Hil za Glas Amerike: Ako mislite da će Rusija pomoći u vezi sa Kosovom – razmislite ponovo

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, koji je na novoj dužnosti u Beogradu proveo svojih prvih mesec dana, ocenio je u intervjuu za Glas Amerike da SAD i EU očekuju da se Srbija priključi sankcijama Rusiji, ali da Beograd sam odlučuje o tome i da nema pritisaka. Ipak, nije jasno rekao da li će biti posledica po srpsko-američke odnose ako Beograd ostane pri svojoj trenutnoj poziciji. Hil kaže i da Srbija treba „ponovo da razmisli“ ako smatra da će joj Rusija pomoći u rešavanju pitanja Kosova. Američki ambasador govorio je i o tome da li ima neka očekivanja od nove Vlade Srbije, a u razgovoru je otkrio i o čemu su pričali senator Kris Marfi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Troje američkih senatora nedavno je posetilo Srbiju, kao i pomoćnica američkog državnog sekretara Karen Donfrid. Svi su došli u kratkom vremenskom razmaku, posle izbora, i svi su imali poruku da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Neki kažu da je bio cilj da se pojača pritisak na Srbiju. Kako Vi to vidite, koja je glavna poruka Srbiji?

Mislim da je važno razumeti da se tokom ovih poseta govorilo o brojnim temama. Prva tema bili su odnosi Srbije i SAD i rekao bih da su odnosi dobri, ali očekujemo da možemo da uradimo i više. Svakako, jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini, jedna od najvećih tragedija u ovom veku. Zato nije iznenađujuće što su američki predstavnici izneli različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU, i činjenicom da iz perspektive EU i SAD, Srbija treba da se ponaša kao članica EU i pridruži se sankcijama. Jasno je da je to naša politika, a sa druge strane, Srbija treba da razmisli o tome.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da je njen razgovor sa Karen Donfrid bio „težak, konstruktivan i korektan“ i da joj je posle razgovora „zujalo u glavi“. Možete li da nam kažete šta je bilo toliko teško?

Ne znam šta je mislila pod time da je bilo „teško“, razgovor je bio veoma pozitivan. Svakako se razlikujemo po određenim pitanjima, kao što su sankcije, ima i drugih razlika – recimo, koliko brzo Srbija i Kosovo mogu da napreduju u dijalogu. Ali, ima i mnogo sličnosti u našim politikama, uključujući i ekonomiju, o čemu se mnogo razgovaralo na sastanku sa premijerkom i predsednikom.

Zašto je Americi i EU važno da Srbija uvede sankcije Rusiji?

Moram da kažem da je bio nesporazum u vezi sa izveštajem sa puta koji je napisao senator Marfi, gde su ljudi nekako shvatili da su se tih 60 dana, koji su se ticali jednog ekonomskog pitanja, u stvari ticali sankcija – što nije tačno. Ja sam bio tamo i nije bilo u vezi sa sankcijama. (predsednik Srbije je takođe demantovao da je bilo reči o sankcijama, prim.nov) Ali, SAD poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na Istok ili Zapad, već postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo… Rusija sada teško može biti uzor, nije zemlja koju biste želeli za prijatelja ili saveznika. I mislim da postaje sve jasnije šta zemlje treba da urade. Konačno, na tim je zemljama da odluče i niko nikoga ne pritiska, ljudi u Srbiji treba da odluče u kom pravcu žele da idu.

Da li će biti nekakvih posledica po odnose Srbije i Amerike ako se ne uvedu sankcije Rusiji?

To je hipotetičko pitanje. Ono što bismo mi voleli je da produbimo odnose sa Srbijom. Znamo koliko je Srbija značajna u regionu i Evropi i želeli bismo da imamo bolje odnose. SAD sada imaju i bolje odnose sa EU zbog ovog užasnog rata u Ukrajini. Sa Srbijom razgovaramo o tome šta možemo da uradimo zajedno kako bi se ovaj rat okončao… Ne bih da ulazim u to, ne govorimo o posledicama. Suština je da bismo želeli bolje odnose, mogućnost da nađemo zajednički interes.

„Rusija ne štiti nikoga osim Putina“

Neki stručnjaci kažu da je pitanje Kosova veliki izvor ruskog uticaja u Srbiji, a srpski zvaničnici često govore da Rusija štiti interese Srbije u vezi sa pitanjem Kosova u Savetu bezbednosti UN. Ima li Amerika protivtežu tome?

