Pokret Dveri pokušava da prerastu u stranku – SPD (Srpski pokret Dveri). Jedan od dvojice ključnih ljudi u dosadašnjem pokretu i njegov osnivač, Vladan Glišić, kritikovao je statut buduće stranke zbog čega je došlo da razilaženja sa predsednikom pokreta Boškom Obradovićem. Obradović je u javnosti protumačio da je Glišić napustio pokret i da će njegove zasluge za osnivanje i razvoj pokreta ostati. Glišič tvrdi da on nije napustio pokret, već da je došlo do “samoisključenja”, što veruje da nije moguće s obzirom na to da je upravo Glišić pravni zastupnik pokreta. Za Glišića nije sporna transformacija pokreta u političku stranku; i sam je glasao da Obradović bude predsednik stranke, ali je u statutu za novu stranku za njega sporan, kako veruje, model centralizacije i “autokratije” stranke što je, takođe veruje, suprotno vrednostima koje su Dveri do sada zagovarale. Glišić i dalje nastupa u ime Dveri. On tvrdi da se mnogo ljudi u ovom pokretu oseća prevarenim, zbog čega postoji mogućnost da oni povuku svoje potpise za registraciju stranke. U slučaju da Obradović uspe da stranku registruje, Glišić će sa svojim pristalicama nastaviti da deluje, kako veruje – dosledan izvornim principima Dveri, iako će u tom slučaju, pokret biti prinuđen da deluje pod drugačijim nazivom. Uz Glišića su aktivisti koji su kreirali i aktivno učestvovali u kampanji za prethodne izbore 2012, kada je za ovaj pokret glasalo oko 200.000 birača da bi se na sledećim izborima 2014. taj broj prepolovio. U pokušaju da obnovi izvorni način delovanja – “komunikativni” model na samom terenu, umesto “ekskluzivističko-lidersko-mesijanskog”, Glišić je počeo od Kosova i Metohije. U trodnevnoj poseti ove nedelje, pre svega kao gost Srpskog nacionalnog foruma, obišao je Leposavić, Lešak, Kosovsku Mitrovicu i Gračanicu. Sa ovim Šumadincem iz Prištine koji je svoj 45. rođendan proslavio na Kosovu i Metohiji, razgovarali smo o, pored, pitanja rascepa Dveri, i najnovijim sporazumima potpisanim u Briselu, politici srpske vlade prema KiM-u, srpskim liderima sa KiM-a i utiscima ove posete.
Dveri su se do sada vrlo eksplicitno protivile stranačkom ustrojstvu. Šta se promenilo od prošlih izbora do danas pa ste odlučili da se pokret Dveri redefiniše kao stranka?
To je potreba za kolekcionim povezivanjem sa drugim patriotskim strankama, kao što je DSS i nekim drugim koje će se pojaviti. Naprednjačka stranka počela je drugačije da tumači izborni zakon. Iako smo mi po tom izbornom zakonu 2012. godine na izbore izašli kao grupa građana i nismo imali nikakav problem da idemo u koalicije sa drugim strankama, naprednjaci sa svojim izbornim komisijama tumače da je nemoguće napraviti koaliciju između grupe građana i političke stranke, već moraju da budu političke stranke. Mi smo takvim tumačenjem bili primorani da prihvatimo formu organizovanja političke stranke, što znači da ćemo postati politička stranka klasičnog tipa kakve su sve ostale stranke..jpg)
Ima li prekomponovanje vašeg pokreta ikakve veze, makar i posredne, sa mogućnošću izbora u Srbiji?
Vrlo je vezano. Uslovljeni smo izborima koji nam idu u susret, pre svega lokalni, a onda i pokrajinski. Međutim, kao što znate, u Srbiji uvek postoji mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora, pominju se i vanredni predsednički izbori. Zbog izbornog procesa morali smo da krenemo u proces registrovanja stranke, ali u ovom trenutku, grupacija koja je vezana za ideju izvornih Dveri spremna je da radi na duže staze i da bude spremna da preskoči i sledeće izbore, ali da učestvuje u onome što je ozbiljno. Verujemo da stvarno možemo da preobrazimo Srbiju.
