak 37,9 odsto protivi Sporazumu EU, svega 17,5 odsto ga podržava. Uprkos tome, skoro 50 odsto ispitanika podržava politiku srpskog predsednika za Kosovo.
35 odsto građana ne misli da je Srbija ovim sporazumom priznala Kosovo, isti broj ispitanika nema stav, a skoro 28 odsto tvrdi da je reč o faktičkom priznanju.
Istraživanje obuhvata i rat u Ukrajini za koji velika većina krivi NATO. Većina takođe smatra da će Rusija da pobedi, protivi se uvođenju sankcija Rusiji i Vladimira Putina vidi kao stranog lidera koji uliva najveće poverenje građanima Srbije.
Istraživanje koje je sprovedeno u periodu od 1. do 10. aprila, a obuhvatilo 1.000 ispitanika, predstavljeno je prošle nedelje u Medija centru Beograd.
Samo 17,5 odsto podržava Evropski sporazum, skoro 90 odsto nije ili je delimično upoznato sa sadržajem
U ovom istraživanju NSPM našla su se i nova pitanja u odnosu na prethodna, odnosno ona koja se odnose na evropski sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
Na pitanje „Da li podržavate francusko-nemački sporazum“ najviše je onih koji su odgovorili sa „ne znam“ odnosno „nemam stav“ – 44,6 odsto. Da ne podržava sporazum štikliralo je 37,9 odsto njih, a da podržava – 17,5 odsto.
„Stavka od 44,6 odsto je ključna. To su oni koji nemaju stav i na njima se može raditi i u jednom i u drugom pravcu i mislim da se radi ovih nedelja upravo na njima, da se promene na ovu ili onu stranu“, rekao je Đorđev Vukadinović, urednik NSPM, predstavljajući rezultate aprilskog ispitivanja javnog mnjenja u Medija centru.
Kaže da je samo 23,8 odsto onih koji podržavaju SNS ujedno navelo da podržava evropski sporazum, a da je 30 odsto iznelo suprotan odgovor.
I dok većina ima stav o sporazumu, skoro 90 odsto njih je delimično ili u potpunosti nije upoznato sa sadržajem istog.
Samo 9,5 odsto njih tvrdi da je u potpunosti upoznato sa sadržajem ovog sporazuma, dok većina – 49,4 procenata kaže da nije upoznata. 41.1 odsto ispitanika tvrdi da je upoznat sa sadržajem, ali delimično.
„O sporazumu se zauzima stav, imaju mišljenje o njemu, ali šta u njemu zapravo piše – sadržaj je praktično misterija za 90 odsto, a za 50 odsto apsolutna nepoznanica. To govori o stanju medijske svesti, kulture i otvorenosti“, ocenio je.
Vukadinović navodi da među onima koji tvrde su u potpunosti upoznati najviše ima simpatizera SSP-a i Dveri, iako, kako kaže, ove stranke imaju različit stav o sporazumu.
Većina ispitanika ne misli da je ovim sporazumom Srbija faktički priznala Kosovo – 36,6 odsto, dok čak 35,7 odsto ne zna, ili nema stav. Sa druge strane, 27,7 odsto njih smatra da sporazum znači faktičko priznanje.
I dok svega 17 odsto ispitanika podržava Evropski sporazum, skoro polovina, odnosno 45,7 odsto je zadovoljna načinom na koji srpski predsednik vodi pregovore o Kosovu.
Veći deo ispitanika su simpatizeri i glasači SNS-a i SPS-a, ali i drugih, kazao je Vukadinović.
Negativno je odgovorilo 33,4 odsto ljudi, a da ne zna 20,9%.
Vukadinović je naveo da su pozitivno odgovorili na ovo pitanje mahom glasači SNS i SPS, ali i da ima pristalica drugih stranaka.
Ujedno, skoro polovina, odnosno 47,9 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da se odloži rešavanje kosovskog pitanja za neko bolje vreme, a 35,2 odsto se sa njima ne slaže. Da nama stav, odnosno ne zna, kazalo je 16,9 odsto.
Vukadinović je istakao da je u odnosu na ranija istraživanja opao procenat onih koji su za odlaganje, a porastao broj onih koji su za rešavanje kosovskog pitanja. Tvrdi da je u pitanju efekat „udružene propagadne“ režimskih i opozicionih medija i političkih stranaka.
Velika većina protiv članstva u NATO i EU, ukoliko je uslov priznanje Kosova
Istraživanje NSPM pokazuje da je porastao broj onih koji su za ulazak Srbije u EU, ali i broj onih koji ne to ne bi pristali ukoliko je uslov priznanje Kosova.
Na pitanje da li biste bili za ulazak u EU uz uslov da se zauzvrat prizna nezavinost Kosova. čak 83,4 odsto je dalo negativan odgovor, a svega 8,1 ispitanika je potvrdno odgovorilo. 8,4 odsto nema stav.
Sa druge strane, na pitanje da li podržavate ulazak Srbije u EU?, ali bez predstavljenih uslova, potvrdno je odgovorilo 42,70 odsto, odrično 44,20 odsto, a stav nema 13,10 odsto.
