„Ne postoji statistički način vođenja podataka o ukupnom broju pripadnika zajednice kosovskih Srba, bilo to južno ili severno od Ibra.“
To je u audio-podkastu Radija Kontakt Plus, izjavio Igor Marković, ispred nevladine organizacije „Aktiv“.
Nakon oružanog sukoba u Banjskoj 24. septembra, srpski zvaničnici izneli su tvrdnje o masovnom iseljavanju Srba sa Kosova, od, kako su naveli, dolaska Aljbina Kurtija na vlast.
Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, izneo je tvrdnje 2. oktobra, da je 11 odsto Srba napustilo Sever Kosova i otišlo u centralnu Srbiju.
Istoga dana, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gostujući na TV Hepi, naveo je da pojedine ambasade znaju da je 11 odsto Srba otišlo sa Kosova od dolaska Kurtija na vlast, ali i da se „prave da ne vide, čekajući da Kosovo ostane bez Srba“.
Ujedno je upozorio da „ukoliko međunarodna zajednica dozvoli nastavak terora, ljudi će stati i krenuti da pakuju stvari na kamione, traktore i autobuse“.
Igor Marković kaže da je ovakav pristup srpskih zvaničnika u ovom trenutku kontraproduktivan, jer za posledicu ima širenje i jačanje straha među građanima. Ukazuje da iseljavanje Srba sa Kosova traje godinama unazad i dodaje da je o tome trebalo da se priča mnogo ranije.
„Do sada mi nismo čuli, da je, recimo Vlada Srbije, pričala o nekom masovnom iseljavanju. Da, oni su često spominjali reč ‘egzodus’ i tome slično, ali nikada se nije pojavila brojka, niti je argument bio da je neki događaj ili neka osoba, u ovom slučaju Kurti, bio taj faktor koji je uticao na masovno iseljavanje. Nije dobar trenutak, o tome je trebalo da se priča mnogo ranije“, kaže Marković.
Dodaje da je broj od 11 odsto paušalan i da nije baziran na konkretnim podacima. Ujedno ukazuje da od završetka ratnih sukoba na Kosovu, ne postoji statistički način vođenja podataka o ukupnom broju pripadnika zajednice kosovskih Srba, bilo to južno ili severno od Ibra.
„Bojim se da je neki takav zaključak došao čisto iz potrebe da se navede neka brojka kako bi ona zvučala prilično strašno i kako bi navela srpsku i međunarodnu i javnost na Kosovu da eto, Kurtijeva, kako oni često nazivaju strahovlada, što pokazalo se, delimično istinom, zapravo direktno utiče na iseljavanje Srba sa Kosova.“
Drugi faktor koji pobija tvrdnje srpskih zvaničnika, navodi Marković, jeste da proces iseljavanja Srba sa Kosova traje i pre, za vreme i nakon 1999. godine.
„I 2004. je uticala, i 2011. i 2013. i mnogi događaji i faktori koji su i te kako imali uticaja na odluku, pogotovo mladih da napuštaju (Kosovo). Činjenica jeste da nakon novembra prošle godine, kada su se Srbi povukli iz institucija, na osnovu informacija koje dobijam od građana, da zapravo jeste povećan broj ljudi koji napušta Kosovo. Da li je to u sprezi sa argumentom da je to posledica Kurtijevog pristupa severu, rekao bih i da i ne. Da – zato što politika Prištine prema kosovskim Srbima, naročito onima koji žive na severu je drastično promenjena u odnosu na prethodni period, a ne zato što, pretpostavljam da neki građani to ne uzimaju kao neki ključni argument za odlučivanje o preseljenju sa Kosova.“
U prilog tome govori i prošlogodišnje istraživanje NVO „Aktiv“, gde je svaki drugi ispitanik naveo da ima u planu da u narednih pet godina napusti Kosovo. Jedan od ključnih argumenta za to je ekonomski aspekt, zbog čega se iseljavaju i Albanci sa Kosova.
„Pedeset odsto njih je odgovorilo da su ekonomski uslovi ključni argument za razlog koji bi bio ključan za iseljavanje sa Kosova, 15 odsto je navelo nestabilnu političku situaciju, 20 odsto bezbednost i 15 odsto je navelo nepoštovanje prava Srba na Kosovu.“
Isto istraživanje pokazalo je da 78 odsto ispitanika poznaje nekog ko je Kosovo napustio u poslednjih godinu dana.
„Dakle, to je jedan podatak koji zaista izaziva jedan bes na ličnom nivou u tom smislu što pokazuje da ljudi zaista nisu samo procenti. Jedanaest odsto nije brojka, to su ljudi, a bojim se da su možda ti procenti mnogo veći i da takva vrsta poigravanja sa brojkama, od koga god da dolazi, da li to dolazi od Prištine, Beograda ili Brisela nisu nikako dobri po svakodnevni život. Takva vrsta argumentacije i iznošenja nekih neproverenih podataka, ponavljam, duboko verujem da je to samo paušalno odabrana brojka, ne podstiče građane da se osećaju bezbednije.“
Koji su još razlozi zbog kojih se Srbi odlučuju za odlazak sa Kosova? Da li se podatak o manjem broju đaka u srpskim sredinama može povezati sa stvarnim iseljavanjem Srba sa Kosova? Šta je u vezi sa popisom stanovništva najavljenim za 1. novembar? Hoće li to uključiti i opštine na severu Kosova? Opširnije o tome u videu na početku teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
