Među glavnim razlozima odlaska mladih sa Kosova je politička, ekonomska, bezbednosna situacija, ali i kvalitet obrazovanja kao i lični faktori – pokazalo je istraživanje Centra za afirmativne društvene akcije (CASA), predstavljeno ove nedelje u Evropskoj Kući u severnom delu Mitrovice.
Studija na temu „Migracije mladih sa Kosova“ imala je za cilj da doprinese raspravi o problemu odlaska mladih sa Kosova, rečeno je na ovom događaju koji su predvodili direktor CASA-e Miodrag Marinković i istraživačica/autorka pomenute studije Dušica Jovičić.
Marinković: Iz jednog odeljenja mitrovačke Gimnazije, od 21 učenika ostalo samo njih četvoro
Marinković kaže da su najpre istraživali nacionalne interese Srba na Kosovu, a došli su do toga da:
„Srpska zajednica na Kosovu nacionalni interes vidi kroz stvaranje uslova za ostanak ljudi na Kosovu, stvaranje realnog društveno političkog okruženja u kojem srpska zajednica može da ostane da živi na Kosovu“.
Međutim, kaže Marinković, ljudi i stručnjaci koji su učestvovali u njihovoj studiji, ukazivali su na to da je kod velikog broja mladih Srba, kako sa Severa, naročito sa juga uočen trend odlaska sa Kosova.
„Ono što smo istraživali je da li postoje neki brojevi u smislu da znamo koje su cifre. Kao što znate, nikada nije određen tačan broj Srba na Kosovu jer nikada nismo učestvovali posle rata u nekom popisu“.
Marinković ujedno navodi i da su podaci koji dokazuju odlazak mladih sa Kosova, može pronaći i u zvaničnim podacima Ministarstva obrazovanja Republike Srbije.
„Prema tim podacima 2012. godine u školama na Kosovu bilo je upisano 25.612 đaka iz srpske zajednice. Deset godina kasnije, na kraju 2021, isti izvor je ponosan, valjda misleći da niko neće proveriti to, objavio podatak da je u školama na Kosovu, za školsku 2021/22. godinu upisano nešto preko 15.300 đaka. Samim tim, utvrdili smo da je za 10 godina Kosovo napustilo preko 10.000 đaka“, naveo je Marinković, precizirajući da se podaci obuhvataju učenike srednjih i osnovnih škola.
Tvrdi da je realna procena i da đaci, posebno osnovci – ne odlaze sami, već sa njima sa Kosova odu i roditelji.
Dotakao se i jednog primera samo jednog od više odeljenja mitrovačke Gimnazije, generacije koja je ovu školu završila 2020. godine. Tvrdi da je samo iz tog jednog odeljenja, sa Kosova otišlo 17 mladih.
„To odeljenje kada je završilo srednju školu, od 21 đaka, 17 je napustilo Kosovo dok su samo četiri đaka ostala“, kazao je Marinković.
U izveštaju su ujedno pokušali i da utvrde šta taj podatak znači za opšte migracije:
„Došli smo do neke cifre, koja je indikativna i koju svi znate jer je često čujete, a to je da smo mi u zadnjih deset godina izgubili 40.000 ljudi sa Kosova“.
Napomenuo je da se radi o periodu, odnosno počev od 2012. godine – kada je promenjena politika Beograda prema Kosovu dolaskom SNS na vlast i početkom Briselskog procesa.
Poslednja kriza na Severu, tvrdi direktor CASA-e, dodatno je uslovila odlazak još nekoliko hiljada njih.
„Ja mogu slobodno da kažem da smo vrlo blizu nivoa biološke ugroženosti srpske zajednice na Kosovu“, procenio je predstavljajući istraživanje upravo na tu temu.
Autorka studije: Efekat grudve snega – kad mladima odu prijatelji i snađu se, odlaze i oni za njima
Slično smatra i Dušica Jovičić, istraživačica NVO CASA, ujedno i autorka ove studije, koja je objasnila metodologiju koju su koristili prilikom ovog istraživanja.
Konkretno, kada je reč o odeljenju Gimnazije o kom je govorio njen kolega, CASA je individualno intervjuisala devet đaka iz te generacije i troje roditelja.
Tu su i došli do sledećih zaključaka – glavni razlog odlaska je ekonomska, bezbednosna, politička situacija, ali su na to uticali i lični faktori, kao i kvalitet obrazovanja.
„Kao prvi i najvažniji faktor jeste obrazovanje zato što su to mladi ljudi koji odlaze prvenstveno da bi dobili bolje obrazovanje u centralnoj Srbiji. Stvorena je slika da je kvalitet obrazovanja ovde jako loš i da ovde ne može da odgovori na njihove potrebe „, kaže Jovičić.
Prema njenim rečima, što se tiče ekonomske situacije, mladi smatraju da tržište ne nudi „fer utakmicu“:
„Oni smatraju da postoje neki drugi ljudi koji mogu sebi da priušte da kupe diplomu, da kupe radno mesto i oni nikada ne mogu da se takmiče sa njima i biće uvek iza njih i onda smatraju da je bolje da prosto odu odavde“.
Kao lični faktor, Jovičić objašnjava da roditelji podržavaju svoju decu da odu sa ovih prostora, te da ih čak na to i motivišu.
Motivišu ih i bliski prijatelji, koji su se u gradovima van Kosova već snašli. Ovaj su trend u istraživanju CASA-e nazvali „efekat grudve snega“.
„U suštini u poslednjih 20 godina, svake godine u svakoj generaciji postoji određeni broj mladih ljudi koji studije upisuje van Kosova, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i to je inače manji broj. Međutim, u ovoj generaciji primećeno je da je to ogroman broj i to je nas zabrinulo zato što se ta brojnost povećava kao grudva snega koja se kotrlja. Zašto? Zato što su oni, prijatelji, podrška jedni drugima. Kada jedan ili dvojica prijatelja odu, onda oni motivišu ostale tako što im pomažu oko prijemnog, oko nalaženja stana, da se snađu u tom novom društvenom kontekstu i onda to kreće da se kotrlja prosto kao ta grudva snega“.
Sve ovo ima, kako je naglasila, razarujući efekat na zajednicu koja na Kosovu ostaje.
Tokom predstavljanja izveštaja „Migracije mladih sa Kosova“, više je puta naglašavano da se sve pomenuto ne može tačno utvrditi jer se od rata na Kosovu 1999. godine nije vodila evidencija o broju Srba na Kosovu ni sa jedne strane.
Nakon izlaganja istraživanja, usledio je panel na kojem su govorili Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica, Vladan Trifić iz Centra za mir i toleranciju iz Gračanice i Aleksandar Arsenijević, lider „Srpske demokratije“. Moderator događaja bila je novinarka Ivana Vanovac.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