Za koga god da glasate, taj mora da ode u zapadne ambasade kako bi mogao da preuzme vlast
|
Na koju državu može Srbija da se osloni ako izostane ekonomska pomoć onih država koje su do sada uticale na formiranje vlasti? Kao patriotski političar sad bi trebalo da kažem da nam pomažu Rusija i Kina, naravno daleko su one još od toga, međutim, u budućnosti mislim da će nam oni biti vrlo prisutni. Da bismo stigli do budućnosti moramo da preživimo. U tom smislu suvišno je govoriti da zemlja koja zavisi od strane finansijske infuzije međunarodnih kredita upravo tih zemalja iz kojih su te ambasade, nismo u stanju da precrtamo sve. U ovim procesima pregovora sa MFF-om, NATO-om, Evropskom unijom, naša država se ponaša kao advokat koji zastupa suprotnu stranu, a nama najzad treba advokat koji će raditi za nas ko će ispuniti te međuprostore za ekonomski razvoj jer upravo u tim međuprostorima leže nova radna mesta. Za razliku od zapada gde u protestanskom svetu mnoštvo partikularnih interesa daje jedan koncenzus o jednom zajedničkom interesu, u našim slovenskim narodima to nikad ne bi bilo tako jer se ovde ta stranačka grupa ponaša kao banda koja je za četiri godine opljačkala i deli državne i opšte resurse. Na međunarodnom planu to znači da u trenutku kada imate koncenzus oko nekih nacionalnih interesa, onda niko u pregovoru sa MMF-om, Vašingtonom i Briselom to neće izdati. Međutim, ako imate stranke koje se utrkuju da dobiju overu od britanskih ili američkim ambasadi da uzmu vlast, onda će reći da će oni više uraditi u interesu vas iz Brisela nego ovi pre nas. Rezultat je da ti advokati ne budu naši nego budu advokati suprotne strane. Iz tog rzloga je Srbiji potrebna promena sistema, biranje ljudi koji će raditi u interesu naroda, nama trebaju takvi ljudi jer su to `ničiji` ljudi. |
Da li je usitnjavanje inače razbijene opozicije u Srbiji slučajnost? Nešto slično se dešava i sa DSS. Vidite li sličnost u tome i u kakvim ste odnosima sa Sandom Rašković –Ivić?
Ja sam lično sa Sandom u prijateljskim odnosima i mislim da će ona pokušati da odigra konstruktivnu ulogu u ovim podelama u pokretu Dveri ili u stranci koja će iz svega toga proizaći. Podržavam taj patriotski blok, ali videćemo kako ćemo se odnositi prema svemu tome. Vidimo situaciju koja će se dešavati u Srbiji. Izbori su teren na kome će teško doći do izražaja neka autentična narodna volja. Za koga god da glasate, taj mora da ode u zapadne ambasade kako bi mogao da preuzme vlast.
Hoćete li i Vi to da uradite?
Mi to nećemo uraditi ni po cenu da ne dođemo na vlast. Naš princip je da odbranimo suverenitet i pravo ljudi na ovom prostoru da se pitaju kako će da žive. To je nemoguće u kolonijalnom poretku. Dveri su kao pokret ušle u izborni proces verujući da je to moguće promeniti. Verujemo i dalje da je to moguće promeniti kroz izborni proces, ali mnogo bitnije od izbornog procesa jeste napraviti klimu u društvu da se narod mora pitati kako želi da živi. To podrazumeva mrežu uglednih ličnosti koje će sa svojim organizacijama biti deo šireg narodnog pokreta koji može da se organizuje kao klasična stranka.
Narod nije više spreman ni za kakve avanture. Budućnost Srbije je u komunikaciji, a ne u diktatima
Dveri su nekada zagovarale revolucionarizam u svom delovanju. Deluje da se to promenilo?