„Paradoksalno i iznenađujuće porastao je broj onih koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju“, poručio je Vukadinović, navodeći da je na prethodnom bilo oko 35 odsto.
On međutim, napominje da je istraživanje rađeno pre nego što je prihvaćena prijava Kosova za članstvo u Savetu Evrope, te naglašava da to otvara pitanje – da li bi brojka danas bila ista.
Konstatuje i da je porastao broj onih koji su za Srbiju u EU, i onih koji ne prihvataju da uslov za to bude priznanje Kosova.
Svega 8,1 odsto je ‘za’ članstvo u EU uz priznanje. Pet puta manje odgovara sa da, kada je taj uslov u pitanju, duplira se broj onih koji su protiv, ukazao je Vukadinović, dodajući da se zato, prema nalazima, „kao na rendgenu vidi zašto glavni političari iz vlasti i opozicije govore to što govore“.
Reč je o dvostruko iznenađujućem zaključku – porastao je broj onih za EU, ali i onih koji ne prihvataju trampu – članstvo za Kosovo
Sa druge strane, velika većina je protiv ulaska Srbije u NATO – odnosno 85.4 odsto. Osam odsto ispitanika je za ulazak, a 6,6 nema stav.
Vukadinović konstatuje da raste podrška u oba pravca, za jedan do dva odsto, na uštrb uzdržanih i onih koji nemaju stav.
SNS sa najvećom podrškum ukoliko bi se sutra održali izbori
Građani su upitani i za koga bi glasali, da se sutra održavaju parlamentarni izbori.
Računica koja obuhvata samo one koji su se izjasnili, stavlja Aleksandra Vučića, odnosno SNS na vrhu tabele sa 38 odsto. 13,2 odsto ispitanika bi glasalo za opoziciju, ali ne znaju tačno za koga. Potom sledi SPS/JS sa 9,4 odsto, pa pojedinačno predstavnici opozicionih stranaka.
Ko je veći, a ko manji „neprijatelj“
Prema ovom istraživanju više od polovine – odnosno 60.1 odsto je za savez Srbije sa Rusijom i Kinom, 20,6 odsto je protiv – „tvrdi evropejci“, a ostali nemaju stav.
Izveštaj NSPM obuhvatio je i seriju pitanja o tome da li su određene zemlje „više prijateljske“ ili „više neprijateljske“ prema Srbiji.
Kada su u pitanju Sjedinjene Američke Države, samo 8,9 odsto ih smatra prijateljskim, dok više od 70 odsto iznosi suprotnu tvrdnju. Nešto iznad 20 odsto ispitanika nema stav.
Većina smatra i da je Nemačka „više neprijateljska“ – 59,3 odsto, a 20,5 tvrdi suprotno. Slično kao i za SAD, više od 20 odsto ljudi nema stav.
Potpuno drugačija situacija je kada je Rusija u pitanju. 72.5 odsto ispitanika smatra da je ova zemlja „više prijateljska“ a svega 8,6 odsto tvrdi drugačije.
Ko je kriv za rat i ko će da pobedi?
Građani su upitani i ko je najviše kriv za sukob u Ukrajini.
Veći deo, tj. čak 67,9 odsto ljudi kao glavnog krivca vidi NATO, potom sledi Rusija – sa 9,2 odsto, pa Ukrajina – sa 7,7 odsto. Nešto iznad 15 odsto ispitanika nema stav.
Većina takođe smatra da će Rusija da izađe iz rata kao pobednik – tj. 53.8 odsto, više od 40 odsto nema stav ili tvrdi da niko neće, dok samo 5,9 odsto građana vidi Ukrajinu i Zapad kao pobednike.
Velika većina ispitanih građana se ujedno protivi uvođenju sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, odnosno čak 83,7 odsto, a samo 7,9 procenata tvrdi suprotno.
U ovom slučaju beleži se blagi rast broja onih koji se protive uvođenju sankcija u odnosu na prethodna istraživanja.
Sa druge strane beleži se blagi pad, ispod jedan odsto, onih koji su za uvođenje, u odnosu na prethodne istraživanje.
„Nije tačno da su protiv sankcija samo rusofili, i mnogi koji se izjašnjavaju da su za EU su protiv sankcija Rusiji“, napomenuo je Vukadinović.
Kaže da treba pažljivo da se prate izjave predstavnika vlasti u Srbiji i predsednika koji tu temu, kako navodi, „skidaju sa dnevnog reda, dok je ovi iz briselskih krugova stalno vraćaju usiljeno“.
„Sve dok je ovakav nalaz teško je očekivati uvođenje sankcija Rusiji“, zaključio je Vukadinović.
Putin uliva najveće poverenje – „vrlo dobar“
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, jedan je od stranih lidera koji uliva najveće poverenje građanima Srbije, tj. čak 47,2 odsto od onih koji su se izjasnili to smatra.
Drugi na listi je mađarski premijer, Viktor Orban, a treći predsednik Kine, Si Đinping. Sledi predsednik Turske, francuski premijer, a potom američki predsednik sa svega 2,2 odsto.
Putin je ujedno dobio najbolju ocenu po školskom sistemu (od 1 do 5) – 3,77. Deseti na listi je američki predsednik sa – 1,36.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