Nisam video ništa što ukazuje da Rusija štiti bilo koga osim gospodina (Vladimira) Putina. I bio bih veoma oprezan sa argumentima da Srbija ima koristi od poteza Rusije. Razumem dinamiku u Savetu bezbednosti UN, razumem suštinu. Ali, Srbija treba da odluči kakve će odnose imati sa svojim susedima i kako će tome pristupiti. Naše je stanovište da Srbija treba da podrži dijalog kojim posreduje EU. Ne mislim da Srbija treba da gleda u Rusiju u korelaciji sa Kosovom, ili obrnuto, već svaku situaciju da sagleda posebno. Rusija se toliko udaljila od onoga što zovemo međunarodnim dostojanstvom, toliko se udaljila od zapadnih vrednosti, pa ako mislite da će Rusija nekako pomoći oko Kosova – treba opet da razmislite o tome.

Verujete li da će dijalog Srbije i Kosova, koji već neko vreme stoji u mestu, biti nastavljen? I kada?

O tome će odlučiti Kosovo i Srbija. Znam da se EU jako trudi da stavi različite ideje na sto, teme o kojima se razgovara, da održi momentum. Nije baš zabavno biti posrednik, ja sam to radio u prošlosti. Pregovori su jako teški i znam da EU radi najbolje što može i Srbija i Kosovo treba to da uvaže. Ova pitanja nisu laka, da jesu odavno bi bila rešena. Treba da razumemo poteškoće, ali ne da budemo taoci toga, već da gledamo gde bismo voleli da stignemo. Da li želimo da ostanemo zaglavljeni u ovom vremenu ili želimo bolji život za ljude u Srbiji. Ali, ne treba američke diplomate da govore Srbima šta da rade.

Kako komentarišete to što Srbija kupuje naoružanje od Rusije i Kine?

SAD imaju stav o tome – Srbija treba da razmišlja dugoročno o bezbednosnoj strukturi koja je čini sigurnom. A najbolje su zajedničke bezbednosne strukture. Mislim da je u 21. veku veoma teško da kupujete malo opreme na jednoj, malo na drugoj strani i verujete da to služi vašim bezbednosnim interesima. Konačno, i znam da se Srbi ne slažu sa ovim, ali konačno je najbolje za Srbiju da bude u NATO-u. Biće potrebno vreme, ja sam jako dobro svestan istorije. Istoričari gledaju unazad, diplomate unapred. Verujem da će Srbija shvatiti da je zajednička odbrana najbolje rešenje.

„Nadam se da će nova Vlada zauzeti određeni pravac“

Međunarodna organizacija Fridom haus je ove godine konstatovala da Srbija nije demokratski već hibridni režim, da su medijske slobode ugrožene, korupcija je rasprostranjena. I to se beleži već nekoliko godina unazad. Da li se slažete sa ovim nalazima?

To su kompleksna pitanja koja se tiču unutrašnje situacije ovde i šta se radi po pitanju medijskih sloboda. U SAD veoma cenimo slobodu medija, činjenicu da o svemu postoje različita mišljenja. Mislim da je to jako važno za demokratiju i rado ću predočiti srpskom narodu naš primer. Verujem se da će Srbija uvideti da su slobodni mediji deo demokratije i da je demokratija put ka boljoj ekonomskoj situaciji. Demokratija podrazumeva pluralizam mišljenja i verujem da Srbija tome treba da teži. Ali, ja sam strani diplomata u gostima kod vas, Srbi treba da odluče o tome. Neću da ulazim u to da li se slažem sa nalazima određenih organizacija. Imam lično mišljenje o tome, ali ne bih da ga iznosim.

Da li imate neka očekivanja od nove Vlade Srbije?

Hil: Voleo bih da vidim kakva će biti. Nama je u Americi potrebno nekoliko meseci da formiramo vladu. Ja sam nov ovde i spreman sam za svoj zadatak, da radim sa novom Vladom Srbije, i da vidim kuda vlada ide. Da sam građanin ove zemlje, a nisam, bio bih veoma radoznao da vidim u kom će smeru ići. Jako se važna stvar desila 24. februara kada je Rusija krenula u invaziju na susednu zemlju. Zaista ne razumem kako neko može da bude pristalica Rusije ili da govori u prilog Rusiji. Nadam se da nova vlada zauzeti određeni smer, ali to je na ljudima koji formiraju Vladu. Željno iščekujem da vidim kako će biti.

Da li taj određeni pravac podrazumeva manje saradnje sa Rusijom?

Ne bih rekao saradnje, pre bih rekao manje vere u Rusiju. Ideja da će Rusija rešiti srpske probleme na Kosovu ili negde druge, pa samo pogledajte situaciju u Ukrajini i recite mi da je validan predlog da se Srbija može osloniti na Rusiju za bilo šta.

Glas Amerike

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.