Dveri su imale uvek u sebi dve komponente kao pokret. Jedna komponenta je podrazumevala sistematsku promenu. Ako ste stvarno deo ovog naroda, ona mora da bude nenasilna jer znamo da narod nije više spreman ni za kakve avanture. Nastavićemo sa pokušajem da kao socijalni pokret delujemo protiv postojećeg sistema, nikako nasilno i revolucionarno, jer smatramo da je svaka revolucija i avantura opasna za naš narod, ali isto tako nam je potreban i svaki konstruktivni čovek kako bi se narod podigao na svoje noge. S druge strane mi smo u Dverima imali i drugu komponentu koja je u sebi sadržala malo sektaškog, ekskluzivističkog odnosa, koji je sebe doživljavao kao mesijanski pokret koji treba da da upravlja Srbijom po direktivama, što je na kraju podelilo ekipu koja je otišla za Boška Obradovića i ekipu koja je ostala sa mnom. Ja verujem u to da je budućnost Srbije u komunikaciji, a ne u diktatima, za razliku od mojih prijatelja koji malo više veruju i diktate.
.PNG)
Da li ste zbog toga došli ovde na KiM?
Na Kosovu i Metohiji sam između ostalog jer sam rođen ovde u Prištini – Šumadinac sam koji je rođen na KiM-u. Bili smo u Leposaviću, Lešku, ovde u Kosovskoj Mitrovici i u Gračanici. Tu sam sa prijateljima iz Srpskog-nacionalnog foruma. Upravo ovo o čemu sam pričao, oni pokušavaju da naprave na KiM-u, da drže vrlo čvrst idejni stav na Kosovu i Metohiji, a da pritom ne prekinu komunikaciju sa svim političkim organizacijama i subjektima koji mogu da pomognu narodu da nešto urade u svom interesu. Razmenjujemo iskustva i tražimo način kako da umrežimo sve ljude dobre volje u Srbiji i na Kosovu i Metohiji, da nađemo načina i da damo odgovore za buduća dešavanja.
Srbija će teško imati mogućnost za suvereno delovanje na KiM-u. Svako ko se bude bavio KiM-om moraće da radi odgovorno
Sintagma Kosovo i Metohija u izbornoj kampanji je bila okosnica. Sada?
To je deo onoga što smo mi kao nasleđe tog izrazito nacionalnog konteksta imali – parola celog patriotskog bloka – ’Kosovo je srce Srbije’. To je nešto što se podrazumeva. Međutim, za buduća dešavanja moramo da shvatimo da je Kosovo i Metohija, kao i cela Srbija, jedan prostor u kome ćemo mi teško imati mogućnost za suvereno delovanje. Samim tim, svako ko se bude bavio Kosovom i Metohijom, moraće to da radi na jedan odgovoran način, a to znači da mora da bude svestan mogućnosti koje srpski predstavnici ovde mogu izboriti za srpski narod.
Beograd da podržava srpski narod na KiM-u para-institucionalno jer je KiM okupiran
Kako vidite te mogućnosti? Šta je to što srpski predstavnici na i za Kosovo i Metohiju mogu da urade?
|
SNS u pogrešnom vozu Kada uđete u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne. Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić su ušli u pogrešan voz i prihvatili su da u pet sati iz Evropske unije dođe potvrda da je Tomislav Nikolić proglašen za predsednika. To je bila takva uvreda srpskom narodu koji glasa jos tri sata. Ako su oni po tu cenu prihvatili da uzmu vlast, oni su prihvatili i da nastave ono što je Boris Tadić radio do izvesne granice, a oni obećali da će tu granicu preći. Rezultat je da su oni tu granicu prešli i da mi sad imamo potpuno napuštanje suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom. |
Ono što je vrlo bitno i što je odgovornost vlasti u Beogradu jeste pružanje potpune podrške ljudima na Kosovu i Metohiji, čak i u smislu para-institucionalnog delovanja, jer je ovo teritorija pod okupacijom, pa čak i po svim međunarodnim kriterijumima – deo zapadne međunarodne zajednice okupirao je KiM. U tom smislu, legitimno, sa stanovišta međunarodnog prava, Srbija izgrađuje paralelne institucije i pomaže srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da postane jak faktor u ekonomskom razvoju, kulturi i kada je u pitanju bočna podrška – za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, za zdravstveni sektor. To je nešto što bi svaka vlast koja zastupa srpske interese u Beogradu trebalo da radi i na Kosovu i Metohiji.
EU nema potrebe da nas primi jer sve svoje interese na Balkanu ostvaruje preko Beograda
Rade li to predstavnici vlade iz Beograda?
Mi smo svedoci da ova vlast to ne radi iz prostog razloga, što kako kaže Marko Đurić – ona ostvaruje 5 poena u pregovorima u Briselu i gde taj peti poen zapravo objašnjava zašto su ona ostala četiri urađena, a to je potreba da se ide u Evropsku Uniju po svaku cenu. Problem sa Evropskom Unijom i politikom da Evropska Unija nema alternativu jeste taj da ona nema potrebu da nas primi zato što sve svoje interese interese ostvaruje preko Beograda, ovde na Balkanu. Ona ima sada i posebnu potrebu – sa zadnjom krizom u vezi sa azilantima i migrantima i migracionim talasom koji dolazi iz severne Afrike i sa Bliskog Istoka, ona ima potrebu da ovde podigne zid i da mi postanemo prostor koji će primiti sve te migrante. Da bi to oni ostvarili, oni moraju da učine sve da ovde ne postoje ozbiljne suverene države. Država Srbija i beogradska vlast mora da razmisli kako da nađe paralelne načine da pomogne Srbima na Kosovu da opstanu i ti načini ne bi smelo da budu vidljivi u sporazumima sa Briselom.
Razumem težinu položaja Aleksandra Vučića ali je zanemario identitetski deo života srpskog naroda na KiM
Pominjete „paralelne načine“ i potrebu da takva podrška stiže iz Beograda. Da ste na mestu premijera Srbije, šta je prvo što bi Vam palo na pamet da uradite od tih paralelnih načina?
Prvo da pošaljem poruku Aleksandru Vučiću da razumem težinu njegovog položaja, bez obzira što ga kritikujem, bez obzira što mislim da je napravio loš sistem organizacije jer on ne može ni 20% od posla da fizički uradi, od onoga što je centralizovao. To je inače loš model – imati jednog čoveka koji se za sve pita u Srbiji. U situaciji okupacione vlasti morate imati timove koji rade i da gledate kako da izbegnete odgovornost iz onoga za šta niste krivi. On će odgovarati za mnoge stvari za koje nije kriv zato što je rekao da je veliki gazda u Srbiji. Razumem težinu njegovog položaja, međutim, ono što je vrlo bitno i što je njegova vlast već tri i više godina zanemarila jeste kulturološki, identitetski deo koji je vrlo bitan a on ga zanemaruje – identitetski deo života naroda koji ovde živi. Gde je ovde podrška za razvoj kulture? Gde su ovde podrške svih institucija koje treba da budu prisutne na Kosovu i Metohiji? Gde je ovde podrška Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici? To ne može da zabrani nijedan organ međunarodne zajednice.
Značajna ulaganja iz Srbije idu upravo za Univerzitet?!
To su ulaganja koja idu po inerciji. Treba osmisliti nove projekte i nove programe. Uz to, ekonomski razvoj na Kosovu i Metohiji, u srpskim zajednicama ne može da se svede na to šta će dozvoliti Priština i Brisel, to mora da funkciniše po sistemu kanala koji nisu poznati u Prištini i Briselu.
Ostatak Srbije nije svestan značaja Kosova i Metohije, ali elita mora kroz medije to da učini
Pozivate li Vi to na neke nezakonite aktivnosti?
Naravno. Ja pozivam na one sisteme koje je De Gol koristio u borbi protiv okupacije u Francuskoj, pozivam na one modele koji su korišćeni tokom francuske okupacije u Alžiru. Prema međunarodnom pravu, sve su to legitimni modeli. Ne očekujem od Aleksandra Vučića da on to uradi zvanično i transparentno, ali on mora da nađe način kako će to uraditi. Sa druge strane, od 2008. na ovamo, na Kosovu i Metohiji su neprekidno razgrađivane institucije koje je država Srbija stvorila. Moglo se investirati na takav način da se uposle ljudi. Niko ne može da zabrani Srbiji da investira u Sever Kosova nezavisno od pregovora u Briselu. Ta vrsta podrške bi omogućila ljudima da oni koji su spremni da ovde brane identitet i pravo prisustva srpskog naroda na Kosovu, da to rade na jedan nenasilan način, bez kriminalnih sukoba koji ovde ostvaruju svoju efektivnu kontrolu, a pri tom pripadaju međunarodnoj zajednici, a da u isto vreme daju osećaj sigurnosti istim ljudma. To je potrebno jer ostatak Srbije nije svestan značaja Severa Kosova i KiM-a, kao i celog prisustva srpskog naroda na KiM-u za bezbednost i razvoj ostatka Srbije, ali zato politička elita mora toga da bude svesna i mora da učini da u medijskom prostoru to bude svest celog naroda. Pri tom, mislim na celu Srbiju ali ne samo na nju. Tako ćete u Republici Srpskoj naći veću svest o ovome jer Republika Srpska ima potrebu da ima tu vrstu podrške. Ako bi neko, ko sedi u Beogradu na vlasti, bio spreman da rizikuje svoj izborni rezultat i dozvolu da formira buduću Vladu u ambasadi Amerike, ako bi bio više spreman da rizikuje, on bi našao način da narod oseti podršku od Republike Srbije. Problem je ovde što država Srbija odvlači svoju podršku umesto da je pojača; bez obzira na marketinške priče i to što će premijer Vučić doći ovde da obiđe deset srpskih opština – to je lepo ali nije dovoljno.
Nije dobro da sve zavisi od jednog čoveka. Potrebna je institucionalna podrška
Šta hoćete sa tim da kažete?
Nije poenta u ličnosti koja dolazi, već u institucijama koje je podržavaju. Kada imate instituciju, onda imate osećaj sigurnosti i kontinuiteta. Nije dobro ako sve zavisi od jednog čoveka, između ostalog, razlog sukoba u Dverima je to što smo pričali da ne sme sve da zavisi od jednog čoveka.
Briselski sporazumi su samo smokvin list na golotinji povlačenja Srbije sa Kosova i Metohije
Pomenuli ste Brisel. Najnoviji događaji koji se tiču Kosova su upravo vezani za Brisel. Pomenuli ste i posetu premijera Srbije kosovskim sredinama upravo nakon poslednjih događaja u Briselu. Kakvo je vaše mišljenje uopšte u vezi sa briselskim procesom, a posebno u vezi sa poslednja četiri potpisana sporazuma?
Svih ovih godina bili smo protiv Brisleskog sporazuma jer smatramo da je to odustajanje od suvereniteta Srbije na KiM-u. S druge strane, razumem Vladu Srbije koja ne može da ima nivo suvereniteta koji bi trebalo da ima jedna normalna suverena država. Nasledila je i nešto od vlasti Borisa Tadića, koja je već napustila mnoge elemente suvereniteta na Severu, kao i na celom KiM-u. U tom smislu ima jedan suštinski problem – oni su samo smokvin list na golotinji koja govori o tome da se povlačimo odavde kao država. Ja razumem da naprednjaci nisu počeli od suverenog kapaciteta, pa napustili jer je Boris Tadić mnogo elemenata srpske državnosti na Severu Kosova i KiM-a raspustio, ali politika kojom su oni došli na vlast, a to je politika „Evropska Unija nema alternativu“ dovodi do ovakvih sporazuma. Kada date međunarodni pozivni broj, odmah se zna o čemu se radi. To što će građani Kosova moći da razgovaraju sa Srbijom bez tog međunarodnog broja je, ponavljam, samo smokvin list na golotinji. Kada kažete da će most na Ibru, linija fronta koju su mnogi momci branili – ne veliku Srbiju, već sigurnost svojih porodica da agresija iz južnog dela Mitrovice ne dođe na severni deo, da se ne desi ono što se desilo ostalim Srbima na jugu, kada to od barikade pretvorite u park, a uskoro i u pešačku zonu, to znači da će za vrlo kratko vreme postati zona u kojoj će automobili iz južne Mitrovice prelaziti u severnu, ali će isto tako prelaziti teroristi i ekstremisti. Isto tako, došlo se u situaciju da se predaju svi energetski resursi u ruke Albanaca i da nešto što nikad nije pripadalo Albancima na kraju bude deo njihovog nasleđa. Kada pogledate sva ova četiri sporazuma, sva četiri su priča o povlačnju Srbije sa KiM-a, to što postoje neke sitne pogodnosti za naše građane na Kosovu, je, ponavljam, samo smokvin list na golotinji.
Zamislite da Vučić ima hrabrosti i kaže da šalje 1000 srpskih policajaca i bezbednjaka na KiM
Ipak videli ste u sporazumu o energetici da se i kosovski Albanci pozivaju na rezoluciju da energetska imovina pripada Kosovu?
Licemerno je to što je tumačenje rezolucije problematično. Ipak, baš prema toj rezoluciji mi imamo pravo na hiljadu policajaca i bezbednjaka na Kosovu i Metohiji. Zamislite da Vučić ima tu hrabrost da se pozove na rezoluciju i kaže da šalje hiljadu srpskih specijalaca na teritoriju celog Kosova sa zadatkom da zaštiti srpsku zajednicu. To je potpuno legitimno, ali to Srbiji nije dozvoljeno i to Vučić, koji ponovo hoće da uzme vlast, ne sme da učini. Zato je licemerje koje prihvata i naša vlast toliko bolno.
Kontrola Kosova nad ZSO je veća nego nad NVO
Šta mislite o sporazumu o ZSO?
To nije zajednica srpskih opština,već zajednica sa srpskom većinom, a to može da bude i zajednica opština sa najboljim fudbalerima, to je stvar koju čak i imenom uključujete u zakon o lokalnoj samoupravi kvazi države Kosova. To znači da niste u stanju da izborite nešto što bi bio pravi entitet srpskog naroda na tom prostoru nego čak i to utapate u konkretne zakone kvazi države Kosovo koja će jednog dana da promeni svoje zakone, pa će na kraju to biti rasformirano. Dobro je ako će ta zajednica imati uticaj na zdravstvo, školstvo, ali u suštini, sve to mora da se uskladi sa zakonima koji se donose u Prištini i to nisu zakoni Republike Srbije.
Da li čak i kao takva može da osnaži preostali korpus srpskog naroda na KiM-u ili liči na nešto što mnogi opisuju kao sportsko udruženje i nevladinu organizaciju? Koliko je važno ono što je u srpskim medijama objavljeno kao udarna vest – da će ZSO imati svoje simbole i široka ovlašćenja?
Simboli su značajni za arhetip jednog naroda, ali kada razmišljate o opstanku naroda, onda simboli nisu značajni. Gorka pilula ima čokoladni preliv. Što se tiče same zajednice opština sa srpskom većinom, ona nema čak ni prednost nevladine organizaciije jer je kontrola te kvazi države veća nad zajednicama opština sa srpskom većinom nego nad nekom nevladinom organizacijom. Kada bi u Beogradu postojala vlast koja ima volju da pomogne svom narodu, onda bi čak i ta forma mogla da bude iskorišćena. Međutim, iskreno nemam poverenja u trenutnu vlast, a kako stvari stoje, teško ćemo izabrati vlast koja će zastupati interese građana.
Imam veliko poštovanje prema Marku Jakšiću. Nad Oliverom Ivanovićem MZ sprovodi progon
Koliko imate poverenja u političke predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji, ove na vlasti i one bivše? Konkretno bih Vas pitala šta mislite o Marku Jaksiću, Oliveru Ivanoviću, Milanu Ivanoviću, Goranu Rakiću, Aleksandru Sipriću, Branimiru Stojanoviću…?
Ono što sam rekao malo pre da razumem Aleksandra Vučića i kad ga osuđujem, imam određenu distancu jer nije lako biti u njegovoj koži. To što su srpski politicari na KiM-u radili ima svoje prednosti i mane, uvek će se naći neka zamerka, ali s duge strane, to su ljudi koju su u vrlo teškim okolnostima delovali zadnjih 15 godina i više, tako da niko ko se politikom bavi u Šumadiji i Beogradu, nema pravo da njima strogo sudi. Imam veliko poštovanje prema Marku Jakšiću zbog toga što je organizovao odbranu Severa Kosova; takođe, prema i jednom i drugom Ivanoviću. Međutim, prema Oliveru sam gajio različite političke stavove u odnosu na njega, ali način na koji je zlostavljan u poslednje vreme, kao primer da čak i oni političari koji nisu tako oštro protiv okupacionog sistema kao što je Marko Jakšić mogu da budu tako zlostavljani, što je u stvari način zastrašivanja našeg naroda. U slučaju Olivera Ivanovića imamo situaciju da je prekršeno sve sto čini međunarodno pravo i civilizacijske norme koje zapad zastupa kao svoju prednost u odnosu na bivši komununizam. Čovek ne može da bude u pritvoru toliko dugo a da to nije politički progon čoveka. To upravo sprovodi međunarodna zajednica nad Oliverom – što je licemerje. Pokazuje se da će stradati jedan srpski političar kako bi uplašili sve ostale srpske političare. U tom smislu svi oni koji se na KiM-u bave odbranom srpskih interesa, imaju moju ličnu podršku i svih ljudi koji se bave politikom iz centralnog dela Srbije. Što se tiče ostalih, iako smo mi u pokretu Dveri bili protiv izlaska na kosovske izbore, smatrajući da bi to predstavljalo napuštanje suvereniteta Srbije na ovom prostoru, sada kada se to već dogodilo, mi nemamo pravo da se ponašamo kao politički fanatici koji ne žele da vide novu političku realnost. Pretpostavljam da su ti ljudi ušli u taj proces kako bi pomogli svom narodu, samim tim i država Srbijja mora da nađe način i mi koji pripadamo patriotskom bloku da komuniciramo sa njima i da zajednički radimo na interesu naše države.
Mučan je osećaj proći mestima gde su bile barikade i narodna energija a sada je sve rasformirano
Kakva su Vam zapažanja ovde na Kosovu i Metohiji? Koliko često dolazite?
Dolazim često, ali nedovoljno. Mislim da svako ko hoće da se bavi politikom u Srbiji mora često da bude na KiM-u zato što se ovde vidi sve što se uradi u Beogradu – ovde se to prelama nad ljudskim životima. To je svuda tako, ali se to ovde ipak drastično vidi. Ono što mi je bilo mučno, bio sam na barikadama 2011., prelazio sam tim divljim prelazima, video tu energiju i snagu koju je ovaj narod pokazao u toj borbi. Sada mi je mnogo mučno kada prođem ta mesta gde su bile barikade i vidim da je sve rasformirano samo zato što je neko hteo da stvori svoju političku karijeru. Ja ne znam da li su barikade dobar način borbe, možda rizičan, ali energija koju taj narod pokazao tokom te borbe mora da bude obaveza svih političara na ovom prostoru i političara u Beogradu.
Oni koji su sklanjali barikade smatraju da je situacija sada bolja?
Niko ko ovde živi neće to reći. To što vi kažete, mora da kaže političar koji je prihvatio tu odgovornost, znate da nije bolje. Bilo bi bolje da ovde postoje srpske firme koje će zapošljavati ljude kako bi počeli da žive i izdržavali svoje porodice.
To ovde niste videli?
Nisam video. Video sam samo ekonomsku krizu koja postoji u celoj Srbiji. Onaj ko je sklonio barikade nije naselio ovaj prostor novim životom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
